Povratak na mesto gde je sve počelo za Ivanu Jovanović nije samo profesionalni korak već i lična prekretnica. Nova voditeljka Brzih vesti i i urednica u informativi Kurir televizije govori o izazovima brzog informativnog ritma, važnosti istine u eri interneta i tome kako uspeva da uskladi zahtevnu karijeru s majčinstvom.
Pre svega, dobro došli nazad.
- Hvala. Bolje vas našla. Lepo je vratiti se tamo odakle je sve počelo.
Već ste radili na Kurir televiziji, šta vas je najviše privuklo da se vratite?
- Još jednom, otvorena su mi vrata novog. Moje želje poklopile su se s potrebama Kurir televiziji. Bila sam u pravo vreme na pravom mestu. Poželela sam da novinarsko iskustvo i rad na terenu podignem na viši nivo.
Kako izgleda vaš radni dan?
- Dolazak na posao na vreme, a često i pre vremena, brz dogovor s kolegama urednicima u vezi s najbitnijim naslovima i vestima, slaganje vesti i praćenje novih iz sata u sat. Vremena za pauzu skoro i da nema.
Koliko se razlikuje rad u informativnoj redakciji od jutarnjeg programa, koji ste ranije radili?
- Jutarnji program je zapravo informativni pre svega. Dosta toga se poklapa, kao na primer brzina i količina dnevnih informacija koje treba da plasiramo, ali postoje i značajne razlike. Jutarnji program se kreira dan ranije, zakazuju se sagovornici, a i novinari su na terenu pre svanuća, takoreći pre petlova.
Da li publika danas više veruje televiziji ili internetu?
- Teško pitanje. Publika, kao i medijska scena, prilično se promenila u odnosu na prethodnu deceniju, a i zavisi koga pitate i za čim tragate. Ono što je sigurno, TV bez interneta nije moguć... Verovanje počinje tamo gde je slika sagledana iz svih uglova.
Ko vam je najveći kritičar: vi sami ili okolina?
- Sama sam sebi bez sumnje najveći kritičar. Svaki svoj TV prilog, uključenje uživo ili emisiju odgledam dva puta i pronađem 222 greške. Kritike okoline za mene su svakako dobrodošle.
Kada ste poslednji put bili ponosni na sebe - ali baš iskreno?
- Hoćete da kažete da sve ovo prethodno nije iskreno? Ha-ha-ha... Često sam ponosna na sebe, jer su ljudi koje volim nasmejani pored mene.
Bavite se sportom i volite prirodu - koliko vam to pomaže da se isključite iz posla?
- Sport i priroda mi pomažu da lakše dišem i da se isključim iz svega, ali kada ste u medijima, onda to off dugme nikada nije u potpunosti off. Uvek blinka.
Kao majka osmogodišnjeg dečaka - kako usklađujete zahtevnu medijsku karijeru i roditeljstvo?
- Ja sam majka pametnog, blistavog i predobrog dečka, zato je sve mnogo lakše. Često mu kažem: "Hvala ti što si baš takav." Vukadin je prilično samostalan, kako u školskim obavezama, tako i u ostalim stvarima. S njim je život med i mleko. Nije bilo lako kada je imao tri godine, a moje smene su trajale i po 10 sati... Sada je druga priča.
Iako ste završili novinarstvo, niste želeli odmah da se bavite ovim poslom. Zašto?
- Nije da nisam želela, već nisam nimalo verovala u sebe. Smatrala sam da novinarstvo nije za mene, da se neću snaći, nisam poznavala nikoga iz medija dok jednog dana nisam pokušala.
Koliko vam je internet radio pomogao da se oslobodite pred mikrofonom i kasnije pred kamerama?
- Pomogao mi je mnogo. To su moji prvi koraci. Specifičan je radijski posao, čini se da je lakši, jer nema kamera, ali su odgovornost i cilj isti: privući i zadržati publiku. Ispred radijskog mikrofona sve je u glasu i govoru, a ispred kamere oči i mimika lica dodatno objašnjavaju informaciju.
Šta vas više pokreće - strah od neuspeha ili želja za uspehom?
- Uvek me pokreće lepo, dakle, želja za uspehom.
Koje tri reči vas najbolje opisuju?
- Hrabra, bleskasta, hladna.
Autor: Nataša Todorović
