Stručnjaci stalno pokušavaju da nađu nove načine u svakodnevnoj komunikaciji, proučavajući kako funkcioniše naš mozak.
Ipak, neke uspešne metode stare su stotinama godina. Tako je još Blez Paskal, filozof, matematičar i fizičar u 17. veku proučavao ljudsku prirodu.
Kada želimo da neko promeni mišljenje, obično počinjemo tako što im ukazujemo gde su pogrešili. Paskal ima drugi predlog - probajte da gledate na situaciju iz njegovog ugla, priznajte da postoji istina u njegovim uverenjima.
Onda, prezentujte širu sliku, u kojoj postoji mnogo drugih uglova viđenja. Ideja je da vodite drugog u otkrivanje drugih perspektiva.
Evo šta je Paskal tačno rekao:
"Kada želimo nekog da ispravimo, ubeđujemo, i to sa uspehom, i da mu pokažemo da greši, prvo moramo da gledamo na stvari iz ugla koji on smatra da je važan, i taj ugao obično pokazuje njegovu istinu, i treba da mu priznamo da je u pravu, ali i da mu pokažemo stranu u kojoj greši. On je zadovoljan jer vidi da nije pogrešio, već da nije video sve moguće strane. Tako niko nije uvređen, i niko ne može da vidi sve…"
Na taj način navodimo nekog da sam istraži druge opcije, umesto da mu namećemo svoje viđenje.
Da li ovaj metod i dalje važi?
Dr Artur Markman, profesor psihologije na Univerzitetu u Teksasu, se slaže. On smatra da je ovaj pristup efektivan zato što može da učini da ljudi spuste gard. Kada odmah napadnete nekog da nije u pravu, oni vas ubeđuju još više, pokazuje se inat.
Ali ako počnete tako što potvrđujete njihovu poziciju, načinili ste prvi važan korak ka potencijalno kooperativnoj diskusiji.
Kakvo vam je kupatilo, takva vam je psiha: (Ne)red u kući otkriva vaše mentalno stanje!
