Na kraju života računi se svode, hteli mi to ili ne. Kantar života uvek to odmeri po pravdi, a život se postara da nam sve lepo naplati. Tako je bilo i sa Za Za Gabor, mađarskom glumicom koja je bila lepa kao greh, ali bez talenta. Zato je je imala samo jedan cilj - udati se dobro. I to joj je polazilo za rukom, čak 9 puta.
Međutim, kasno je shvatila da to nije sreća... Ali da krenemo iz početka...
Rođena je 6. februara 1917, u Budimpešti, kao Sari Gabor. Bila je druga od tri kćerke vojnog oficira Vilmoša Gabora i domaćice Joli Gabor.
Njene sestre, starija Magda i mlađa Eva, bile su odmalena izuzetno vezane za Za Zu, a sve ih je pod budnim okom držala majka, koja je, ne ostvarivši snove da postane glumica, odlučila da kroz kćerke realizuje svoje ambicije.
Porodica Gabor je bila vrlo imućna: živeli su u raskošnoj vili u Budimpešti, o kojoj se brinulo sedamnaest članova posluge. Sve kćerke su pohađale skupe privatne škole, najpre u Mađarskoj, potom u Švajcarskoj, a Za Za je godinu dana studirala i na Konzervatorijumu u Beču. Joli Gabor, koja je, kad joj se kćerka proslavila u Holivudu, napisala autobiografiju, nije krila kako je pred decu postavljala visoke ciljeve.
"Morale su da nauče kako nije dovoljno biti samo lep. Morale su da budu najlepše i da se ponašaju kao dame," otkrila je.
Lepota je ključ uspeha
Majka im je, dok su još bile devojčice, usadila uverenje da su za ženu najveći aduti izgled i lepota, pa je Za Za već s trinaest godina odlučila da "unovči" svoj izgled. Prijavila se na izbor za mis Mađarske i – pobedila. U biografiji "Jedan život nije dovoljan", koju je izdala šezdesetih godina prošlog veka, priznala je:
"Nosila sam krunu samo pet minuta, a onda je žiri saznao koliko mi je godina, pa su me oterali kući."
Ali, pobeda na tom takmičenju samo ju je učvrstila u uverenju da je majka imala pravo: lepota je ključ uspeha. Splet bizarnih okolnosti gurnuo ju je u prvu pravu avanturu samo šest godina kasnije: na povratku iz škole pronašla je napušteno štene škotskog terijera i donela ga kući. Otac, veliki ljubitelj konja, nije dopustio da mu kćerka zadrži najnovijeg psa (već su imali trinaest), pa je Za Za došla na spasonosnu zamisao: udaće se, i tako niko neće moći da joj zabrani da zadrži psa. Pozvala je prijatelja svog oca, turskog atašea za kulturu Burhana Belgea, i predložila mu da se venčaju.
Turski diplomata joj je, naime, prilikom jedne večere u njihovoj kući, rekao kako će je jednoga dana sigurno zaprositi. Burhan je na njen predlog – pristao.
Otac je bio zgranut, ali je majka uspela da ga smekša tvrdeći da je politička situacija u Evropi napeta i da ne bi bilo loše da imaju dobre diplomatske veze. Venčali su se početkom 1937, neposredno pre nego što je Za Za proslavila dvadeseti rođendan.
"Nisam uopšte razmišljala o tome da je Burhan stariji od mene dvadeset osam godina, jedino mi je bilo važno to da sam mogla zadržati psa. Ali, mom mužu se pas nije svideo, a pogotovo nije voleo što je spavao sa mnom u krevetu. Turci više vole mačke. Zato nismo nikada ni konzumirali brak. Iskreno govoreći, moj suprug prema meni ponašao kao stric: pazio je da odlazim na nastavu, idem zubaru, ponašam se pristojno. Bio je pametan čovek i od njega sam mnogo naučila," priznala je jednom.
Posle dolaska u Ankaru, Za Za je zavolela Tursku i dobro naučila jezik svoga muža. Ali, bilo joj je, kako je sama otkrila, mnogo važnije što je upoznala brojne zanimljive muškarace. Jedan od njih bio je Kemal Ataturk, otac moderne turske države. A markantni brkati Turčin bio je poznat po svojoj strasti prema lepim i vrlo mladim devojkama.
"Ni sama ne znam kako se to dogodilo, ali Kemal je vrlo brzo počeo neodoljivo da me privlači. Iskreno, impresionirao me je svojim seksualnim umećem i zaveo perverzijama," napisala je u svojoj knjizi.
