Kada razmišljamo o svojim gresima često osećamo utučenost, čak i očajanje.
Takvo stanje nema nikakve veze sa pokajanjem i može dovesti do udaljavanja od Boga, jer se tada ispoljavaju:
- strah od kazne, kada nam se čini da Bog nije Otac koji nas očekuje raširenih ruku, nego neumoljivi Sudija koji jedva čeka da nas kazni
- grehovna umišljenost i samoljublje, “kako sam ja, tako čestit čovek, mogao učiniti takve grehe!?”
29 najtežih srpskih kletvi: Neke mogu da vas prate kroz 6 generacija!
- Kada grešnik oseća grižu savesti i u Bogu vidi samo strogog Sudiju koji kažnjava za grehe , njemu čak ni na papet ne pada da je Gospod milostiv. Usled toga se od zatvara u sebe i traži kaznu Božiju radi iskupljivanja grehova.
- Kada, na primer, bludni sin koji je rastužio svog oca, postane svestan svog greha, on ne treba da oseća očajanje nego pokajanje. On treba da se pokaje što je rastužio svog oca i što je nedostojan njegove ljubavi. Ne me da očajava već mora da zna da ga otac voli i da će ga opet prihvatiti.
Arhimandrit Nektarije Antonopulos
