Malo je umetnika koji su, poput Mustafe Nadarevića, uspeli da zadrže status apsolutno obožavane ličnosti na svakom pedlju nekadašnje Jugoslavije.
Harizma, gospodski maniri i neverovatna glumačka transformacija učinili su ga miljenikom generacija, od onih koji su ga pamtili po teškim dramskim ulogama u jugoslovenskom filmu, do najmlađih koji su odrastali uz neponovljive tirade Izeta Fazlinovića. Mustafa Nadarević je glumio i ne samo to, on je živeo svaku sudbinu koju je izneo na scenu ili ekran.
Zabranjena ljubav i rano suočavanje sa gubicima
Životna priča Mustafe Nadarevića započela je u Banjaluci, 2. maja 1943. godine, kao plod ljubavi Mehmeda i Asje. Njihov brak bio je sve samo ne običan, bila je to priča o prkosu i strasti, jer su se njihove porodice oštro protivile toj vezi. Ipak, Mehmed i Asja su odlučili da prate svoje srce, ne sluteći da će sudbina biti surova.
Kada je Mustafa imao samo tri godine, otac Mehmed je preminuo od tada kobne tuberkuloze u svojoj 28. godini. Mlada majka Asja, ostavši udovica sa samo 22 godine, suočila se sa nemogućim bremenom siromaštva.
Borba za opstanak naterala ju je na bolan potez, poslala je sina u Zagreb na školovanje kod rodbine. Iako se tamo zadržao samo godinu dana, taj rani odlazak od kuće usadio je u njega osećaj prilagodljivosti i melanholije koji će kasnije koristiti u svojim najdubljim ulogama. Osnovnu školu završio je u Bosanskom Novom, da bi se potom preselio kod bake i deke u Rijeku, gde će se desiti sudbonosni susret sa umetnošću.
Od školske priredbe
Prvi put kada je kročio na pozornicu, Mustafa nije bio heroj niti zavodnik. U prvom razredu osnovne škole dobio je ulogu Crvenkapice. Zbog piskutavog glasa i nešto duže kose, učiteljica je procenila da je idealan da zameni devojčicu. Ta anegdota, koju je glumac kasnije često sa osmehom pominjao, bila je prvi dodir sa magijom preobražaja.
Dolaskom u Rijeku i polaskom u Gimnaziju, hobi se polako pretvarao u životni poziv. Postao je član amaterskog pozorišta "Viktor Car Emin". U prašini pozorišnih kulisa, Mustafa je shvatio da je gluma prostor slobode u kojem može biti bilo ko. Odluka da upiše Akademiju dramske umetnosti u Zagrebu bila je prirodan sled događaja, a Hrvatsko narodno kazalište ubrzo je postalo njegov profesionalni dom.
Zlatno doba jugoslovenskog filma
Osamdesete godine prošlog veka bile su period u kojem je Nadarevićeva karijera doživela puni procvat. Uloga Zijaha u kultnom ostvarenju Emira Kusturice "Otac na službenom putu" (1985) postavila ga je u sam vrh glumačkog Olimpa, rame uz rame sa Mikijem Manojlovićem i Mirjanom Karanović.
Nizali su se naslovi koji su danas deo obavezne filmske lektire:
- "Glembajevi": Gde je maestralno tumačio lik Leonea Glembaja, ulogu koja se smatra jednom od najkompleksnijih u pozorišnoj i filmskoj istoriji.
- "Već viđeno": Psihološki triler u kojem je pokazao zastrašujuću moć transformacije.
- "Kuduz" i "Gluvi barut": Filmovi u kojima je donosio sirovu emociju bosanskog podneblja.
- "Ničija zemlja": Film nagrađen Oskarom
Fenomen Izeta Fazlinovića i povratak u srca najmlađih
Kada su mnogi mislili da je u karijeri postigao sve, Mustafa je 2007. godine prihvatio ulogu u sitkomu "Lud, zbunjen, normalan". Lik Izeta Fazlinovića, starog komuniste, prznice i nepopravljivog manipulatora mekog srca, postao je regionalni fenomen.
