U vremenu između dva svetska rata Pariz je postao najveći umetnički centar. Trend tolerancije u prihvatanju modernizma privlači u prestonicu Francuske veliki broj umetnika koji su bežali od revolucije u Rusiji, ekonomske krize u Nemačkoj i američkog provincijalizma. U ovom raznolikom miljeu, nalaze se najveća imena umetnosti kao sto su Pablo Pikaso, Dijego Rivera, Konstatin Brakuši, Amedeo Modiljani…
Modiljani je rođen 1884. u Livornu, u jevrejskoj porodici. Njegov slikarski talenat je prepoznat još kada je bio dete ali, kako se otac protivio tome da mu sin postane slikar, svoj dar verovatno nikada ne bi razvio da nije bilo majke koja ga je podržavala i - činjenice da je bio jako bolešljiv.
Godine 1898. Modiljani se razboleo od tifusa. Posle oporavka bilo mu je dozvoljeno da napusti školu i da pohađa nastave crtanja i slikanja u umetničkoj akademiji u Livornu.
Nekoliko godina kasnije, Modiljani prelazi u Pariz i tu formira svoj prepoznatljivi stil - slikanja, ali i života.
Negde u ovo vreme kod slikara su se verovatno pojavili i prvi tragovi tuberkuloze, ali on je prikriva alkoholom, opijatima i drogama, pa sve češće napade kašlji i iscrpljenosti pripisuje svom poročnom životu, a ne bolesti.
Bio je poznat i po skandaloznom ponašanju koje je šokiralo tadašnje Parižane. Umeo je da se skine go nasred ulice samo da bi provocirao reakcije uglađenih prolaznika. Pratile su ga i mnogobrojne ljubavne afere sa udatim ženama.
Umetnost
Iako njegova dela danas vrede pravo bogatstvo, nije uvek bilo tako. Za njegovog života, bio je cenjen slikar, ali ne i dovoljno plaćen. Živeo je u siromaštvu do samog kraja života.
Sve do Prvog svetskog rata, Modiljani, uglavnom izrađuje kamene skulpture inspirisane afričkom umetnošću. Negde oko 1914. prestao je da vaja i počeo je da slika ekspresionističkim stilom - lice i vrat su izduženi, linije su fino savijene, često se ne vide zenice na očima, usne su sitne...
Godine 1916. započeo je veliku seriju izuzetno erotičnih aktova po kojo će i postati najprepoznatljiviji. Često ih je poklanjao u zamenu za hranu.
Ironično, neki istoričari umetnosti smatraju da je upravo poročni život koji je Amedeo Modiljani vodio zaslužan za njegov originalan stil. Poklonici ove teorije smatraju da bi, da je ostao trezan, da nije toliko uživao u apsentu i hašišu, Modiljani bio tek osrednji slikar kog do danas niko ne bi zapamtio.
Godina koja je promenila ceo njegov život
Amedeo Modiljani je bio jako interesantna ličnost u Parizu. Šarmantan, neposredan i sa velikim osmehom je prilazio ženama. Lako je osvajao ženska srca, a one su ostale ovekovečene na portretima kao njegove muze.
Ipak njegova najveće ljubav je bila Žan Ebutern, devetnaestogodišnja studentkinja, koju je upoznao 1917. godine. Krhka, nežna, delikatnih crta lica i kestenjaste kose, bila je gotovo zičko ostvarenje Modiljanijevog pojma ženske lepote.
Obostrana ljubav buknula je gotovo odmah i ona postaje najslikaniji model. Međutim ovoj vezi su se žestoko protivili roditelji Žan Ebutren. Kao uzorni katolici nisu mogli da se pomire sa činjenicom da je izabranik njihove ćerke Jevrejin. Uprkos njihovim protivljenjima, ona odlučuje da se preseli kod svog izabranika.
Modiljani i Žan su se, na oko godinu dana, iz Pariza sklonili u Nicu i u tom periodu nastaju njegova napoznatija i danas najskuplja dela. Krajem 1918. Modiljanijeva partnerka je rodila njihovu ćerku nazvavši je svojim imenom - Žan.
Odlučuju da se vrate u Pariz i tada se činilo da će ipak sve biti u redu. Međutim, godine poročnog života su počele da uzimaju danak.
Ignorišući podmuklu bolest, Modiljani je samo ubrzao napredovanje tuberkuloze. Konačno je izgubio bitku sa bolešću 24. januar 1920. Bilo mu je samo 35 godina.
Skrhana bolom, dan nakon njegove sahrane Žan je izvršila samoubistvo skočivši kroz prozor iz stana svojih roditelja na petom spratu. Bila je u osmom mesecu trudnoće nosivši njihovo drugo dete.
U prvi mah, porodica nije ispošrovala njenu želju da bude sahranjena pored voljenog partnera. Tek posle 10 godina dozvolili su da njeni posmrtni ostaci budu preneti u Modiljanijevu grobnicu na čuvenom pariskom groblju Per Lašez. Na njegovom grobu piše: “Pokosila ga je smrt u trenutku slave”, a na njenom: “Verni pratilac u ekstremnoj žrtvi”.
