Jugoslovenska kinematografija decenijama je važila za jednu od najhrabrijih i najautentičnijih u Evropi. Dok su pojedine zemlje zazirale od tema koje su se ticale ljudske intime, društvenih tabua i moralnih dilema, domaći autori često su birali upravo takve motive kako bi ispričali složene i provokativne priče.
Zbog toga su mnogi filmovi nastali tokom sedamdesetih i osamdesetih godina izazivali burne reakcije publike. Jedni su ih smatrali remek-delima koja su pomerala granice umetničkog izraza, dok su drugi tvrdili da su pojedine scene previše smele za tadašnje društvo.
Ipak, bez obzira na različita mišljenja, jedno je sigurno – jugoslovenska kinematografija ostavila je neizbrisiv trag upravo zahvaljujući autorima koji se nisu plašili da istražuju teme o kojima se retko govorilo.
Vreme kada je film bio mnogo više od zabave
Za razliku od današnje produkcije, u kojoj se granica između komercijalnog i umetničkog filma često jasno vidi, nekadašnji autori nastojali su da kroz svaki kadar prenesu određenu društvenu poruku.
Film nije služio samo za razonodu. On je bio sredstvo za otvaranje važnih pitanja o slobodi pojedinca, društvenim normama, političkim promenama i međuljudskim odnosima.
Upravo zato su mnogi reditelji posezali za provokativnim scenama koje su imale zadatak da uzdrmaju publiku i nateraju je na razmišljanje.
U vremenu kada su mnoge teme još bile tabu, filmski autori koristili su hrabre umetničke postupke kako bi prikazali složenost ljudske prirode, strasti, usamljenosti i emocionalnih sukoba.
Takav pristup često je izazivao rasprave, ali je istovremeno doprinosio tome da jugoslovenski filmovi budu zapaženi i van granica zemlje.
Tanja Bošković i scena koja se i danas pamti
Među scenama koje su obeležile jednu eru posebno mesto zauzima ostvarenje u kojem se pojavljuje Tanja Bošković.
Njena uloga ostala je upamćena po hrabrom pristupu i sceni koja je u trenutku prikazivanja izazvala veliku pažnju javnosti. Mnogi filmski kritičari isticali su da takvi prizori nisu bili uključeni radi senzacionalizma, već kao deo šire umetničke ideje i atmosfere filma.
U vreme kada su konzervativniji delovi publike negodovali zbog ovakvih scena, drugi su ih posmatrali kao dokaz da domaća kinematografija prati svetske trendove i ne plaši se eksperimentisanja.
Godinama kasnije, upravo se takvi kadrovi navode kao primeri smelosti jugoslovenskog filma i spremnosti autora da istražuju granice filmskog jezika.
Slovenačka glumica koja je obeležila jednu generaciju
Sličan odjek imala je i slovenačka glumica Tanja Poberžnik, koja je ostavila snažan utisak u filmu „Doviđenja u sledećem ratu“ iz 1980. godine.
Ovo ostvarenje i danas se smatra jednim od značajnijih filmova slovenačke kinematografije, a njena uloga ostala je predmet brojnih analiza i komentara.
Kritičari su isticali da je upravo kombinacija snažne glume, emocionalne dubine i umetničke hrabrosti doprinela tome da film ostane relevantan i decenijama nakon premijere.
Za mnoge gledaoce tog vremena, ovakve scene predstavljale su nešto potpuno novo i nesvakidašnje, dok su filmski stvaraoci u njima videli način da dodatno pojačaju emocionalni naboj priče.
Kada su se brisale granice između umetnosti i kontroverze
Jedna od tema koja se često pominje kada se govori o filmu sedamdesetih i osamdesetih godina jeste pitanje gde se završava umetnost, a gde počinje provokacija.
Mnogi autori verovali su da umetnost ne sme imati strogo određene granice i da film treba da prikazuje život onakav kakav jeste – sa svim njegovim lepim i teškim stranama.
Zbog toga su nastajala ostvarenja koja su izazivala burne reakcije publike, medija i kritike.
Neki filmovi bili su zabranjivani, drugi skraćivani, a pojedini su tek godinama kasnije dobili status kultnih ostvarenja.
Upravo ta spremnost da se rizikuje i izazove reakcija publike učinila je jugoslovensku kinematografiju jednom od najzanimljivijih u Evropi tog vremena.
Strani filmovi koji su godinama izazivali rasprave
Kontroverze vezane za prikazivanje intimnosti nisu bile karakteristične samo za domaću produkciju.
Tokom godina pojedini strani filmovi postali su poznati upravo zbog načina na koji su prikazivali odnose među likovima i zbog glasina koje su pratile njihovo snimanje.
