Jednom je đavo nekako rešio da proda sve instrumente iz svog arsenala. Uredno ih je postavi o u vitrinu da svi mogu da ih vide.
Kolekcija je bila impresivna: ovde se nalazio blistavi bodež Zavisti, a pored njega se nalazio šraf Gneva, na drugoj polici su ležali luk Žeđi, pored njega su se živopisno razmestile otrovne strele Pohote i Revnosti.
NE PROPUSTITE
Bilo je tamo oruđa Straha, Gordosti i Mržnje, a na svima se nalazila – cedulja sa nazivom i cena.
A na najlepšoj polici, odvojenoj od svih ostalih instrumenata, nalazio se mali, i naizgled neugledan drveni klin, na kome je visio naziv – Ravnodušnost.
Začuđujuće je bilo to da je cena ovog instrumenta bila veća od svih ostalih zajedno.
Jedan prolaznik je upitao đavola zbog čega tako skupo ceni taj čudni klin
"Zaista, cenim ga više od svega," odgovorio je đavo, "jer je to jedini instrument u mom arsenalu, na koji mogu da se oslonim, ako svi ostali otkažu."
I on je nežno pomazio drveni klin.
"Ako mi uspe da zabijem taj klin u čovekovu glavu," nastavio je đavo, "on mi onda otvara vrata za sve ostale instrumente…"
