Imao milijarde i ljubio najlepše žene Holivuda, a umro sa kandžama i 40 kila: Lekari u šoku zatekli ruinu koja nije ličila na najbogatijeg čoveka

Privatni avion sleteo je u Hjuston jednog aprilskog jutra 1976. godine, a ka njemu je već jurišala hitna pomoć. Ali kada su lekari otvorili vrata, ostali su skamenjeni: na nosilima je ležao čovek težak manje od 45 kilograma, sa kandžama umesto noktiju, zamršenom bradom i prljavštinom utisnutom u kožu.

No, pre ove strašne tragedije, priča počinje drugačije.

Hauard Hjuz je postao poznat kao nadareni dečaku iz Teksasa koji je u jedanaestoj godini sklopio prvi bežični radio-predajnik u Hjustonu, u dvanaestoj se pojavio u novinama kao prvi tinejdžer u gradu sa motorizovanim biciklom sopstvene izrade, a u četrnaestoj se usudio da uzme prvi čas letenja. Bio je mlad, pun snage, talentovan, i pred njim je bio čitav svet.

Siroče sa milionima

Godine 1922. umrla mu je majka usled komplikacija vanmaterične trudnoće. Hauardu je bilo samo šesnaest. Dve godine kasnije, otac mu je preminuo od srčanog udara. Sa osamnaest godina, Hauard Hjuz je ostao sam, ali i basnoslovno bogat.

Otac nije stigao da promeni testament i čitavo bogatstvo pripalo je jedincu. U devetnaestoj godini Hjuz je izborio status punoletstva (umesto zakonske 21 godine u SAD), dobio pun pristup nasleđenim milionima, napustio školu i oženio se svojom ljubavlju Elom Rajs. Zajedno su otišli u Los Anđeles.

Holivud je dočekao mladog Teksašanina upravo onako kako se moglo očekivati. U klubu Vilšir, izvesni glumac Ralf Grejvs predložio mu je da finansira film, naravno, sa sobom u glavnoj ulozi.

Hjuz je ispisao ček na četrdeset hiljada dolara. Budžet se ubrzo udvostručio na osamdeset hiljada, gotov rezultat bio je katastrofa, a Hauardov ujak, reditelj Rupert Hjuz, nakon gledanja trake doneo je presudu bez oklevanja da to treba spaliti, inače će obojica postati podsmeh celog Holivuda.

Jedina kopija filma "Swell Hogan" je uništena, i nikada nećemo saznati koliko je zapravo bila užasna.

Hjuz nije odustao. Brzo je učio i kasnije snimio ostvarenja koja su naterala Holivud da ga shvati ozbiljno. Uz to je i leteo, i to ne bilo kako, već je obarao rekorde. U julu 1938. godine njegov avion sleteo je u Njujork nakon leta oko sveta: Hjuz je oborio prethodni rekord Vajlija Posta za neverovatnih devedeset pet sati.

Grad ga je dočekao uz klicanje gomile. Hjuz je stekao milijarde diverzifikacijom nasleđenog naftnog biznisa, investirajući u avijaciju, filmsku produkciju i nekretnine u Las Vegasu.

Lepotice, kazina i lov na komuniste

Slava kao da ga je sama progonila, novca je bilo na pretek, a Hjuz je živeo sa zamahom kakav je malo ko mogao sebi da priušti. Nakon razvoda od Ele Rajs, upuštao se u romanse sa najvećim divama: Beti Dejvis, Olivijom de Hevilend, Džindžer Rodžers, Ketrin Hepbern.

Kružile su glasine da je bio i sa Kerijem Grantom i Tajronom Pauerom, mada Hjuz te priče nikada nije komentarisao.

Kada je kupio filmski studio RKO, prvo je otpustio 700 zaposlenih i drastično smanjio produkciju. Razlog je bio bizaran: Hjuz je bio ubeđen da su se među zaposlene uvukli komunisti.

Lično je proučavao biografije i zatvarao projekte koji su mu delovali ideološki sumnjivo. Akcionari su ga tužili, ali je Hjuz problem rešio u svom stilu: otkupio je celu kompaniju, postao njen jedini vlasnik, a potom je prodao firmi za proizvodnju guma Dženeral Tajer i dobro zaradio.

U Las Vegasu je kupio hotel Desert In samo da bi u njemu živeo koliko god želi. Svetla kazina Silver Sliper smetala su mu dok spava, ali Hjuz nije tražio da pomere natpis. Kupio je čitav Silver Sliper i naredio da se reklama ukloni.

Iza tog sjaja, međutim, već tada se odvijalo nešto o čemu su retki slutili. Još u godinama holivudskih romansi, Hjuz se zarazio sifilisom.

