Naša najbolja dizajnerka Verica Rakočević ima svežinu, lepotu i energiju devojke. Vreme joj samo ide u korist, dajući joj mudrost i meru. Bez razmetanja živi udoban život sa mužem, deca i unuci ulepšavaju joj dane, a voli da se bavi i kućom. Naravno, kada poslovi dozvole.
Otvorili ste Nedelju mode u Podgorici. Znamo da u Crnoj Gori i žene i muškarci veoma vode računa o odevanju. Šta odlikuje kolekciju koju ste pripremili za otvaranje?
- "Ja tako hoću", simboličan naziv kolekcije prikazane na Montenegro fešn viku, bila je omaž hrabroj ženi. Onoj koja hoće da se bori da pobedi i uživa u svojoj lepoti, snazi i pobedi. Izrađena je od kašmira, vune i nekoliko oblika svile.Tašne i kaiševi sa potpisom VR upotpunili su kolekciju. Svedena je u formi i koloritu, nosiva i provokativna na najsuptilniji način.Uvek sam se trudila da sledim u radu svoj senzibilitet i evo već 40 godina, iz generacije u generaciju, postoje žene koje slično misle o stilu kao ja. Zato se krug kljenata godinama ne smanjuje nego kvalitetno širi. Ne možete verbalno da budete Mileva Ajnštajn, a vizuelno starleta. Karakter i sadržaj treba da su u skladu sa spoljašnjošću.
U Crnoj Gori ste i ambasadorka Nedelje za borbu protiv raka dojke. Šta konkretno radite i koliko ste toga saznali što uliva hrabrost ženama koje se suočavaju sa ovom bolešću?
- Počastvovana sam ukazanim poverenjem da mogu snagom svog bića da pošaljem poruku podrške, savetujem da su preventivni pregledi ultimatum i poručim da su vera i hrabrost za borbu uvek na strani pobednika. Divna Mia Uzelac dizajnirala je dve svoje već prepoznatljive torbe na tržištu sa motivacionim porukama za ove hrabre žene koje su na reviji poklonjene. Lepa reč, gest i podrška svake vrste uvek su vetar u leđa onom ko bije životnu bitku.
Na koji način vi brinete o svom zdravlju? Grešite li u nečemu ili ne?
- Od mladosti vodim uredan život. Bez obzira na troje tada male dece odvajala sam vreme za fizičku aktivnost, trudila se da hrana koju jedem bude zdrava, volela ljude, biljke i životinje i znala da moram, ma kako teške bile životne prepreke, da pobedim. Iako možda zvuči kao fraza, u mom životu je glavni sadržaj i cilj biti ispravan, empatičan, bez ijednog zrna loših misli.To je osnova zdravlja po meni.
Koliko vam život van grada, u prirodi, pomaže da neutrališete sve ono što ugrožava zdravlje u gradu?
- Meni je život na Avali pomogao da spasim i dušu i telo. U gradu sam kada moram. Izbegavam gradske događaje zato što mi remete duhovnu ravnotežu. Mnogo imam godina i iskustva da bih traćila vreme na lažne zagrljaje, formalne osmehe, da bi bila viđena. Svojim trajanjem u poslu sam, nadam se, ostavila trag tako da mi potvrda te vrste ne treba.Trudim se koliko je moguće da u medijima svojom voljom budem što manje, a kada sam tu da to bude sa razlogom. Nažalost, na to ne mogu mnogo da utičem zato što sam kroz decenije rada pravila i kompromise i greške.
Kako izgleda takav život?
- Kad se otvori kapija mog raja, sa ulaskom u dvorište pri lepom vremenu, skidam obuću, pozdravim se sa svojom kucom Belom, mahnem drveću a trava izvuče svu negativnu energiju koju sam upila u gradu. Imam svoje neprskano voće, komšiju sa domaćim jajima i gospodina Ljubu koji sa svojih sto koza proizvede najbolji sir, kefir, jogurt i surutku. Ako me pitate šta je luksuz, pa to je umeti živeti zdravo!
MODOM VLADAJU AMATERI
Postoji li nešto što je trenutno najteže u našoj modnoj industriji?
