Prošlo je godinu dana otkako se pevačica Seka Aleksić zauvek oprostila od oca Milorada, koji je nakon teške i kratke bolesti iznenada preminuo na Badnji dan u Loznici, gde je i stanovao.
Život joj je uredio tako da samo četiri meseca pre nemilog događaja spozna i najveću sreću koju jedna žena može da oseti, jer je u septembru 2016. prvi put postala majka i na svet donela sina Jakova. Iako ništa ne može da nadomesti gubitak roditelja, briga o bebi i ispunjenje najvećeg sna uspeli su da joj ublaže gubitak oca kojeg je mnogo volela.
"Bol za tatom ne jenjava. Nažalost, život me je ranije nego što sam to očekivala naterao da spoznam kako je teško kad izgubite roditelja. Za njim je ostala praznina koju ništa ne može da nadomesti", setna je pevačica, koja je na prvu godišnjicu smrti ocu podigla spomenik i taj dan obeležila onako kako dolikuje i kako nalažu naši običaji.
Uz to, činjenica da ga je izgubila uoči najvećeg hrišćanskog praznika pevačici daje novu simboliku jer veruje da samo posebni ljudi umiru na velike praznike.
"Moj voljeni tata je imao tu čast da dušu ispusti naBadnji dan. Zauvek ću pamtiti njegovu pozitivnu energiju, veselost i raspevanost. Mama mi je pričala da se najviše radovao na dan moga rođenja i da je rekao da ću biti njegova pevačica. Istina, to sam i postala, a niko od njega nije bio srećniji što je pevanje moja ljubav", kaže Seka, ipak srećna što je njen tata doživeo da u naručje uzme unuka.
Kad mama ode isuviše rano: Tragična ispovest Beograđanke trgla Srbiju kao šamar!
Iako su joj ovogodišnji božićni praznici bili u znaku sećanja na oca, Seka je ipak ispoštovala pravoslavnu tradiciju. Svoju ljubav usmerila je na ostale članove porodice, suprugaVeljka Piljikića i sina Jakova, koji joj je najveći razlog da na praznike i dalje gleda s vedrije strane.
"Jakov je još mali da bi znao šta je to praznična euforija, ali primećuje da se nešto zanimljivo dešava kada je kuća okićena. Oduvek sam volela tu pozitivnu energiju koju praznici sobom nose, a sada imam i razlog više da se radujem januaru, kada su praznovanja učestala. Tu radost nam uvećava dečji osmeh", kaže Seka i još jednom ponavlja svoju još jednu veliku želju.
"Voleli bismo da naš Jakov dobije sestru ili brata, ili možda oboje u isto vreme. Želja nam je da proširimo porodicu", zaključuje Seka, razmišljajući u pravcu da je samo optimizam ono što može da nas vodi kroz život.
