Jutroskop

Ana je sebi stvorila more

More nosiš u sebi. Ako to ne umeš, džaba pakuješ silne kofere.

Čovek od sebe pobeći ne može

Jutroskop 03.09.2020. - 11:25h Autor: Dobrojutro.rs / Jovana Kešanski
Foto: Promo

Ne mogu da pišem o mirisima mora, o njegovim talasima, čempresima, kamenčićima zaglavljenim među prste, ali mogu da pišem o ljudima koji godinama nisu otišli na more, ali svake godine letuju.

 

To je vrlina.

 

Ko ima novac, može na more.

 

Ko nema novac, nauči vremenom kako da ga samom sebi “stvori” dok jednom, nekad, ne ode.

 

Ana je svako leto brala jabuke u obližnjem velikom voćnjaku da bi platila studije ćerki u Beogradu. Radila je to s velikom voljom i umešnošću, kao da se u voćnjaku, među jabukama, rodila. Spuštala ih je u drvene gajbice, pevušeći na jakom Suncu. Čovek uvek pevuši kada ima zbog koga i čega.

 

More je poslednji put videla pre sedamnaest godina. kada je preko sindikata firme za šivenje džakova otputovala u Drvenik. Porodično, u prvoj turi dok se na Suncu još uvek ne gori. Umesila je kiflice sa margarinom, punu kesu, da imaju “za puta”. Kesa je išla iz ruke u ruku i kiflice su bile pojedene već posle 50 kilometara. Pevalo se u krivinama, da se vozač drži budnim. Malo je spavala, nije mogla od ćerkicinog uzbuđenja koja je kao papagaj ponavljala:

“Mama, kad će moje? Kad će moje?”

 

Deset dana kupanja, sunčanja, brćkanja, cvokatanja pomodrelih usnica, kantica, kula, zalazaka Sunca, mazanja nosića jogurtom, lizanja soli, grljenja plami, smeha, sladoleda na kugle i banana spilta.

 

I jedna velika školjka koja je u sebi zarobila talase Jadranskog mora.

Stoji na noćnom ormariću, kraj lampe.

 

Kada ne može da zaspe, Ana je stavi na uvo, zažmuri i vrati se na more. Onda diše u ritmu talasa i seća se žgoljavih nogica ćerke kako skaču po plićaku u gumenim sandalicama.

 

Ne žali za morem. Biće, nekad.

 

Naučila je vremenom da “letuje” na svoj način.

foto: Promo

Kada dođe umorna iz voćnjaka, napuni kadu mlakom vodom, pa u nju uroni kao u penušavo more. Zadrži dah, izbroji do osam, pa ponovo. Voda spira sve. Voda je važna. Opusti se kao da pluta na velikom talasu. Sve će biti dobro. More je tamo gde je telo opušteno, gde se srce ne davi, već pluta i ljuljuška se na životnim prilikama.

 

Iza kuće, posadila je boriće; pet godina im je trebalo da narastu do 170 santimetara, baš ih je merila ovih dana. Tu je stavila baštenski sto i dve stolice. Malo dalje su ruže. A na stablu višnje iza njih okačila je kućicu za ptice. Redovno joj pevaju. Imaju zbog čega.

 

Kada se okupa, skuva sebi domaću kafu, napravi sok od zove i na tacnu stavi i domaće slatko od borovnica. Da ugodi sebi. Gleda u ruže, pevuši s pticama, rukom miluje boriće da porastu još veći. A onda priča sa ćerkom i uživa u njenom glasu, smehu, i priči o ljubavi sa jednim Petrom.

 

Kada završe razgovor, spusti telefon na sto, otpije gutljaj kafe i duboko udahne i izdahne.

 

Oseti spokoj sličan onome koji je osećala na moru dok je sedeći u hladu posmatrala ćerkicu kako mirno spava na velikom peškiru, dok joj tek po koji zrak Sunca šara i greje kožu.

 

Sunce te svuda može ogrejati, ako mu dozvoliš.

 

Nađe ono put bilo kroz čemprese, bilo kroz stablo višnje u dvorištu hiljade kilometara udaljenom od mora.

 

Shvatila je vremenom da more nosiš u sebi. Ako to ne umeš, džaba pakuješ silne kofere. Čovek od sebe pobeći ne može. More može biti sve, ako dozvoliš. Ako umeš.

 

Šolja kafe pod krošnjom višnje.

 

Puna kada tople vode.

 

Hodanje bosim stopalima po travi dok zalivaš ruže.

 

Miris zasađenog cveća.

 

Kapi vode koje s kose klize niz leđa.

 

Pesma ptice koju hraniš svakog jutra.

 

Smeh ćerke, njena zaljubljenost i njeno: “Hvala ti mama, za sve!”

 

More nije destinacija, more je osećaj.

 

More je sposobnost da zažmuriš, zamisliš, prepustiš se, uroniš, ogreješ se… da ti bude lepo i udobno sa sobom.

 

Baget sa belim lukom, paradajzom i topljenom mocarelom

foto: Promo

Priprema: Baget presecite na pola pa obe polovine presecite po dužini.

U činijici pomešajte 2 kašike margarina, izgnječen beli luk i bosiljak.

Premažite svaku krišku bageta sa namazom od margarina i belog luka, pa preko toga poređajte mocarelu isečenu na kolutove. Na kraju odozgo pobacajte čeri paradajz koji možete preseći na polovine ili četvrtine ukoliko je prevelik.

Ubacite pripremljen baget u rernu zagrejanu na 200° C sa uključenim gornjim grejačem ili opcijom gril. Pecite hleb dok se sir sasvim ne istopi.

Služite toplo sa listićima svežeg bosiljka ili peršunovog lišća.


Sastojci:


1 Dobro jutro sa maslacem i morskom soli
1 baget
2 čena belog luka
1 kašičica sušenog bosiljka
150 g čeri paradajza
2 pakovanja baby mocarele
biber

 

Kako izgleda vaše dobro jutro?

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...