Uz tužne i svečane tonove italijanske pesme “Bela ćao” sahranjena je nekadašnja prva dama Jovanka Broz. Neposredno pred smrt, Titova udovica poželela je da baš ovu pesmu puste kada se od nje budu opraštali, a razlog za to, suprotno mišljenju mnogih, nije samo levičarska poruka koju pesma šalje.
“Bela ćao” je pesma italijanskih partizana iz vremena Drugog svetskog rata, pa izbor Jovanke Broz, koja je važila za jednog od najhrabrijih boraca partizanskih jedinica, nije posve neobičan.
Ispovest sestre Jovanke Broz: Tito proveo 15 dana sa Sofijom Loren! (FOTO)
Evo kako se Žarko Jokanović, autor knjige “Moj život moja istina”, osvrnuo na Jovankin odabir pesme. „I dok su je iz grobnice života spuštali u novi dom nezaborava, muzika iz pesme italijanskih partizana, pesme koja je postala simbol otpora, pratila je na tom poslednjem putu. Pesma je nastala šezdesetih godina prošlog veka, u vreme kada je Jovanka imala nepunih 40 godina, a njen autor do danas je ostao nepoznat. Pevali su je svi anarhistički, komunistički i socijalistički borci, kao i čitav levičarski antifašistički pokret otpora u Italiji.
Međutim, ideološka poruka pesme sigurno nije jedino zbog čega je Jovanka Broz, neposredno pred smrt, poželela da je baš ovom kompozicijom isprate na večni počinak. “Bela ćao” zvanično je bila “himna” partizana, ali je širom sveta vrlo brzo prepoznata kao simbol borbe protiv nepravde ili kako su je mnogi opisali “pesma slobode duha, želje za sveopštom slobodom”.
Čuo sam njegove poslednje reči, pa isključio aparate: Ispovest Titovog lekara!
Jovanka je sva ta prava naprasno izgubila od Titove smrti, kada je cela njena imovina nacionalizovana i kada je stavljena u kućni pritvor. Ostavljena je da živi u staroj i zapuštenoj “vili” na Dedinju, u kojoj je krov prokišnjavao, a grejanja nikada nije bilo.
Jovanka Broz do kraja je ostala dama, ponosna i prkosna. O svojoj mučnoj borbi kroz život nije htela da govori ni u poslednjim danima.
Svi detalji svadbe Tita i Jovanke: Venčanje koje je uzburkalo svet!
