Naš sagovornik je čovek koji toliko voli prirodu što ga je i opredelilo da se bavi šumarstvom, prvo upisujući srednju školu, potom i fakultet, gde je bio jedan od najboljih studenata, a i kasnije u svom profesionalnom radu.
Šumarstvo je nastalo kao posledica potrebe da se zaštiti priroda. Biti šumar je privilegija, danas kada neko plaća da ode na čist vazduh, nama je to svakodnevnica – kaže on.
On otkriva da mnogo vremena boravi u prirodi i sa svojom porodicom.
Meni je Tara najlepša planina u Srbiji i tamo ima mnogo lepih, skrivenih mesta. Deci je lako približiti prirodu. Obilazimo škole i vrtiće gde radimo eko-radionice. Rezultati su fantastični, jer su deca iskrena, sa njima je lako raditi i ne ustručavaju se da pitaju. Ove mlađe generacije su zato ekološki osvešćenije nego one ranije – ističe on.
Marinković otkriva da će Nacionalana inventura šuma koja se privodi kraju biti blizu optimuma od 40 odsto.
To ima dobre i loše strane. Dobro je što ćemo imati veće površine pod šumama, a loše je što su nam se sela ispraznila. Priroda je na to odreagovala, što nema ljudi u nekim selima. Kao i u svemu ostalom i tu je potrebno naći balans – navodi naš sagovornik.
Ukoliko želite, audio podkast možete poslušati OVDE.
