Bog nema religiju... Bog nema kanone, pet stubova i pravilo da se ne nosi šarena odeća. Nije mu važno da li postimo, jedemo li mleko ili meso, da li jedemo tokom izlaska sunca. Bog ne zahteva čitanje molitvi, obrezivanje i verovanje da se svet zasniva na patnji. Ne trebaju mu dvonedeljni post, mršavo lice i tuga u srcu zbog smrti rođaka.
Sve su to izmislili ljudi: zaslepili su bogove, slikali ikone i ukrase na belom kamenu.
Vekovima su vodili verske ratove, ubijali crvenokose žene i one koji misle drugačije. Napisali su stotine knjiga, razvili hiljade pravila i ograničenja. Osudili su one koji ne izvode Mikve, ne mole se za mrtve, na način protestanata i ne priznaju liturgije. A ništa se nije promenilo tokom 2000 godina.
Učili smo jezike, koristili internet, razvijali pametne telefone, čuvali matične ćelije, ali nastavljamo da ubijamo, pljačkamo, lažemo i mrzimo uprkos Isusu, Krišni, Muhamedu i Budi. Borimo se na ulicama i podzemnim prolazima. Imamo stotine neprijatelja i veoma malo prijatelja.
Potpuno smo zaboravili zašto živimo, dišemo... A mi čak i ne znamo da smo na ovu Zemlju došli sa jednim zadatkom - da pronađemo srce.
