Marija Kilibarda danas ima 44 i srećna je majka male devojčice. Da želi dete javnost je prvi put saznala iz veoma neprijatnog intervjua sa Vedranom Rudan. Tom prilikom je Marija rekla:
- Pa na primer zato što kada žena u 41. godini baš želi da ima dete, a nema ga i onda se sve vreme u knjizi pominje "ma šta će ti deca" - rekla je iskreno Kilibarda.
- Ali vi imate 42 godine. Ja vas držim stvarno budalom svetskom nakon ove rečenice. Šta će vama deca? - upitala ju je spisateljica tada.
- Pa nekako sam ostvarena u svakom drugom smislu, a od svoje 25. godine imam fizičku potrebu da budem trudna - rekla je voditeljka.
- Pa šta, od 25. do dana današnjeg niste mogli da nađete nekog pastuha da vas oplodi. Imaš sebe, imaš ljubavnika, imaš verovatno lošeg šefa ili šeficu, šta će ti još i dete. Vaša bejbisiterka će verovatno više koštati - rekla je Vedrana, a Marija se samo nelagodno nasmejala.
- Zato rintamo - pokušala je da iznese svoj stav voditeljka.
- Ako ćete rintati da biste platitli bejbisiterku onda ste stvarno blesavi - rekla joj je Rudanova na kraju.
To je bio jedini put kada je Marija pričala o svojoj želji da ima dete, a sada je prvi put rekla da je imala nekoliko neuspešnih vantelesnih oplodnji.
"Znam samo da sam trepnula i iza mene je već bilo nekoliko godina pokušaja i pokušaja, negativnih testova, negativne bete. Kada imaš misiju i kada si predan njoj i kada se desi taj pozitivni rezultat, nekako zaboravljaš, barem ja, te teške stvari. Ono što mi je onako ostalo urezano na tom putu su ta neka pitanja: "Zašto imaš dvoje, a ne troje?", "Zašto nemaš decu?" i morala sam baš da odrastem da me ne pogađaju ta pitanja i nikome nikada nisam dala odgovor, jer nisam želela da me neko žali - istakla je Marija.
Iako je svesna važnosti ove teme, Marija je sve dodsad iz ličnih prioriteta odbijala da govori o istoj.
- To je jako važna tema, ali ja nisam želela da pričam o tome, jer nisam želela da u meni neko vidi neku jadnu ženu koja se bori sa tim. Ja sam želela dostojanstveno da radim svoj posao i da ne zauzimam medijski prostor na taj način - objasnila je Marija.
Marija je istakla da je tokom ove borbe imala punu podršku cele porodice.
- Imala sam podršku okoline, Banetove porodice, moje porodice. Bila sam okružena tolikom ljubavlju i kada smo prvi put otputovali u Solun na kliniku da probamo, uspeli smo i stigla je naša mala Grkinja - istakla je Marija.
- Mislim da je najteži trenutak bio posle drugog pokušaja. Mislim da je hormonska terapija bila izuzetno agresivna, a mislim i da je bio veliki pad jer sam baš poletela i mislila da je to to i onda sam se razbila ko zvečka kad sam pala - prisetila se Marija.
- U tim trenucima prvo budem sama sa sobom, a onda nas dvoje gledamo da se sastavimo. Prvo gledamo šta je meni potrebno, šta je njemu potrebno da bude dobro, da li ćemo da otputujemo, da li ćemo da sednemo i jedemo. Potpuno drugačije prevazilazimo krize on i ja i morali smo da smislimo dva modusa i da ih kombinujemo - dodala je Kilibarda.
- Ženi je jako teško u borbi za potomstvo, jer u tim trenucima ona ne može da stane, a nikad ne znaš do kog momenta tvoje telo nešto može da podnese. U kom trenutku terapije ta količina svega može da bude okidač, za ne daj Bože neku bolest ili psihičko urušavanje - poručila je Kilibarda.
Kako je Senja dobila ime?
Kilibarda je dodala da je znala da će dobiti devojčicu.
- Ime Senja je poklon koji je meni Banetova sestra dala. Jednom prilikom razgovarajući o tome kako će se zvati moje dete kad ga budem dobila mi je ona rekla da ima fantastično žensko ime u šteku. Kaže ona Senja, a ja negodujem jer je previše nežno i nije to to. Ja volim dugačka imena - prisetila se Marija.
- Onda sam se jednog jutra probudila sa osmehom na licu i oči kao sova, kažem sebi: "Pa ja ću imati ćerku i zvače se Senja" - dodala je Marija.
Prema Kilibardinim rečima, Senja likom podseća na oca, dok je sve ostalo "pokupila" od nje.
- Liči na tatu, on je lep čovek. Ipak, sve ostalo ima moje. Komunikativna je, nisam joj prenela ni gram melatonina, smeje se, obožava muziku i aktivno učestvuje u razgovorima odraslih. Šarmantnica je prava. Nadam se da joj pružam pažnje koliko zaslužuje, jer smatram da deca ne mogu da se razmaze. Ima da je nosim koliko ona bude htela, pa kad poraste rešavaću herniju - zaključila je Marija.
(Stil/Pulsonline.rs)
