Ljiljanu Stjepanović smo zavoleli kroz razne likove koje je glumila, a najviše nam je prirasla za srce kao Radojka u seriji "Selo gori, a baba se češlja".
Rođena 1952. godine u Beogradu, od oca Jovana koji je bio poreklom iz Slovenije. On je tri godine proveo u logoru u Jasenovcu, dok mu je čitava porodica ubijena u Drugom svetskom ratu.
Želeo je da Ljiljana jednog dana bude ekonomista. Majka Milojka, po zanimanju kuvarica, bila mu je sušta suprotnost. Dok je Jovan bio miran i staložen, Milojka je bila nešto temperamentnija, a volela je da peva. Porodica je jako cenila kulturu i imali su puno knjiga, koje je Jovan čitao Ljiljani dok je bila mala. Osim Ljiljane imali su i sina Ljubišu, koji je od glumice stariji dve godine.
Pošto je bila nestašna i radoznala, roditelji su smatrali da je Ljiljani potrebna neka dodatna aktivnost na koju bi trošila svoju energiju, pa su je poslali na ,,Radio Beograd”, na audiciju za decu glumce. Tako je Ljiljana upala u čuvenu glumačku grupu Bate Miladinovića, sa kojim su radili dečiji radio program.
Bila je dobar đak do puberteta, a onda se nekako više zainteresovala za igranke i momke, nego za školu. Najveću tremu u životu imala je na prvoj igranci, kada ju je jedan dečko zamolio za ples.
Bivši suprug i deca
Ljiljana Stjepanović se udavalasamo jednom, kada je imala 21 godinu. Svog supruga, Bojana Repića, upoznala je u srednjoj školi i počeli su da se zabavljaju. Bila je veoma mlada, zaljubljena i želela je da što pre osnuje porodicu. Na žalost došlo je do neslaganja između nje i bivšeg supruga, pa su se razveli nakon šest godina. Zaljubljivala se i nakon braka, ali sinovi su joj bili na prvom mestu, pa se nije ponovo udavala. Bojan Repić je preminuo pre nekoliko godina.
- Bili smo dva različita sveta. Imala sam svega 27 godina. Nije mogao da podnese moj posao zbog ljubomore. Bio je službenik, nije me podržavao i shvatao neke stvari, tako da smo nažalost otišli u raskorak. Mislim da je porodica važna i to mi je strašno nedostajalo u životu jer sam morala sama da se borim, ali takva mi je sudbina. Na sreću, izgurala sam. Nisam razmišljala o tome šta ljudi kažu što sam raspuštenica. Oduvek sam bila borac, a deca su bila uz mene, pa se nisam obazirala na tuđa mišljenja. Moji najbliži znali su razloge zašto se moj brak raspao i nisam osećala potrebu da se bilo kome pravdam - govorila je LJiljana Svojevremeno o razvodu.
- To je velika trauma i ne bih je nikome poželela. Jedva sam se iz nje iščupala i ne volim ni da se setim tog vremena. Mlada sam se udala, rodila decu, a onda razvela i ostala sama, tako da je sve to za mene bilo trauma. Da sam bila starija, možda bih to drugačije preživela, a ovako sve je bilo bolno i traumatično. Ipak, smatrala sam kako je bolje da deca rastu u miru i s jednim roditeljem, nego u lošoj atmosferi - govorila je svojevremeno za Story.
Iz ovog braka Ljiljana ima dva sina, Vlastimira i Igora. Svoju porodicu često pominje u intervjuima, naročito unuke. Unuka Ksenija, krenula je bakinim stopama i bavi se glumom. Pojavila se u seriji "Selo gori a baba se češlja", glumi i u pozorištu, ali se još uvek ne zna da li će gluma biti njeno primarno zanimanje jednog dana. Mlađa unuka Ljiljana nosi ime svoje bake i ima dve godine.
Zaljubljivala se i nakon braka, ali sinovi su joj bili na prvom mestu, pa se nije ponovo udavala.
- Naravno da želite da volite, naslonite glavu na nečije rame, podelite brige s nekim. Imala sam zapravo jednu dugu vezu, ali nisam htela ponovo da se udajem jer sam se plašila da bi moja deca mogla da mu predstavljaju teret i nisam bila sigurna u njegovu ljubav prema Igoru i Vlastimiru. U ovim godinama već prija mi samoća, sinovi su odrasli, a ja sam konačno svoja i mogu na pravi način da se posvetim sebi i poslu. Imam kreativne trenutke u svojoj samoći, mnogo pišem i to mi prija. Za sada se dobro snalazim i ne smeta mi što nemam muškarca uz sebe - zaključila je Ljilja.