Pohod na Ameriku
Drugi svetski rat bio je pred vratima, vremena su bila teška, neizvesnost zbog pretećih sukoba postajala je sve teže podnošljiva, pa je Za Za pošla stopama mlađe sestre Eve, koja se 1939. s mužem, švedskim lekarom, preselila u Kaliforniju. Eva je, kao uostalom i njene sestre, sanjala kako će jednoga dana postati glumica. Međutim, iako se trudila, nikada nije uspela da dogura dalje od nekoliko skromnih B-produkcija u kojima je izgovorila tek pokoju reč.
Za Za je, međutim, imala jaču volju i veću upornost. Početkom 1941. doputovala je u SAD, koristeći blagodati diplomatskog pasoša. Supruga je, bez oklevanja, ostavila u Ankari i odmah pokrenula brakorazvodnu parnicu.
Holivudska društvena scena bila je za nju raj: sve je vrvelo od milionera koji su opsedali lepu mladu Mađaricu. Ona se, naravno, nije opirala, a operacije sabiranja i množenja savladala je do savršenstva u rekordno kratkom vremenu.
"Obožavam muškarce, ali samo one s pedeset karata," govorila je.
A takvih je bilo u izobilju i Za Za nije gubila vreme: sredinom 1941. postala je ljubavnica Konrada Hiltona, teksaškog multimilionera i vlasnika lanca hotela "Hilton".
"Zaprosila sam ga početkom 1942. i on je odmah pristao. Muškarcima nije dobro dopustiti da sami donose odluke, jer to onda predugo traje," priznala je u svojoj knjizi.
U braku koji je trajao nepunih šest godina, Za Za je 10. marta 1947. rodila svoje jedino dete, kćerku Frančesku, iako u svojoj knjizi nije propustila da napiše kako je njena kćerka "rezultat silovanja u umirućem braku".
Shvativši da je od Hiltona dobila onoliko koliko je planirala, pokrenula je razvod i krajem 1947. ponovo postala slobodna žena.
"Razvesti se od nekoga samo zato što ga više ne voliš jednako je glupo kao i udati se za nekoga samo zato što ga voliš",izjavila je posle okončanja parnice.
S impresivnim milionima dolara koje je spretno obezbedila razvodom, povukla je svoje roditelje i sestru za sobom, smatrajući da će im, posle završetka Drugog svetskog rata, u Americi biti bolje nego u komunističkoj Mađarskoj.
Iako su se njeni roditelji razveli 1939, oberučke su prihvatili poziv svoje kćerke pa su se, nakon što su najburnije razdoblje ratnih zbivanja proveli u Portugalu, doselili u Kaliforniju. Majka Za Ze Gabor je procvetala: konačno joj se pružila prilika da postane glumica – ili se njoj barem tako činilo.
Međutim, u konkurenciji prelepih mladih devojaka sa svih strana sveta, želja joj se nije ostvarila. Zato se, tokom vremena, pokazala kao vrlo uspešna preduzetnica, otvorivši dve prodavnice ekskluzivnog nakita – jednu u mondenskoj aveniji Medison u Njujorku, a drugu u Palm Biču.
Uspela je i da se dva puta uda i razvede, ali u tome svojim kćerkama nije bila ni do kolena.
Armija ljubavnika
Starija sestra Magda, jedina bez glumačkih ambicija, nije gubila vreme, što je u slučaju sestara Gabor u prvom redu znači pronači dovoljno "kvalitetnog" muža. Za Za joj je svesrdno pomagala: osim što ju je uvela u krug filmskih reditelja i producenata, upoznala ju je s mnogim drugim važnim ljudima filmske prestonice, pa se Magda ubrzo udala za scenaristu Vilijama Rankina. Njihov brak, doduše, nije potrajao duže od nekoliko meseci, ali je Magda tim brakom, naravno, finansijski profitirala. Drugi, onaj s glumcem Džordžom Sandersom, bio je još kraći, ali i šokantniji. Naime, kad se Magda već posle šest nedelja braka razvela od Sandersa, s njim je vezu počela – Za Za.
I njega je slavna Mađarica zaprosila, iako je u vreme kad je njihova veza počela imala i druge muškarce, što nikome, pa ni Sandersu, nije bilo nepoznato.
