Kristina Radenković je definitivno jedno od zaštitnih lica RTS. Majka dvoje male dece, udata za pravnika Nikolu Radojevića, lepa i privlačna, nema veće ambicije od onog što je dosad postigla.
Kako je to voditi dva kviza na najgledanijoj televiziji? U "Slagalici" ste odmereni, a u "Stigni me ako znaš" neuporedivo temperamentniji. Prija li vam promena?
- Svakako mi je ukazana velika čast i poverenje. Angažman u "Slagalici" dobila sam pre 12 godina, a zatim i u SMAZ ("Stigni me ako znaš") dok sam bila na drugom porodiljskom odsustvu. Poziv sam dočekala s velikom radošću, u trenutku kada sam bila posvećena svojoj ulozi majke. Već pri prvim koracima u SMAZ, kad je moj sin Rogan imao samo tri meseca, osetila sam da je ovaj format kao krojen baš za mene. "Slagalica" mi je pružila priliku da budem deo emisije koja neguje toplinu i porodične vrednosti, dok "Stigni me ako znaš" otvara prostor za moju kreativnost i igru, dopuštajući mi da se izrazim na svoj jedinstven način. Oba projekta mi donose ogromno zadovoljstvo i sreću.
Gledaju li vas suprug i deca? Kako komentarišu?
- Kod nas u kući ne negujemo kult ličnosti, naprotiv, živimo daleko od svetala reflektora. Tara, na primer, tek je u vrtiću čula za "Slagalicu" i došla kod mene s pitanjem: "Mama, šta je to 'Slagalica', koju svi spominju?" To mi je bio znak da smo na pravom putu, usmeravajući pažnju na suštinu života, a ne na površinsku popularnost. Naša želja je da deca istražuju svet oko sebe, razvijajući svoje interese nezavisno, bez našeg prekomernog uticaja. Rogan, s druge strane, povremeno me ugleda na televiziji i sa znatiželjom upita: "Mama, jesi ovo ti?" Potvrdim mu, ali on brzo nastavi sa svojim igrama. Njegova reakcija odražava prirodnost našeg pristupa životu.
Diplomirana ste glumica. Da li ste tokom proteklih godina imali neke ozbiljnije ponude, čeznete li za nekom ulogom?
- Moje putovanje od glume do televizije bilo je neočekivano, ali duboko ispunjujuće. Sve je počelo 2008. godine, kada sam prvi put zakoračila u Arenu na probe Evrovizije u Beogradu. Moja strast prema televiziji brzo je prevagnula. Ne osvrćem se sa željom za onim što je moglo biti u svetu glume. Primam ponude od privatnih produkcija, ali s obzirom na moju ulogu jednog od krovnih urednika dnevne emisije "Jedan dobar dan" na RTS1, te ponude odavno ne privlače moju pažnju. Izabrala sam put koji mi najviše odgovara, put koji me ispunjava svakog dana.
Imate li odgovor na pitanje zašto "Slagalica" i dalje, nakon svih novotarija, očarava stare i mlade?
- Ona je više od kviza. To je institucija čija dugovečnost i popularnost, posebno u svetlu obeležavanja 30 godina postojanja, nisu jednostavna tajna. Nudi raznovrsnost igara koje stimulišu um i bude takmičarski duh, pružajući zabavu, ali i edukaciju. Atmosfera emisije je takva da ne opterećuje gledaoce. Naprotiv, postoji nešto gotovo meditativno u njenoj umirujućoj muzici i tempu koji omogućavaju ljudima da se opuste nakon napornog dana. Trajanje emisije je dovoljno kratko da zadrži pažnju, a dovoljno dugo da pruži sadržajno i ispunjeno iskustvo. Ta sposobnost da se prilagodi i ostane relevantna kroz vreme, uz očuvanje svoje suštine, jeste ono što je čini ne samo kvizom već delom kulturnog nasleđa koji nadilazi generacije.
Krajem prošle godine napunili ste 43 godine, a i dalje na vas gledamo kao devojku. Kakav odnos imate prema protoku vremena, kako se osećate?
