Od 30.000 pevača iz Srbije, samo mu je jedan došao na sahranu, a bio je šlogiran: Zašto se estrada ogrešila o Čobija koji je umro od raka

Vladimir Savčić, poznatiji kao Čobi, rođen je 6. juna 1948. godine u Nišu. Njegov otac, poreklom sa Sokocа, bio je vojno lice, što je značajno uticalo na detinjstvo i odrastanje Čobija. Kao i mnoge porodice vojnih lica, Savčići su se često selili, živeći u različitim gradovima bivše Jugoslavije. Na kraju su se nastanili u Sarajevu, u nekadašnjem kolonističkom mestu Lazarevo, gde je Čobi započeo svoju muzičku karijeru.

Početak muzičke karijere

Karijera Vladimira Savčića Čobija započela je sredinom šezdesetih godina prošlog veka. Godine 1967. osnovao je sarajevsku grupu „Vokins“, a ubrzo zatim i „Čobi i njegove sjenke“, kada dobija i svoj poznati nadimak „Čobi“, inspirisan tada popularnim svetskim muzičarem Chabi Checkerom.

Godinu dana kasnije, Čobi postaje član grupe Pro Arte, sa kojom će ostati više od dve decenije i učvrstiti status jednog od najpopularnijih jugoslovenskih pevača. Sa Pro Arte osvojio je brojne festivalske nagrade i prizanja. Neke od najpoznatijih pesama ovog perioda su: Nemoj draga plakati, Lola i Pračem.

Samostalna karijera i saradnje

Po završetku rada sa grupom Pro Arte, Čobi nastavlja samostalnu karijeru, sarađujući sa nekim od najpoznatijih autora bivše Jugoslavije. Među njima su Đorđe Novković, Arsen Dedić, Kemal Monteno i mnogi drugi, čime je dodatno učvrstio svoju poziciju jednog od vodećih muzičara regiona.

Krajem 1980-ih i početkom 1990-ih godina, Čobijeva karijera dobija međunarodnu dimenziju. Gostovao je u brojnim gradovima u Americi i Australiji, šireći popularnost jugoslovenske muzike među dijasporom.

Preseljenje u Beograd i glumačka karijera

Zbog nemira izazvanih raspadom Jugoslavije, 1992. godine Čobi napušta Sarajevo i preseljava se u Beograd. Tamo nastavlja umetnički angažman, ali sada i u oblasti glume. Godine 1995. pojavljuje se u humorističkoj seriji „Složna braća“, gde tumači lik Fikreta Halimića-Fike, što mu donosi zapaženu popularnost i među mlađom publikom.

Muzika, koncerti i priznanja

U toku svoje bogate karijere, Čobi je sa grupom Pro Arte i samostalno prodao oko osam miliona ploča, što ga svrstava među najpopularnije izvođače svih vremena na prostorima bivše Jugoslavije.

Pored muzičkog rada, Čobi je bio poznat i po humanitarnom angažmanu. Organizovao je brojne koncerte za decu, invalide i bolesne, a bio je dobitnik Estradne nagrade Srbije i Estradne nagrade Jugoslavije. Takođe, bio je dugogodišnji član Udruženja muzičara džez, zabavne i rok muzike Srbije.

Ljubavni život, brak i porodica

Vladimir Savčić Čobi svoju buduću suprugu Mirjanu upoznao je još u školskim danima. Oboje su išli u istu gimnaziju u Sarajevu, a Mirjana je bila njegova jedina i najveća ljubav. Čobi je često isticao da mu je život sa njom donosio najveće sreće, ali i najteže trenutke.

Njihova ljubavna priča imala je nesvakidašnji početak. „Ja sam u stvari išao kod moje buduće supruge da joj ugovorim sastanak s mojim kumom. Ali nisam ugovorio njemu, nego sebi“, pričao je Čobi.

