Šta to čoveka tera da ponižava druge ljude? Zašto im upućuje neprikladne reči, umanjuje značaj postignuća drugih? Zašto kad oseti da ima makar malenu noć nad nekim, počinje da se iživljava? Kakvo zadovoljstvo nalazi u tome?
Ljudi kojimentalno nisu dovoljno odrasli skloni su da sebe okružuju "manjim ljudima". Kasnije teže da svoje voljene, odnosno najbliže ljude "pretvore" u "manje od sebe". Sa strancima to teže ide, pa se usmeravaju na blisku porodicu.
Najgore prolaze oni koji od takvog čoveka na neki način zavise, bilo emotivno bilo materijalno.
Ponižavanje drugih ljudi je najčešće želja za prikrivanjem ličnih nedostataka.
Takvi ljudi osećaju se sigurnije i superiornije kada ponižavaju druge. trude se da njihov život celoj okolini izgleda uspešno, nedostižno, najveće, drugačije.
U suštini i u dubini duše, takvi ljudi su velike kukavice. Možda bi se moglo reći da nemaju dušu. Imaju samo želju da ih drugi doživljavaju kao superiorne.
Psiholozi kažu da takvi ljudi na ovaj način zapravo ponižavaju sebe i da je njihova megalomanija znak skrivenog kompleksa niže vrednosti.
Jedini lek za ovakve ljude jeste lečenje kompleksa i manija koje imaju. Ali, najveći problem je što oni to nikada neće priznati, pa se najverovatnije nikada neće ni izlečiti...