Kako se svako od nas može odužiti Gospodu? Smirenjem. Ono je najdragocenije u Božjim očima.
Kako da shvatimo smisao smirenja?
Približavanje neumoljive starosti može nam pomoći u tome.
Kako starite, postepeno osećate spokoj i smirenje. Kada se osvrnete na godine koje iza vas: sve je prolazno, samo su Božja milost i ljubav večni. Dok ste mladi dovoljno ste drski da se borite protiv celog sveta, gorite, oko vas i u vama pršte strasti. Kada ostarite, strasti se smiruju, misli bistre, um se smiruje. Osećajući se slabo i bespomoćno, vi se smirujete.
Starost nam je Gospod dao prema svom promislu. Starost nam daje priliku da platimo najvišu cenu proživljenog života –smirenje. Kako starimo, spremni smo da dajemo više, potrebno nam je manje, spremni smo da se fokusiramo na najvažnije stvari, jer oluja mladalačkih strasti ne pustoši više naše duše. Cenimo svaki trenutak, svaki dah novog dana, radujemo se u životu i zahvaljujemo na svemu.
"U mladom čoveku gori vatra, u starcu svetli svetlost. Moramo goreti dok vatra gori, ali kada se ugasi, moramo naći načina da svetlimo. Moramo biti zastrašujuća sila u nekom trenutku svog života, a u drugom se naučiti veštini mirovanja“, primećuje mitropolit Antonije Suroški.
Smirenje, takođe, može biti dar od Boga čoveku za njegovo hrabro srce. Mnogo je slavnih primera iz života Svetih, gde su mladići i devojke pokazali nepokolebljivost u svojoj veri i hrabrosti, i koji su bili nagrađeni vencima smirenja, postajući pravednici u naponu života i snage.
Govoreći o tome kako se možemo odužiti Gospodu za sve Njegove blagoslove, ne mogu a da ne navedem jednu epizodu iz života Svetog Patrika Irskog (kraj IV veka-V vek), kojeg je Bog izabrao da propoveda Jevanđelje neznabošcima u Irskoj. Veći deo svog života proveo je „na kraju sveta“, kako je sam Sveti opisao, privodeći mnoge ljude Hristu.
Jednom, tokom svoje jevanđelske misije, Sveti Patrik krstio je Angusa, sina kralja Manstera. Tokom obreda krštenja, Sveti Patrik je oštrim vrhom svog štapa slučajno probio prinčevu nogu i, ne primetivši šta je uradio, nastavio obred, sve vreme se naslanjajući na štap po navici.
Tokom čitave ceremonije Sveti Patrik se naslanjao na štap, a za to vreme Angus je, ne pomerajući se, trpeo nesnosan bol. Kada je na kraju ceremonije svetitelj primetio krv koja teče iz prinčeve noge, uklonio je štap i uzviknuo: „Zašto mi odmah niste rekli, već ste trpeli toliko dugo?“ Angus je odgovorio da je mislio da je to neophodan deo ceremonije, cena koju je morao platiti kako bi stekao Večni Život.
Potpuno impresioniran prinčevim smirenjem i hrabrošću, Sveti Patrik je uzeo Angusov štit i krvavim vrhom štapa na njemu nacrtao krst, obećavajući da će ovaj štit biti svedok mnogih svetovnih i duhovnih dela.
Samo su istinski neustrašiva srca sposobna za smirenje. Hrišćanstvo je, generalno, puno jakih i hrabrih ljudi. Setimo se ovoga i zamolimo Svemilostivog Boga da nam podari hrabrost i postojanost u veri.
A mi ćemo se odužiti Gospodu za Njegove darove iskrenim smirenjem.
