"A zašto postiš? Zamislite to pitanje, što postiš!? Takvog čoveka treba "letvom klepiti po glavi", braćo i sestre. Takva drskost! Što postim?
A sve umire, sve je pomrlo. Pogledaj bolesti, pogledaj ludilo, pogledaj narkomana, pogledaj sektaša, pogledaj magije i crne i bele, i žute, i crvene.
Pogledaj detetu u sobu, zainteresuj se malo, kad si mu ulazio u sobu? Pogledaj šta gleda, pogledaj šta puši, pogledaj šta unosi u venu, pogledaj sa kim se druži, pogledaj televiziju, pročitaj štampu. I još me pitaš zašto postim?
Postim jer neću da se mirim sa tim, neću da se mirim sa trskom koju vetar povija. Neću u carske haljine i meke haljine, neću u carske dvorove, ispunjene živim leševima i demonskim plesovima.
Hoću na poziv Svetoga Jovana da se odazovem. Hoću i ja sa njim, za njim da dočekam Cara Slave, Cara Nebeskog… Hoću i ja da primim večni život.
Život bez vaskrslog gospoda je bruka i sramota, braćo i sestre. To je ples sa mrtvima, to je dolina smrti."
otac Rafailo Boljević
