Zbog načina na koji je tretirao kolege, porodicu, prijatelje i žene, Ričard Haris bio je smatran oličenjem zla. U nekoliko navrata je tvrdio da ima veze sa „podzemljem“, misleći pre svega na nečastivog, mada su mnogi njegovi postupci mogli biti povezani i sa dugogodišnjom alkoholnom karijerom.
Bio je dugogodišnji alkoholičar dok nije postao trezvenjak, ali je deceniju kasnije i dalje povremeno pio pivo. Od kokaina je odustao jer je zbog prevelike doze skoro izgubio život.
Uspon u glumačkom svetu
Ričard Džon Frensis Haris rođen je 1930. godine u Irskoj, a preminuo 2002. u Londonu. Bio je uspešan glumac i pevač, a mlađa publika ga najviše pamti po ulozi Dambldora u filmovima o Hariju Poteru. Studirao je na Akademiji za muzičku i dramsku umetnost u Londonu i osvojio nagradu za najboljeg glumca na festivalu u Kanu, kao i Gremi nagradu.
Problematično ponašanje i alkohol
Haris je bio poznat po ekstremnoj potrebi za pažnjom. Žene, alkohol i droge bile su instrumenti kojima je manipulisao kako bi dobijao ono što je želeo. Uživao je u konfliktima, bilo u privatnom životu ili na poslu, i mnogi su ga opisivali kao „đavola“.
Na snimanju bi pio po nekoliko litara alkohola, a kada su ga producenti tužili zbog neprimerenog ponašanja, uspeo je da uzvrati tužbom za povredu časti i pobedi. Njegovo nasilno ponašanje uključivalo je i fizičke napade, poput incidenta kada je kolegi Dejvidu Hemingsu podelio usnu na dva dela, ali su se kasnije pomirili i ostali prijatelji.
Ekscentričnost i problematični odnosi
Haris je više puta pokazivao nepredvidivost – od pretnji samoubistvom na hotelu do vređanja kolega poput Marlona Branda i Čarltona Hestona. Njegov ego i nepoštovanje kolega često su kritikovani, a stručnjaci nisu mogli da utvrde da li je njegovo ponašanje posledica lošeg detinjstva ili urođene naravi.
Odnosi u porodici
Ričard je odrastao u imućnoj porodici, najmlađi od sedmoro dece, ali nikada nije osećao pravu pažnju roditelja. Njegovo detinjstvo, iako materijalno obezbeđeno, bilo je emotivno prazno.
Njegov odnos sa ženama bio je problematičan; smatrao ih je „vlasništvom muškarca“ i često ih maltretirao. Prva supruga, Elizabet Vilijams, ga je ostavila, ali su kasnije postali prijatelji. Druga supruga, En Turkel, takođe ga je napustila zbog alkoholizma, a Haris je potom uspeo da ostane trezan, iako je povremeno pio pivo.
Ričard Haris imao je tri sina, s kojima su odnosi tokom vremena postajali bolji. Nakon toga više se nije ženio i uspeo je da održi trezvenost, ali povremeno je konzumirao alkohol. Preminuo je 2002. godine u Londonu od posledica raka.
