Imena praznika pišu se velikim slovom. Kod višečlanih samo prva reč, a ostale počinju malim slovom, osim ukoliko je reč o vlastitim imenima.
Treba izbegavati pisanje brojem – 8. mart. Dakle, Srećan Osmi mart Druga dilema je, da li se pravilno piše, Srećan Osmi mart ili sretan Osmi mart. Pravilna su oba oblika, ali se daje prednost obliku srećan.
Pravopis srpkoga jezika daje objašnjenje: "Razjednačavanjem grupe ćn u srećni, srećno, srećnik, srećnica dobijeni su oblici sretni, sretno i sl., a promena je prenesena i u sretan. Mada norma priznaje dubletizam srećan i sretan – prednost treba davati oblicima sa ć."
Oblik srećan uobičajen je na istoku našeg govornog područja.
Od imenice sreća sagrađen je pridev srećan, koji je glasovnim promenama preoblikovan u sretan. Ovaj oblik se samo u muškom rodu podudario sa trpnim pridevom sretan (onaj koga sreću).
