Kada su je napustili svi muškarci, ona je usvojila dete iz Vijetnama: Kako danas živi i čime se bavi Odri Tatu na pragu 50. godine?

Odri Totu je godinama dokazivala da se iza maske Amelije krije žena sa trnom u oku, nevoljna da se savije pred bilo čijim očekivanjima. Slika krhke sanjarke sa Monmartra zauvek je urezala njeno ime u filmsku istoriju, ali je postala i teška etiketa. Njena borba za pravo da bude drugačija bila je samo preludijum najvažnije uloge u njenom životu. Povukla se iz holivudske trke kako bi tiho i pod svojim uslovima pronašla ono o čemu je sanjala toliko godina. Glumica je napravila kreativnu pauzu i nestala sa ekrana, proživljavajući najbolji period svog života daleko od reflektora.

Iza krhke filmske slike Ameli Pulen, dugogodišnjeg simbola pariskog sanjarenja, krije se daleko složenija i nijansiranija ličnost. Poreklo lika Odri Totu ne leži u boemskoj sredini, već u provincijskom gradu Bomon, gde je provela detinjstvo. Strastveno je studirala biologiju i sanjala da postane primatolog, kako bi mogla da putuje i posmatra majmune u njihovom prirodnom staništu. Ova strast je bila toliko jaka da je bukvalno morala da bude odvučena iz svojih ograđenih prostora u pariskom zoološkom vrtu.

Njen otac je bio zubar, majka učiteljica, i oboje su sa zebnjom gledali na strast svoje ćerke. Upravo su oni, plašeći se da će se ona zaista upustiti u opasnu avanturu u zemlju divljih majmuna, odigrali odlučujuću ulogu u njenom izboru puta. Nakon završetka srednje škole, Odri je planirala da studira biologiju, ali su se njeni roditelji umešali na najneceremonijalniji način i upisali ćerku na prestižne časove glume Kur Floran u Parizu.

Dok je diplomirala, Totu više nije bila sigurna šta više želi: da ostvari svoj dečji san ili da sledi svoju novu strast i postane glumica. Kao rezultat toga, upisala se na odsek za modernu književnost na Koledžu likovnih umetnosti u Parizu, a zatim na odsek za filologiju na Sorboni, iako nikada nije diplomirala na ovom drugom. Ovaj period je postao vreme samospoznaje. Nakon preseljenja u Pariz, kombinovala je studije sa sekretarskim poslom i povremenim ulogama u televizijskim serijama, postepeno akumulirajući svoje profesionalno iskustvo.

Njena upornost i prirodni talenat nisu mogli proći nezapaženo. Njena prva prava uloga, ona koja ju je dovela u pažnju javnosti, bila je uloga Marije u filmu „Venera“. Ovaj rad joj je doneo ne samo prvi talas kritičkog priznanja već i prestižnu nagradu Sezar.

Tada je reditelj Žan-Pjer Žene video portret mlade glumice na gradskom bilbordu. Njena detinjasta spontanost, u kombinaciji sa dubokim pogledom, savršeno se uklapala sa slikom Parižanke Ameli Pulen. To nije bila pobeda nakon dugog procesa kastinga, već trenutak sreće koji joj je zauvek promenio život. Film „Ameli“ postao je svetska senzacija, a njegova glavna glumica postala je vizit karta ne samo za glumicu već i za sam Pariz. Odri Totu nije bila sasvim spremna za ovaj ogroman uspeh.

Odri saznaje šta je cena slave

Slava „Ameli“ sručila se na glumicu poput lavine, trenutno je transformišući od obećavajuće debitantkinje u predmet svetskog obožavanja. Parižanka Ameli Pulen, sa svojom dirljivom spontanošću i radosnim uvažavanjem malih detalja, postala je univerzalni simbol, zasenjujući samu glumicu. Za Odri Totu, prirodno rezervisanu osobu koja je cenila lične granice, ova nova stvarnost predstavljala je ozbiljan izazov.

