Snežana Jovanović Šikica već više od četiri decenije važi za jednu od najprepoznatljivijih pevačica kafanske i narodne muzike, a pesma „Ala bih se šikicala“ obeležila je njenu karijeru i donela joj ozbiljnu zaradu. Kako je sama govorila, upravo zahvaljujući toj numeri uspela je da sagradi čak tri kuće.
Iako je danas mnogi pamte kao legendu kafane i veselja, njen put do uspeha nije bio ni lak ni glamurozan. Karijeru je počela još kao tinejdžerka na čuvenoj Ibarskoj magistrali, u vreme kada su kafane bile centar estradnog života, a pevači nastupali do zore pred prepunim lokalima.
– Počela sam u čuvenoj „Čergi“, današnjem motelu „Era“, na Ibarskoj magistrali. Pevalo se od osam uveče do jutra. Ako ne dođeš do sedam, nisi imao gde da sedneš, sve kafane bile su pune i iz svake je dopirala muzika – prisetila se Šikica.
Bila je veoma mlada kada je prvi put stala pred publiku, ali je već tada privlačila pažnju harizmom, izgledom i glasom.
– Bila sam atraktivna petnaestogodišnja devojčica, nosila sam duge haljine i znala mnogo pesama. Kada starije kolege završe nastupe po kafanama, dolazili su da slušaju mene. Marinko, Era, Šemsa, Vesna Zmijanac… svi smo mi bili ista kafanska generacija sa Ibarske – govorila je pevačica.
Diskografsku karijeru započela je 1982. godine, a tokom godina snimila je brojne pesme koje su ostale upamćene među ljubiteljima narodne muzike. Među njima su „Koliko se tuge skupilo u meni“, „Kunem se u sreću devojačku“, „Ko će tebe da zameni“, „Još te noćas čekam“ i „Baksuze, baksuze“. Ipak, nijedna nije dostigla popularnost hita „Ala bih se šikicala“, koji je postao njen zaštitni znak.
Pesma je godinama važila za pravi kafanski fenomen, ali je zbog provokativnih stihova čak bila i zabranjivana.
– Tad sam pevala na Ibarskoj magistrali i ubacivala razne bezobrazne stihove dok pevam. To je jednom inspektoru zasmetalo pa mi je rekao: „Šikice, da te nisam više čuo da pevaš tu pesmu u kafani“ – ispričala je kroz smeh.
Njena karijera nikada nije bila ograničena samo na velike bine i televizijske emisije. Pevala je svuda gde je narod želeo muziku – na svadbama, krštenjima, rođendanima, ali i na sahranama.
– Ljudi su me zvali i kada neko premine. Kažu: „Voleo je tvoje pesme, želimo da mu otpevaš na poslednjem ispraćaju.“ Meni to nikada nije bilo čudno. Dolazim iz muzičke porodice, kod nas se pevalo i u veselju i u tuzi – govorila je Šikica.
Pored burne karijere, ništa manje turbulentan nije bio ni njen privatni život. Sa suprugom, harmonikašem Bucem, u braku je više od 50 godina, iako je njihov odnos često bio pun ljubomore, svađa i prevara.
Pevačica je bez ustezanja pričala o tome da ju je muž varao, pa čak i pred njenim očima.
– Jednog jutra dolazim kući, njega nema. Sednem u taksi i pravo na splav jer znam gde može da bude. Sedam ujutru, on izlazi iz kafane i vodi ljubavnicu za ruku. Priđem i udarim ga pravo. Taj njen dečko, bokser, samo mi je rekao: „Snežana, svaka ti čast“ – prisetila se ona.
Jednu od njegovih ljubavnica, kako tvrdi, čak je motkom isterala iz kuće.
– Došla je i pitala gde je moj muž jer treba da putuju zajedno. Rekla sam joj: „Kakav put?“ Nije htela da izađe, pa sam uzela motku i isterala je napolje – pričala je Šikica.
Otkrila je i da je njen muž često tokom svirki nestajao sa konobaricama i devojkama koje su dolazile u kafanu.
– Ja pevam, a njega nema. Ostavio harmoniku i nestao. Vrati se tek pred kraj da podelimo pare. Bilo je svega, ljubomore, svađa, nervoze… ali to je bila prava kafanska škola života – govorila je iskreno.
Ipak, uprkos svemu, ostali su zajedno i danas uživaju u velikoj porodici.
– Imam desetoro unučića i jedno praunuče. To je moje najveće bogatstvo. Posle toliko godina ostanu navika, poštovanje i zajednički život. Ljubav je najjača na početku, kasnije čoveka drži nešto mnogo dublje – rekla je pevačica.
