Vladala Egiptom 22 godine

Ko je bila Kleopatra: Govorila 9 jezika, imala 4 dece i 2 velike ljubavi!

Vladarka Egipta govorila je devet jezika, napamet znala stihove Eshila, Sofokla, Pindara i Sapfe, poznavala muziku, astrologiju, geometriju
Vip priča 16.06.2015. - 15:18h
Foto: Profimedia / Monika Beluči Kao Kleopatra

Jedna od najslavnijih žena u istoriji vladala je Egiptom 22 godine. Jednom je izgubila kraljevstvo, povratila ga, umalo ga opet izgubila, potom stekla carstvo, pa izgubila sve.

 

Kao dete postala je boginja, sa 18 godina kraljica, a potom slavna ličnost, predmet nagađanja i obožavanja, ogovaranja i legendi još za života. Na vrhuncu moći vladala je skoro čitavom istočnom sredozemnom obalom, poslednjim velikim carstvom jednog egipatskog vladara. I na trenutak u svojim rukama držala sudbinu zapadnog sveta. Rodila je dete jednom oženjenom imperatoru, drugom još troje i umrla u 39. godini. O toj izuzetnoj ženi Stejsi Šif napisala je životopis „Kleopatra“, za koju je dobila prestižnu Nagradu PEN za najbolju biografiju.

 

Pokušavajući da dokaže zašto je Kleopatra ostala upamćena u istoriji iz pogrešnih razloga, pažljivo razlučujući činjenice od mitova, autorka je dala originalnu rekonstrukciju jednog neverovatnog života. Šif je inače za knjigu „Vera“ (o gospođi Vladimira Nabokova), dobila Pulicerovu nagradu, a ovenčana je i priznanjem „Džordž Vašington“, kao i nagradom Američke akademije za umetnost i književnost.

 

Lice anđela, duša đavola: Ko je bila prava sultanija Hurem?

 

Foto: Profimedia / Monika Beluči kao Kleopatra
Foto: Profimedia / Monika Beluči kao Kleopatra

Odgajana u neverovatnoj raskoši, u porodici čiji su preci deset pokolenja vladali kao faraoni, Kleopatra je došla na vlast sa 18 godina, zajedno sa desetogodišnjim bratom Ptolomejom DžII koji je postao i muž, što je u to vreme bilo uobičajeno. Samo posle tri godine, brat ju je proterao, pa je bila primorana da se skriva, menjajući mesta i zemlje i živeći najčešće pod šatorom u pustinji. Početkom jeseni 48. godine pre nove ere, na tlo njene zemlje stupio je neprikosnoveni rimski imperator Julije Cezar, pošto je prethodno pobedio Pompeja Velikog. Egipatski vladar je ubrzo pogubljen, a Kleopatra je na neobičan način uspela da stigne do Cezara. Njen verni Apolodor, inače trgovac, malim čamcem, u sumrak, dovezao ju je u aleksandrijsku luku, stavio je u veliku vreću od konoplja i umotanu kao paket, prebacivši je preko ramena, odneo do Cezarovih odaja. Bio je to jedan od najčudnijih povrataka kući koje istorija pamti.

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Ko je koga tada zaveo, teško je reći, jer je Cezar imao 52 godine, bio u punoj muškoj snazi, a njegovi ljubavni osvajački pohodi bili su podjednako legendarni kao i vojnički. Ona je bila tri decenije mlađa. Planule su varnice ljubavi, ali i zajednički interes: njemu je trebala njena podrška, a njoj Rim, kao zalog nezavisnosti njene države. Već početkom novembra ostala je trudna.

 

Blud i razvrat: Horoskop predvideo skandalozan život princeze Margarete! (FOTO)

 

O njenoj lepoti ispisano je stotine stranica, iako se malo zna o tome kako je izgledala. Samo se portret na novčićima, iskovanim za njenog života, može smatrati autentičnim. Vekovima ju je pratio glas pohotne zavodnice i bestidne bludnice, a „zaboravljeno“ je da je od detinjstva dobila najbolje moguće obrazovanje, govorila devet jezika, bila vična politici, diplomatiji, vlasti. Sposobna da se prilagodi svakoj situaciji i ličnosti, osvajala je ne samo svojom lepotom već celoukupnom pojavom, držanjem, ženskom gestikulacijom. Napamet je znala scene i stihove iz Eshila i Sofokla, Pindara i Sapfe, stekla veliko znanje iz muzike, astrologije, geometrije.

 

Cezar je sa Kleopatrom ostao sve do sredine juna, uživajući ne samo u ljubavi već i u čarima Aleksandrije, čija je glavna ulica bila široka 27 metara, a protezala se na čitavih šest kilometara, sa čudesnim spletom kupatila, pozorišta, dvorova, hramova. Bilo je to opojno mesto izrazite čulnosti i visoke učenosti, Pariz antičkog sveta. Ostalo je upamćeno njihovo zajedničko krstarenje Nilom, na „plovećoj palati“, ukrašenoj slonovačom i zlatom, na kojoj se nalazila gimnastička dvorana, biblioteka, veštačka pećina, štale, akvarijum.

