Jednog dana unuka se požalila svojoj baki na život i sve teškoće koje on donosi. Bilo joj je veoma teško, bila je na pragu da odustane od svega, jer čim bi se izborila s jednim problemom, drugi bi došao odakle se najmanje nadala.
Baka je pažljivo saslušala unuku, a zatim je zamolila da pođe s njom u kuhinju. Napunila je tri šerpe vodom, pa u jednu stavila šargarepu, u drugu jaje, a u treću kafu. Bez ijedne reči, uključila je tri ringle, tako da se sadržaj svake šerpe zagreje, provri i skuva.
Nakon malo vremena, baka je isključila ringle i povadila sve na zasebne tanjire. Onda se okrenula devojci i pitala: Šta vidiš ovde?
Šargarepu, jaje i kafu, zbunjeno je rekla unuka. Ali ne znam šta pokušavaš s ovim.
Baka nije odgovorila, samo je pozvala unuku da pipne šargarepu. Na dodir je bila mekana. Zatim je trebalo da pritisne jaje. Ljuska više nije bila tako lomljiva kao pre kuvanja, a unutra je bilo čvrsto. Zatim je trebalo da pipne vodu s kafom. Voda je postala gušća, kremastija, mirisnija.
Koja ti se najviše dopada, draga moja? Koja od ovih namirnica želiš da budeš? Da od problema omekšaš kao šargarepa i postaneš osetljivija, izgubiš svoju čvrstinu? Ili bi pre da kao jaje, osetljiva i nežna, od problema ojačaš unutra? Ili bi možda najviše volela da budeš kao kafa, da kada ti se desi nešto na šta ne možeš da utičeš, iz toga izvučeš najbolje i postaneš još bolja?
Ako si kao kafa, kada ti život donese najgore okolnosti, nećeš ih videti kao prepreku, već kao priliku da postaneš bolja i okreneš sve u svoju korist. Budi kao kafa, najdraža moja! O svakom problemu misli kao o merdevinama koje ti pomažu da se uvek popneš jedan stepenik više!