Slava o kojoj su mnogi sanjali postala je za nju težak teret. Jednostavna zadovoljstva, poput lagane šetnje njenim omiljenim pariskim ulicama ili susreta sa prijateljima, postala su praktično nedostižna. Svaki njen korak pratili su intenzivni pogledi, a sadržaj njene kante za smeće, kako je i sama ironično primetila, iznenada je postao od povećanog interesovanja za strance. Ova opsesivna pažnja oštro se sukobila sa njenim unutrašnjim svetom i željom za nezavisnošću.

Oštro je osetila da njen javni imidž počinje da zamenjuje njeno pravo ja. Umesto da podlegne iskušenju i jaše talas popularnosti kako bi vrtoglavo podigla svoju holivudsku karijeru, Odri Totu je izabrala drugačiju strategiju. Svesno je počela da se distancira od sjaja reflektora, održavajući se u neprimetnom položaju i izbegavajući prekomernu pažnju medija. To nije bio hir, već oblik samoodržanja, pokušaj da potvrdi svoje pravo na običan, „dosadan“ život, kako ga je nazivala.

Morala je da uloži značajan napor da bi nastavila da živi svoj život kao i ranije — jednostavno i bez pretvaranja. Vremenom je uspela da pronađe određenu ravnotežu, dokazujući i javnosti i sebi da je moguće biti svetski poznata glumica, a ostati obična osoba.

Lični život iza sedam pečata

Odri Totu je u štampi nazivana „svetom zavodnicom“, a ova paradoksalna titula je savršeno odražavala suštinu njenog odnosa sa medijima: budući predmet univerzalnog divljenja, izgradila je jasne granice između svojih profesionalnih aktivnosti i privatnog života.

Odri Totu je nekoliko godina bila u vezi sa muzičarem Matjeom Šedidom. Njihova veza, koja je počela 2006. godine nakon susreta na jednom pariskom koncertu, razvijala se pred očima javnosti. Pojavljivali su se zajedno na premijerama i društvenim događajima, ali nakon raskida 2010. godine, glumica je postala primetno rezervisanija po pitanju javnog iskazivanja naklonosti.

Naknadne romanse bile su obavijene debelim velom tajne. Poznato je da je glumica bila u vezi sa Benoa Poelvordom, zvezdom serije „Anonimni romantičari“, koga je upoznala na snimanju filma „Koko pre Šanel“. Međutim, detalji njihove ljubavne priče ostali su iza kulisa, kao i detalji glumičine afere sa dizajnerom Lensom Mazmanijanom, sa kojim je sarađivala na jednom projektu.

Ovaj principijelni stav nije bio slučajna taktika, već duboko lična filozofija, oblikovana njenim karakterom. Svoju tajnovitost je objasnila trezvenim proračunom: kada se zavesa podigne, biće nemoguće zaustaviti lavinu javnog interesovanja. Iza ove želje za privatnošću krila se žena snažne volje koja je, sa izvesnom dozom ironije, priznala da je muškarci u njenom životu često vide ne toliko kao saputnicu koliko kao rivalku – „pravi trn u oku“.

Njena unutrašnja srž i nevoljnost da se prilagodi tuđim očekivanjima stvorili su poseban emocionalni podtekst u vezi, gde je njen partner trebalo da je prihvati u potpunosti - sa njenom nezavisnošću i snagom karaktera.

Najvažnija i najbolja uloga

Godine 2019, glumica je glumila u filmu „Nigde dalje“, nakon čega je objavila da pravi kreativnu pauzu i nestala iz medija. Tek tri godine kasnije otkrila je razlog svoje odluke. Iste godine, u atmosferi potpune tajnosti, glumica je postala majka, usvojivši devojčicu iz Vijetnama.