„Moja supruga mi se sviđala odranije, ali nisam imao šanse. Bio sam joj dosadan, ali iskoristio sam priliku i sebi ugovorio sastanak. Godinu dana sam se mučio da pridobijem moju Mirjanu. Kada sam je konačno osvojio, rekla je: ‘Bio si uporan kao mazga’. Ali, kada vam je do nekog stalo, ne treba se predati. Ni za ljubav, ni za posao. Treba biti uporan za sve.“

Čobi i Mirjana imali su dve ćerke, a pevač je otvoreno govorio o svojim prvim reakcijama kada je postao otac. „Kada je supruga prvi put ostala trudna, bio sam uveren da će biti sin. Kada se rodila ćerka, toliko sam se razočarao da nisam hteo da slavimo. Sam sam se napio i slomio ruku. Na kraju sam rekao: ‘Bog me zbog ovoga kaznio.’“

Ipak, uprkos početnom razočaranju, Čobi je kasnije isticao koliko su mu ćerke bile najveće životno bogatstvo, a porodica temelj svega što je radio.

Čobi nije krio da tokom braka nije uvek bio veran. „Bilo je tu i nekih mojih švrljanja. Ipak, nije bilo strašno jer sam uvek gledao da porodica ostane na okupu. Mirjana mi je uvek praštala... Govorila je: ‘Ja znam šta ti radiš, ali da moje oči ne vide i uši ne čuju.’ Taj naš pevački poziv je takav. Ne pravdam se, ali ja idem u kafanu, ne idem u crkvu“, priznao je jednom prilikom.

Njegova iskrenost pokazuje koliko je ljubav prema porodici bila centralna vrednost u njegovom životu, uprkos slabostima i iskušenjima koja je nosio život estradnog umetnika.

Najteži trenuci – gubitak supruge

Najteži period u životu Čobija bio je kada je izgubio Mirjanu.

„Pre tri godine moja supruga Mirjana je preminula, to je bio najteži trenutak u mom životu. Bolovala je od tumora na mozgu i, nažalost, nije bilo spasa. Uz decu sam uspeo da prebrodim dubok bol, sa kojim ću živeti do kraja života. Bilo je teško...“, priznao je pevač.

Gubitak voljene žene duboko je pogodio Čobija, ali mu je podrška ćerki i najbližih omogućila da nastavi dalje, iako sa tugom koja ga je pratila svakog dana.

Lična borba sa bolešću

Pored gubitka supruge, Čobi je vodio i ličnu borbu sa zdravljem. Tokom 2002. godine saznao je da boluje od raka debelog creva. „Nedavno sam imao ozbiljnijih zdravstvenih problema. Zbog toga me neko vreme nije bilo. Uz pomoć mojih najbližih, koji su uvek bili uz mene u teškim momentima, naoružan dobrom voljom i pozitivnom energijom, uspeo sam da pobedim bolest“, ispričao je pevač.

Nažalost, bolest je bila uporna i nakon sedam godina borbe, Vladimir Savčić Čobi preminuo je 20. marta 2009. godine u ranim jutarnjim satima u Kliničko-bolničkom centru u Beogradu.

Sahranjen je 23. marta 2009. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, a njegov život i karijera ostaju trajni trag u muzici i kulturi bivše Jugoslavije.

Sećanja kolega i Kemala Montena

Čobijeva smrt ostavila je dubok trag među kolegama iz muzičkog sveta. Njegov dugogodišnji prijatelj i saradnik Kemal Monteno prisećao se sahrane i atmosfere koja je vladala tog dana:

„Sećam se i Čobijeve sahrane. Rođen je u Nišu, od 1992. živeo u Beogradu, ali je najveći deo života proveo u Sarajevu. Došla je cela raja: Brega, Gane, Raka Marić, ja, Boris Novković, Čolin brat… A od 30.000 beogradskih pevača, jedini je bio veliki gospodin Đorđe Marjanović – i to jedva, jer je bio šlogiran. E to vam govori sve.“