Među najčešće pominjanim naslovima našli su se „Antihrist“, film reditelja Larsa fon Trira, zatim „9 Songs“ Majkla Vinterbotoma, kao i ostvarenje „8MM 2“.
Svaki od ovih filmova izazvao je brojne polemike među kritičarima i publikom. Dok su jedni smatrali da autori pomeraju granice filmske umetnosti, drugi su tvrdili da pojedine scene odvlače pažnju sa same priče.
Bez obzira na različita mišljenja, ovi filmovi ostali su predmet brojnih analiza i rasprava na filmskim festivalima, univerzitetima i među ljubiteljima sedme umetnosti.
Jugoslovenski filmovi sa erotskim scenama
Maratonci
Nakon snimanja filma "Maratonci trče počasni krug" iz '82. godine, Bora Todorović je navodno prešao granicu profesionalizma i razljutio svoju koleginicu Seku Sablić, posle čega ovo dvoje nisu komunicirali.
U nameri da uloga Đenke bude što uverljivija, kružila je priča da je Bora umesto klasične glumačke simulacije koja se praktikuje u scenama seksa malo preterao.
Navodno se Bora „malo zaneo“, valjda u nameri da što verodostojnije dočara scenu seksa, što je glumicu toliko razljutilo da čak u prvi mah više nije želela da nastavi snimanje, pa se spekulisalo da su zbog toga godinama bili u svađi.
Prvi koraci Mire Furlan u erotskim ulogama
U filmu „Kiklop“ Antuna Vrdoljaka Mira Furlan se prvi put predstavila kao vamp – u jednoj sceni kroz spavaćicu su joj se nazirale grudi. Potpuno nesputano se skinula tek u ostvarenjima „Pismo – glava“ Bahrudina Bate Čengića i „Ljepota poroka“ Živka Nikolića.
Pogled iz ženske perspektive
O tim scenama Mira je kasnije rekla:
„To se kaže? Nikad tako nešto nisam čula, ni tada ni kasnije. Naši domaći režiseri nisu znali šta da rade sa glumicama osim da ih skidaju. Tako da to nije bila neka naročita novina. Nisam sigurna da li je iko i primetio razliku između uobičajenog bezrazložnog, voajerskog, prostačkog, eksploatatorskog seksualiziranja žena na našem filmu od Živkovog pokušaja da u ovom filmu progovori iz pozicije žene kao potpunog outsajdera u društvu.“
„Ljepota poroka“ – šok i uspeh
U ovom filmu Furlan je igrala konzervativnu seljanku koja je šokirana kada shvati da je poslata na rad u nudistički kamp. Upravo tamo njen lik doživljava prvi orgazam, kroz erotske igre sa stranim turistima (Alain Noury i Ines Kotman). Film je postigao veliki uspeh u Sovjetskom Savezu, gde publika nije bila navikla na ovakva ostvarenja iz socijalističkih zemalja.
Kasnije je igrala konzervativnu seljanku koja je šokirana kad shvati da su je poslali na rad u nudistički kamp. Tamo doživi prvi orgazam, zahvaljujući erotskim igrama s parom stranih turista (Alain Noury i Ines Kotman). Film je imao veliki uspeh u Sovjetskom Savezu, gde nisu navikli da im takvi filmovi stižu iz socijalističkih zemalja.
Skidala se i u televizijskoj seriji "Putovanje u Vučjak" Ede Galića, u kojoj je Ivo Štivičić poprilično preradio Krležin predložak "Vučjak". Rade Šerbedžija morao je odlučiti između nje i Milene Dravić, a razmerno ozbiljna drama povremeno je više ličila na akcioni film sa seksom i pucnjavom. U bioskopima je igrala pod naslovom "Horvatov izbor", međutim serija je bila pravi format za takav materijal.
Una
Najveća konkurencija Miri Furlan bila je Sonja Savić. Ona je u filmu "Una" po romanu Mome Kapora igrala studentkinju koju policija podmetne profesoru disidentskih nazora (Šerbedžija), a njihov seksualni odnos prikazan je bez suvišnih skrivanja. Kao i roman, "Una" je postigla velik uspeh u bioskopima.
Kada je 1984. godine film "Una" reditelja Miše Radivojevića stigao u bisokope, ocena konzervativnog dela kritike bila je da je jugoslovenska kinematografija dobila prvi soft pornić.
Za tadašnje kriterijume, film je imao previše scena seksa, a golo telo Sonje Savić izazvalo je burne reakcije širom nekadašnje Jugoslavije. "Una" je Sonji Savić donela status seks simbola, a ono što je interesantno je činjenica da je jedino Sonja snimala nage scene, dok je njen partner, Rade Šerbedžija, i u scenama seksa ostajao poluodeven.