Godinama je sanjala o deci, a kada joj se najdublja želja ostvarila, odlučila je da se u potpunosti posveti „svom malom blagu“. Svaki minut proveden sa ćerkom smatra neprocenjivim. Majčinstvo, koje je konačno postalo stvarnost za nju, zahtevalo je potpunu promenu njenog života. Nije mogla da zamisli da napusti kuću pre zore i vrati se posle mraka na višemesečno snimanje.

Ova žrtva joj se činila nezamislivom. Čak i sada, nakon što je otkrila postojanje svoje ćerke, ona, sa svojom karakterističnom pažnjom, nastavlja da čuva njen svet od radoznalih pogleda, ne otkrivajući ni ime deteta niti bilo kakve druge detalje. Njena najvažnija uloga ispostavila se ne na ekranu, već u majčinstvu.

Jednostavne radosti života

Odri Totu sada ima 49 godina i uopšte ne pati zbog svojih godina. Dok mnoge njene kolege sa nestrpljenjem očekuju pad svojih karijera, ona pronalazi posebnu privlačnost u zrelim ulogama. Privlače je uloge žena sa pričom, čija su životna iskustva ostavila neizbrisiv trag na njihovom karakteru, likovi u koje se može uneti deo sopstvenog pogleda na svet. Njen pristup vremenu je nedramatičan; ona je savršeno zadovoljna trenutnom fazom svog života, otvarajući nove horizonte za kreativno razmišljanje.

Ovaj unutrašnji mir ogleda se u njenom pristupu stilu, koji obuhvata dve suprotnosti. U javnosti, ona je oličenje francuske elegancije, lice legendarne kuće Šanel, čiji je imidž izbrušen do poslednjeg detalja. Međutim, van svoje profesije, ona je sasvim drugačija. Odri nosi rastegnute džempere, pohabane patike i udobne majice. Preferira prirodnu, nenametljivu šminku.

Dugotrajna pauza u filmskoj karijeri Odri Totu je od strane mnogih obožavalaca možda doživljena kao pad. Međutim, za samu glumicu, ovo vreme nije bilo period stagnacije, već prostor za duboko kreativno i lično punjenje. Njeno povlačenje iz aktivnog snimanja filmova bio je svesni gest usmeren ka povratku integriteta i obnavljanju zdrave perspektive koju je nekada narušila zaslepljujuća svetlost slave.

U to vreme, pronašla je posebnu harmoniju u fotografiji. Uzimajući kameru, činilo se kao da menja uloge sa onima koji su godinama usmeravali svoje objektive na nju. Njena samostalna izložba na festivalu „Randevu u Arlu“ predstavila je seriju autoportreta i, što je najznačajnije, portrete novinara koji su je intervjuisali. Ovaj gest je bio duboko simboličan: kroz objektiv, povratila je pravo da sama vidi, istražujući granice između javnog i privatnog, vidljivog i skrivenog.

Uz fotografiju, procvetala je i njena dugogodišnja strast prema pisanju. Posvetila je vreme radu na scenariju i dečjoj knjizi, uranjajući u svet reči, gde je mogla biti sama sa svojim mislima, bez pritiska da ih odmah verbalizuje. Takođe je putovala, slikala i jednostavno uživala u životu.

Njena životna filozofija se najjasnije izražavala u svesnom odbijanju da učestvuje u virtuelnoj trci za pažnjom. Njeno potpuno odsustvo sa društvenih mreža nije bio hir, već dosledan nastavak njene težnje ka nezavisnosti. Otvoreno je izjavila da se ne plaši da će biti zaboravljena, preferirajući stvarne, opipljive trenutke života - kreativnost, putovanja, jednostavne šetnje - u odnosu na iluzornu težnju za slavom u digitalnom prostoru.

Nikada nije govorila o napuštanju filma i nema nameru da to učini, jer je uverena da je gluma poziv. Za nju je povratak na ekran samo pitanje vremena i unutrašnje spremnosti, ali će se sigurno dogoditi kada predloženi projekat bude vredan kratkog izlaska iz senke stvorene za najvažniji i najinspirativniji projekat njenog života — njenu ćerku.