Za Za Gabor i Džordž Sanders venčali su se 1949, u vreme kad je ona još čekala svoju prvu pravu priliku na filmu. Iako mnogi i danas smatraju da nestašna Mađarica nije za sobom ostavila nikakav iole značajniji glumački trag, njen šarm, lepota i nadasve duhovitost, po čemu je u Holivudu postala poznata, omogućili su joj i glumačku karijeru. Prvi put zapazili su je 1951, kad je nastupila u TV emisiji "Bachelor’s Heaven", pojavivši se u studiju u prelepoj "Balenciaga" crnoj haljini, sa skupocenom dijamantskom ogrlicom i prstenom.
Tim nastupom je fascinirala publiku, ali i sve one iza kamera: u samo nekoliko dana dobila je ponudu za stalni angažman od pet godina, a odmah zatim i prvu filmsku ulogu – u mjuziklu ’Lovely To Look At’ (1952).
Interesovanje za nju i njenu mlađu sestru bilo je toliko da su obe lepe Mađarice, u razdoblju od samo nekoliko meseci, osvanule na naslovnicama tada uticajnog i visokotiražnog magazina ’Life’.
Bile su lepe kao greh – priznao je popularni američki TV voditelj Marv Grifin, koji je u svojim emisijama često ugošćavao obe sestre. Sa Evom je, posle nekoliko njenih nastupa, čak započeo vezu koja je trajala punih dvanaest godina, a Za Za je, iako već u trećem braku, rastuću popularnost koristila kako bi došla do sve uticajnijih muškaraca koji su je, što nikada nije ni pokušala da prikrije, neodoljivo privlačili.
O nekim temeljnim građanskim normama tada, a ni ikada posle, nije marila, pa je bila u kratkotrajnoj vezi sa sinom svog drugog muža, Nikijem Hiltonom, koji je u to vreme teško patio zbog razvoda od Elizabet Tejlor, ’kratko, ali slatko’ provela je neko vreme s Džonom Ficdžeraldom Kenedijem, budućim američkim predsednikom, koji je tada bio senator i svima poznat kao osoba koja nije u stanju da odoli lepoj ženi.
Čini se da je Za Za Gabor u neumornoj potrazi za dostojnim mužem, 1986, tek zakoračivši u sedmu deceniju, pronašla onog pravog. Tada se, naime, udala za princa Frederika fon Anhalta, s kojim je u braku ostala do kraja života.
Taj markantni Nemac, rođen 1933. kao Hans Robert Lihtenberg, bio je dete skromnog minhenskog policajca, sve dok ga 1980. nije usvojila princeza Mari Augusta fon Anhalt (1898- 1983). U članku, objavljenom na jednom nemačkom sajtu odmah po usvajanju, pokazalo se da je celu priču osmislio bivši počasni konzul Bolivije u Nemačkoj, Hans Herman Vejer, koji se specijalizovao u poslovima oko trgovine plemićkim titulama, počasnim doktoratima i raznim odlikovanjima. Potomci nekadašnjih aristokratskih nemačkih porodica na taj način su dolazili do znatnih poreskih olakšica, a za uzvrat usvojenicima ustupali svoje plemićke titule.
To što je Za Za u svom devetom (zakonski osmom) braku ostala najduže – imajući u vidu njene standarde – samo prividno je odavalo utisak da je slavna Mađarica konačno našla ljubav života. Upućeniji tvrde da je ’neuništiva Za Za’ potpuno izgubila tlo pod nogama pošto joj je 1995. umrla sestra Eva, a 1997, u razmaku od samo dva meseca, majka i druga sestra. Njihova povezanost, opsesivan strah od godina i gubitka lepote, a potom i moždani udar koji je pretrpela pre desetak godinu, ostavili su trag koji više nijedan brak, a ni nebrojeni milioni dolara, nisu mogli da izbrišu.
A posle moždanog udara, sve je još više krenulo po zlu, i može slobodno da se kaže kako je Za Za poslednju deceniju života provela vezana za krevet.
Njeno jedino dete, Frančeska (koja je preminula 2015. godine), čak je vodila sudsku bitku sa očuhom oko starateljstva nad majkom, smatrajući kako joj Frederik ne pruža adekvatnu negu. Parnicu je izgubila, iako je pod Fon Anhaltovim nazorom Za Za slomila kuk, bolovala od brojnih infekcija, amputirana joj je noga, imala probleme sa disanjem i, na kraju, 18. decembra 2016, umrla od zastoja u radu srca.