Film "Una" je priča o ljubavnoj vezi studentkinje Une Vojvodić i profesora Mišela Babića koji je od nje stariji 24 godine. Njihova priča počinje nakon što Una, studentkinja sociologije mas medija, pokušava da napravi intervju s najpopularnijim profesorom na fakultetu.
Najpopularnija erotska scena je ona u velikom hitu Slobodana Šijana "Ko to tamo peva". U njoj Slavko Štimac i Neda Arnerić igraju putnike u autobusu, friški mladi bračni par koji jedva čeka da se osami i prepusti svojim čuvstvima. Na jednom odmorištu ukaže im se prilika za to, povuku se u šumu misleći da ih nitko ne gleda.
Međutim, neki su se gurali iza grmlja i požudno ih posmatrali. Miško (Aleksandar Berček), sin konduktera Krstića (Pavle Vuisić), šapne: "I ja bih to", a otac mu uzvrati: "I tata bi sine", na što se u bioskopu prolomio glasan smeh. Budući da je film imao vrlo uspešnu međunarodnu distribuciju, ne čudi da je ta scena ne tako davno doslovno prepisana u jednoj stranoj niskobudžetnoj produkciji.
"Samo jednom se ljubi" Rajka Grlića završava tragično, no to je bio najpopularniji romantični film toga razdoblja. Njegovi su protagonisti Tomislav (Miki Manojlović), pripadnik OZNA-e, i balerina Beba (Vladica Milosavljević), devojka iz buržujske porodice. Iako su krajnje suprotnosti, zaljubljuju se i venčaju, a njihove duge erotske scene, snimljene diskretnom, blago zatamnjenom kamerom Tomislava Pintera, bile su glavni mamac za publiku.
Jako puno strasti bilo je i u poslednjem filmu Vatroslava Mimice "Banović Strahinja", u kojem je Turčin Alija (Dragan Nikolić) oteo Anđu (Sanja Vejnović), suprugu naslovnog junaka (Franko Nero).
Ne želi je "uzeti" na silu, pati zbog nje, sve dok ona ne popusti. To su scene rafinirane erotike kakvih baš nije bilo puno u filmovima toga vremena.
Prvenac Emira Kusturice "Sjećaš li se Dolly Bell?" takođe je jasno razgraničio liniju seksa i vulgarnosti. Njegov junak Dino (Slavko Štimac) čuva na tavanu lepu i nešto stariju Doli Bel (Ljiljana Blagojević) za lokalnog makroa, ali se polagano zaljubljuje u nju. Ona mu postaje nešto poput učiteljice života, za koju ga posle vežu samo uspomene.
Film je u Veneciji dobio Zlatnog lava za debitantski film, no tamo je malo ko zapazio pulskog pobednika, Zafranovićev "Pad Italije", a ako i jeste, nije mu se baš dopao. Seksa u njemu ima dosta, ali ne i erotike.
Sve se glavne glumice (Ena Begović, Snežana Savić, Gorica Popović) skidaju gotovo mehanički, tako da to ponekad nasmeje gledaoca, pa ne čudi što je i u nas bilo protesta jer je glavna nagrada bila uskraćena Grlićevom ili Kusturičinom filmu.
Bio je to filmski debi Ene Begović, no ona se skinula i u svom narednom ostvarenju "Hoću živjeti" Miroslava Mikuljana, u kojem joj je partner bio Milan Štrljić. Potonji je ostavio dobar dojam i u "Okupaciji u 26 slika", iako je tamo glumio negativca, talijanaša Tonija. U nekoj drugoj kinematografiji zasuli bi ga ulogama romantičnog naboja, no to u nas nije bio slučaj.
Jedan od najprovokativnijih filmova s početka osamdesetih bio je svakako "Dečko koji obećava" Miše Radivojevića (1981.), u kojem Aleksandar Berček igra uzornog studenta koji nakon jednog udarca veslom potpuno menja karakter.
Postaje poročan, nije mu to bilo teško u razdoblju domaćeg novog talasa, zavodi i majke svojih devojaka, a eksperimentiše i s homoerotikom, sve dok ne shvati da je sve otišlo predaleko.
U "Kiklopu" Antuna Vrdoljaka Mira Furlan se prvi put predstavila kao vamp, u jednoj sceni mogli ste joj nazreti grudi kroz spavaćicu, no nesputano se skinula tek u filmovima "Pismo - glava" Bahrudina Bate Čengića i "Ljepota poroka" Živka Nikolića.
Kasnije je igrala konzervativnu seljanku koja je šokirana kad shvati da su je poslali na rad u nudistički kamp. Tamo doživi prvi orgazam, zahvaljujući erotskim igrama s parom stranih turista (Alain Noury i Ines Kotman). Film je imao veliki uspeh u Sovjetskom Savezu, gde nisu navikli da im takvi filmovi stižu iz socijalističkih zemalja.