- Mnogo toga. Ne možemo da pričamo o modnoj industriji pošto je nemamo. Imamo hiperprodukciju i devalvaciju. Mnogo talentovanih dizajnera ne mogu da urade ništa značajno. Imamo i gomilu neobrazovanih, stručno nepotkovanih osoba koje štampa bezdušno naziva dizajnerima. Iza takvih stoji novac koji to finansira a nikakav kvalitet. Suština je da nemamo više fabrike tekstila, stručne radnike, i ono malo pravih dizajnera nije u mogućnosti da ima sopstvenu proizvodnju. No, imala bih na ovu temu veoma tačno da kažem o manipulaciji tržištem ali sam izabrala da ćutim, uživam u svom poslu i bavim se sobom. Svakako ne mogu da promenim ništa. Mi koji znamo, razumemo se.
Da li je teško da vas zamislimo u kuhinji, kako pripremate sebi i suprugu jelo? Kakva ste domaćica? Šta za vas ne dolazi u obzir?
- Vezano za kuću sve dolazi u obzir. Imam divnu Ivanu koja dolazi nekad jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje. Ostalo sve radim sama. Kuća nije prevelika ali ipak 230 kvadrata treba držati u stanju u kome mogu da uživam a to je besprekorna urednost na kojoj mi Veljko zamera.Tri puta nedeljno idem u grad zbog teretane i radnje, tada se hranimo po restoranima. Ali kada smo kod kuće, volim da kuvam i da sam sigurna da zdravo jedem. Sve umem, i volim da kuvam, i radim po kući. Dvorište je veliko i njega baštovan Marko jednom nedeljno besprekorno održava.
Proslavili ste deset godina braka sa kompozitorom Veljkom Kuzmančevićem. Koja je najveća vrlina, a koja je najveća mana vašeg braka - da više ne pominjemo razliku u godinama u bilo kom smislu?
- Ima i vrlina i mana, kao u svakom društveno prihvatljivom odnosu. Namerno kažem "društveno prihvatljivom", misleći na one koji na taj odnos gledaju drugačije. Razumemo se i ne razumemo nekad. Svađamo se i mirimo kao i svi drugi. Različiti smo karakteri, sa različitim navikama, ali i dalje koračamo zajedno sa svim preprekama koje život i odnos donosi.
Viđate li se često sa ćerkama, sinom i unucima? O kome iz porodice najviše brinete?
- Moja deca su moje blago. Njihova deca - i njihovo i moje. Ponosna sam što komuniciramo svaki dan, volimo se i svakodnevno zahvaljujem bogu na tome. Hvala bogu ne brinem, oni su samostalni svoji, zdravi i srećni. Trudim se da stvorim takav život da i njih nikad ne dovedem u situaciju da im budem teret.
Mnoge žene bi volele da se oblače kao vi, i da izgledaju kao vi. Svoj ste stilista, ali treba li otići u inostranstvo da bi se pronašao neki zanimljiv komad odeće?
- Svako od nas predstavlja sebe karakterno i vizuelno u skladu sa sadržajem koji ima. Stil nije ni firmirana garderoba, ni skupa kuća, ni najnoviji automobil. Stil je kada ste na svakom nivou u skladu sa sobom i tada zračite. Raduje me što sam živela u vremenima kada su neke stvari, ljudi i život bili sa mnogo više kriterijuma.
Nedavno ste objavili fotografiju bez trunke šminke, što je i svetski trend. To je laskavo za vas i druge negovane dame. Šta da rade žene koje sebi ne mogu da priušte ni osnovni kozmetički tretman?
- Trend ili ne, šminkam se - i fotošopiraju me - samo kad to zahteva neko bitno slikanje i tad poštujem zakone da te slike moraju biti doterane. Inače uvek volim da budem Ja. Nisu potrebni nikakvi skupi preparati. Naprotiv, mislim da su oni sa najmanje efekta, samo sa dobrom reklamom i lepim pakovanjem. Da ne budem neiskrena: u mogućnosti sam da obezbedim i neke tretmane koji nisu baš jeftini kako bih produžila svežinu svoje kože kojoj je ipak genetika najveći saveznik. Ali ne kaze mudra izreka za džabe da do 40. godine imate lice kakvo vam je bog dao a posle 40. kakvo ste zaslužili.
NE PROPUSTITE
Bonus video