Bolest godinama nije davala znake, dok nije stigla do mozga. Dijagnozu neuro-sifilisa lekari su postavili početkom tridesetih. Lek tada nije postojao, a bolest se tretirala živom supstancom koja razara nervni sistem skoro podjednako kao i sama bolest.

Četiri meseca u mraku

Godine 1958. nešto se u Hjuzu definitivno slomilo. Zatvorio se u privatni filmski studio i tamo proveo četiri meseca bez ijednog izlaska. Unutra je bilo mračno i tiho. Hauard Hjuz je gledao filmove danima i nedeljama. Hranio se isključivo piletinom, čokoladom i mlekom. Nije se kupao, nije se šišao, niti je sekao nokte.

Kada je konačno izašao na svetlost dana, ljudi koji su ga poznavali ostali su nemi. Hjuz je ubrzo ponovio sličan scenario u bungalovu jednog od najskupljih hotela na Beverli Hilsu. Sedeo je u polumraku, umotan u peškir umesto odeće, i gledao filmove. Za samo godinu dana u tom hotelu potrošio je oko jedanaest miliona dolara.

Pored njega je sada stalno bilo obezbeđenje sastavljeno isključivo od mormona, koje je Hjuz birao zbog njihove religijske zabrane alkohola. Nije verovao nikome ko pije. Po uglovima soba nicale su posude sa urinom. Hjuz je odbijao svaki kontakt sa spoljnim svetom koji mu je delovao opasno i neprijateljski. Hrana se služila po ritualu: srednje pečen odrezak, salata i isključivo sitan grašak, jer krupni nije podnosio.

Jednom mu se dopao sladoled od banane marke Baskin-Robins i naredio je da mu nabave ogromne količine. Pomoćnici su saznali da je taj ukus povučen iz prodaje. Minimalna fabrička narudžbina bila je 1.400 litara. Naručili su i isporučili sladoled Hauardu, samo da bi saznali da je on u međuvremenu prešao na ukus vanile. Hiljadu i četiri stotine litara sladoleda od banane ostalo je da se topi na ulici.

Žena koju je izgubio

Godine 1957. Hjuz se oženio glumicom Džin Piters u hotelu u Nevadi. Brak je od početka postojao samo na daljinu: nisu živeli zajedno i komunicirali su skoro isključivo telefonom. Kada je Piters poželela da sačuva prijateljstvo sa kolegom Maksom Šovalterom, preko obezbeđenja je stigla jasna poruka: ako Maks ne nestane iz njenog života, njegova karijera će biti uništena.

Do 1970. godine Pitersovoj je bilo dosta svega i usledio je vrlo neobičan razvod. Tražila je sedamdeset hiljada dolara godišnje. Hjuz joj je ponudio milion, ali je ona odbila. Nikakav ugovor o poverljivosti nije potpisan, ali Piters do kraja života nije rekla nijednu ružnu reč o bivšem mužu. I on joj je uzvratio istom merom. U tom obostranom ćutanju bilo je nečega što izmiče jednostavnom objašnjenju.

Kraj iznad zaliva

Početkom aprila 1976. godine, Hjuz se ukrcao na svoj Learjet u Akapulku. Avion je poleteo ka Hjustonu. Negde na putu, iznad Meksičkog zaliva, prestao je da diše. Kada je avion sleteo, lekari nisu mogli da utvrde identitet putnika. Pred njima je ležao čovek upalih očiju, sa neurednom bradom i zgrčenim noktima, koji je leteo pod pseudonimom Džon T. Kuper. Imao je manje od 45 kilograma. Tek je analiza otisaka potvrdila neverovatno: to je bio Hauard Hjuz.

Obdukcija je kao uzrok smrti navela otkazivanje bubrega. Istraga je pronašla pet delova polomljenih igala špriceva zaglavljenih u venama, tragove višegodišnjeg ubrizgavanja, duboke dekubituse i iscrpljenost. Hjuz je, očigledno, ovo uradio samom sebi, ne u trenutku očaja, već polako, tokom mnogo godina, dok su bolest i usamljenost uzimali svoj danak.

Marvelov kreator stripova i direktor Sten Li je govorio da je, stvarajući Tonija Starka, briljantnog, nepokolebljivog i slomljenog iznutra, mislio na Hauarda Hjuza. Producent filmova o Džejmsu Bondu, Albert Brokoli, po njemu je osmislio lik ekscentričnog milijardera u filmu "Dijamanti su večni".

Hjuz je sklopio radio-predajnik sa jedanaest godina, obleteo planetu avionom i kupovao čitava kazina da bi uklonio reklamu koja mu smeta. Iza svega toga stajao je čovek koga je bolest sustigla u mladosti i nije ga puštala do poslednjeg daha. Svet je video milijardera i ekscentrika. Niko nije video čoveka koji se bori sa problemima, kako to obično biva.