- Uvek se setim kako su jednog poznatog glumca do njegove četrdeset i neke godine nazivali mladim. U mojim dvadesetim to mi je bilo pomalo smešno, a sad, kad pročitam vaše pitanje, ne mogu da kažem da ne prija... Hvala na komplimentu, ali promene su tu, uviđam ih svakodnevno. Trudim se da me brojke ne opterećuju, iako sam ih i te kako svesna u svakoj ćeliji svog bića. Starenje je neminovnost, a ja se nadam da ću lepo i dostojanstveno stariti.
Šta vam je suprug rekao čestitajući vam rođendan? Ima duhovitih muževa u ovim situacijama...
- Za rođendanske čestitke Nikola se oslonio na našu internu šalu. Rekao je nešto što nas je oboje nasmejalo, a što pokazuje koliko dobro poznaje ravnotežu između poštovanja naše razlike u godinama i zadržavanja vedrog duha u našem odnosu. Njegove reči uvek su pun pogodak za salve smeha, ali i one koje ostaju samo među nama.
Primate li poklone sa zadovoljstvom? Valjda nema žene koja ih ne voli...
- Svi volimo kad nas neko iznenadi i pokaže koliko mu je stalo do nas. Međutim, zadovoljstvo nije u samom poklonu, već u pažnji i mislima koje stoje iza toga. Za mene, najvredniji pokloni su oni koji dolaze iz srca, bez obzira na njihovu materijalnu vrednost.
Koliko stižete da se posvetite Tari, koja ima osam godina, i Roganu, kome su četiri? Slušaju li vas i tatu?
- Balansiranje između profesionalnih obaveza i porodičnog života je izazov koji Nikola i ja shvatamo ozbiljno. Trudimo se da našem vremenu s Tarom i Roganom damo prioritet, posebno vodeći računa da skoro svakodnevno izdvojimo trenutke za zajedničke aktivnosti. Vikendi su za nas posebno dragoceni, to je vreme kada se odmaramo od svakodnevne užurbanosti i posvećujemo se jedni drugima bez prekida. Što se tiče slušanja, kao i svaka deca, Tara i Rogan imaju svoje trenutke. Ali, generalno, uspostavili smo osnovu uzajamnog poštovanja i razumevanja koja nam pomaže da održimo harmoniju u porodici.
Koje od dece je nasledilo vaš temperament?
- Tara je kao mala ja, iako se spolja ne vidi. U njoj prepoznajem svoje emocije i izazove s kojima sam se i ja suočavala. Ponekad mi je teško da joj dam savet kad vidim da prolazi kroz iste stvari kao ja nekad, jer znam koliko je važno da sama nauči kako da se nosi sa svojim osećanjima. To je kao gledati sebe u malom. I dok želim da joj pomognem u svemu, znam da mora sama da prođe kroz neke situacije da bi ojačala.
Koliko ste vešta kuvarica i domaćica?
- Svakog dana u kuhinjskom pogledu sve više rastem u vrsnu kuvaricu. Trudim se zaista da kuvam često.
Da li ste bili ili nameravate da idete nekud na zimovanje?
- Idemo uskoro na zimovanje i odlučili smo da je najbezbednije da porodično posetimo Kopaonik. Neki će skijati, a ja sam određena da eventualno, ukoliko vremenske prilike dozvole, koristim kliska.
Vaš posao podrazumeva da izgledate lepo. Kako održavate izgled?
- Godinama sve više i više i brinem, i ulažem, i održavam, i negujem. Opterećuje me to, istina. Nekada je moja koža, recimo, zahtevala samo osnovnu negu i teško sam se navikla da za zdrav izgled kože moram uložiti i vreme i strpljenje. Istu pažnju poklanjam i kosi. Nju se, naprotiv, trudim da ne tretiram previše, ali je prirodno vrlo zahvalna i laka za oblikovanje.
Šta je ono što obučete što najviše oduševi vašeg supruga, decu, prijatelje?
- Bilo koje odelo, jer odela su moja omiljena odevna kombinacija u kojoj se osećam dobro. Ali deca se oduševe kad me vide u haljini, što je veoma retko, pa otud i takva reakcija.
Stil.rs/Ljilja Jorgovanović
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