 

Rođenjem sina Cezariona, Kleopatra je utvrdila svoju moć i postala još samouverenija. Donosila je sve ključne državne odluke, potpisivala dokumenta, upravljala vojskom i mornaricom, nadgledala raspored setve. Njeni lični godišnji prihodi iznosili su verovatno između 12.000 i 15.000 talanata, što je bila astronomska suma. Na jednoj savremenoj listi, Kleopatra se pojavljuje kao 22. najbogatija ličnost u istoriji, iza Džona Rokfelera i Cara Nikolaja II, ali ispred Napoleona i Dž. P. Morgana. Pripisana joj je neto suma od 95,8 milijardi dolara, koja nadmašuje trostruko bogatstvo kraljice Elizabete II.

 

Ispovest sestre Jovanke Broz: Tito proveo 15 dana sa Sofijom Loren! (FOTO)

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

U svojoj zemlji neprikosnovena i obožavana kraljica, u Rimu je dočekana kao razvratna i rasipna bludnica, koja je potpuno omađijala Cezara. Ispostavilo se da je njen dolazak bio koban, jer se pogodio sa nemirima u gradu „opšte pometnje i haosa“. Posebno se našla na udaru čuvenog besednika, ali izuzetno sujetnog, Cicerona, kome nije ispunila obećanje da će mu dati jednu vrednu knjigu, verovatno iz Aleksandrijske biblioteke.

 

Imenovanje Cezara za doživotnog diktatora i njegov plan da na tri godine napusti Rim i krene u osvajanje Partije, definitivno je osokolilo njegove protivnike: mučki je ubijen za vreme Martovskih ida, velikog prolećnog praznika, a Kleopatra je u poslednji čas uspela da pobegne u svoju zemlju i u putu izgubila dete, začeto na rimskom tlu. Imala je tada 26 godina.

 

Na povratku u zemlju čekala su je nova, dramatična iskušenja, sukob sa mlađom sestrom Arsinojom, koja je htela da joj preotme presto, kao i bratom Ptolomejom XIV, čije je smaknuće organizovala.

 

U velikom ratnom sukobu između Antonija i Oktavijana s jedne i Bruta i Kasija s druge strane, stala je na stranu prvih, koji su i pobedili. Svoju drugu veliku ljubav, Antonija, upoznala je na Tarsi (blizu jugoistočne obale današnje Turske), gde je bila pozvana kao njegov gost. Ona je praktično bila domaćica, priredivši Antoniju i njegovim najbližima raskošne gozbe. Kažu da je on četvrte večeri do kolena gazio u ružama. Istoričar Apijan zabeležio je: „Istog časa kad ju je ugledao, Antonije je izgubio glavu, kao mladić, mada je imao 40 godina“. U znak zahvalnosti, on je naredio da se njena sestra Arsinoja silom izbaci iz hrama i ubije, čime je sa životne scene nestala poslednja od Kleopatrinih četvoro braće i sestara.

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

„Sada je Kleopatra usmrtila svu svoju braću i sestre“, besneo je jedan rimski hroničar, što je bila istina, ali je istina da su neki od njih neprestano protiv nje kovali zavere. Krajem 39. godine rodila je blizance Aleksandra i Selenu, što je za ono vreme, 39. godine p. n. e. bila senzacionalna vest. Antonije je priznao decu, a tri godine kasnije rodila mu je i sina Ptolomeja Filadelfa. Opčinjenost Kleopatrom, kao i vojni pohod na Partiju, koji se završio katastrofalnim porazom, bili su početak Antonijevog kraja. Porazom se završio i njegov sukob sa Oktavijanom, koji je neumorno širio priču o Kleopatri kao okrutnoj i krvožednoj egipatskoj kraljici.

 

Tragedija Karoline od Hanovera: Tri puta na udaru prokletstva Grimaldija! (FOTO)

 

Kleopatra i Antonije okončali su živote jedno za drugim. Najpre je on zario u sebe mač i izdahnuo u njenom naručju. Nekoliko dana kasnije, posle bezuspešnih pregovora sa Oktavijanom, koji ju je smatrao svojom zarobljenicom i u kavezu nameravao da dovede u Rim, Kleopatra je, ne želeći da doživi takvo poniženje, digla ruku na sebe. Ostalo je nejasno da li je to učinila uz pomoć zmije otrovnice, ili otrovnog napitka, što je verovatnije. Tek, dala je da je obuku u svečanu odeću, kojoj su dodata znamenja njenog položaja, faraonski kukasti štap i bič. Smrt je, kažu, bila laka i mirna, a prema njenoj želji, sahranjena je kraj Antonija.

 

Prema najnovijoj teoriji, njihovo poslednje počivalište nalazi se oko 30 kilometara zapadno od Aleksandrije, na sunčanim obroncima grada Taposiris Magma, s pogledom na Sredozemlje. Ni grobnica ni mauzolej (koji su sigurno bili odvojena zdanja), do sada nisu pronađeni.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...