Mustafa je zajedno sa kolegama stvorio dinamiku koja je pred male ekrane prikovala milione. Izet je postao simbol prkosa godinama i lošim vestima, a Mustafa je toj ulozi udahnuo dušu koju scenario sam po sebi nije mogao pružiti. Serija se snimala godinama, a Mustafa je ostao veran ekipi do samog kraja, uprkos narušenom zdravlju.
Na dan majčine smrti igrao predstavu
"Kad mi je majka umrla izašao sam u pozorište da igram ulogu. Tako mi je bilo lakše. To je bežanje od stvarnosti i bežanje u luk koji nisam ja, onda manje boli. Dobra gluma je zadnja stepenica ka šizofreniji. Moraš se dati jako, a sa druge strane ostati zdrav u glavi",
Ljubavni život
Mustafa se tokom svog života ženio tri puta, a svaki brak nosi svoju jedinstvenu priču.
Njegov prvi brak bio je sa Jasnom, s kojom ima ćerku Nađu, danas istoričarku umetnosti. Nakon osam godina zajedničkog života, njih dvoje su se rastali, ali su ostali povezani kroz svoju ćerku.
Njegova druga supruga bila je Snežana. Sa njom je dobio dvoje dece: sina Ašu, koji je postao uspešan sportista, i ćerku Nanu koja se danas bavi marketingom i radi kao PR menadžerka za renomirani kozmetički brend iz Amerike.
Treći put se oženio 25. aprila 2012. godine sa Slavicom Radović, talentovanom kostimografkinjom i scenografkinjom. Nažalost, njihova ljubavna priča bila je kratkotrajna. Nakon što se deset godina hrabro borila sa zloćudnim tumorom, Slavica je preminula u Ljubljani 7. juna 2012. godine, kako se navodi na sajtu "Biografijaonlajn".
"Umetnost življenja i glume negde su vrlo blizu, s tim da je gluma bolja, jer na sceni možeš umirati mnogo puta, a ostati živ. Nažalost, život je netalentovani glumac. Kada nas jednom neko napusti, onda je to zauvek. Ostaje samo umeće preživljavanja. I sećanja", zapisao je Nadarević u svojim autobiografskim zapisima u kojima stoji i kako je Slavicu sreo, zaprosio i bio joj velika podrška tokom njene borbe sa kancerom dojke.
"Nikad nisam gledao ljude ko je koje vere, zanimalo me samo koliko je čovek čovečan, koliko je drug, koliko je pošten, koliko je prijatelj. Tvrđi vernici su se ženili sa svojom verom i nisu prisajali na drugačije. Ali oni treba da znaju da ima i ljudi iz mešovitih brakova koji ne gledaju život kroz veru".
Kaže da, dok ga je odgajala mamina mama bio je primoravan da uči o veri, a njega to nije zanimalo
"Dok sam dolazio kod te bake u Bosanski Novi ona me terala uveče da "učim", to znači da se molim Bogu, da klanjam. A ja kao dete sam bio umoran, po celi dan se igrao sa decom trčkarao, samo sam čekao da legnem da spavam, a baka nije imala razumevanja, ona je mene tad mučila. Ja verujem, ne mogu biti bez vere, ali agnostik sam, nisam ateista. A druga baka me nikad nije terala da idem u crkvu, ali smo kod nje slavili i Božić i Uskrs, iako je deda, njen muž bio muslimam, slavili smo sve.
Družio sam se sa svim verama i nikad mi ne bi palo napamet da nekoga mrzim zato što nije iste vere kao ja. Ja da sam birao ne bih se hteo roditi kao Mustafa. To sam dobio i živio sam sa tim. Ono što mi se nije sviđalo u vaspitanju to sam odbacivao, a ono što mi se sviđalo, praktikovao sam sa ljudima oko sebe. Ceo život živiš, učiš i odgajaš se, a umreš neodgojen."
Mustafa Nedarević otišao je tiho, 22. novembra 2020. godine.
