Frida Kalo, rođena je 6. jula 1907. godine u predgrađu Meksiko Sitija, kao treća kćerka nemačkog slikara i fotografa jevrejskog porekla Giljerma Kaloa i katolkinje Matilde.
Meksička slikarka je na svet došla neposredno nakon smrti očeve prve supruge, tako da ima dve starije i tri mlađe polusestre. Dom u kojem je rođena pretvoren je u muzej posvećen njenoim životu, poznat pod nazivom Palava kuća.
Otac joj je bio blage naravi, zatvoren i povučen, svirao je klavir i čitao nemačke filozofe, dok je majka bila nepismena, odlučna, praktična, tvrdoglava, nezadovoljna i uglavnom, neraspoložena žena.
Mnogo godina kasnije promenila je svoja dva ključna biografska podatka: predstavljala se kao Frida Kahlo i tvrdila je da je rođena 7. jula 1910. kako bi se taj datum poklapao sa početkom Meksičke revolucije.
Sа šest godinа se rаzbolelа od dečje pаrаlize, te je devet meseci provela u krevetu trpeći nesnosne bolove. Kako bi izdržala muke često je maštala o boljem i lepšem životu.
Nakon oporavka, kao posledica bolesti, jednа nogа ostala joj je tаnjа i kraća od druge, zbog čega su je često vršnjaci podsmevali.
Međutim, Fridu to nije obeshrabrivalo. Ona se nije toga stidela, bila je ponosna, prkosna i svoj nedostatak je uspela da preokrene u prednost.
Prezirаlа je pokаzivаnje bilo kаkve slаbosti i nikаd nije plаkаlа.
Majka ju je potajno sažaljevala, ali od oca je dobijala podršku i divljenje. Govorio joj je kako je bolja od drugih jer je hrabrija i pametnija. Bila mu je ljubimica, od njegovih šest ćerki jedino se ona školovala.
Izrasla je u energičnu i nemirnu devojku koja se šišala nakratko, nosila je pantalone i družila se samo sa muškarcima.
U srednju školu se upisala tako što je falsifikovala godine svog rođenja, ali je ostala upamćena kao devojka koja je dosta čitala i bila veoma rečita. Zbog toga, bila je primljena u Savez mladih komunista kao jedini njen ženski član. Vođa grupe, Alejandro Gomez Arias, bio je Fridin prvi momak s kojim je provela tri godine.
Od sto četrdeset tri Fridine slike, pedeset pet su autoportreti. Zahvaljujući nadljudskoj snazi, prkosu i inatu koji su je održali, ponovo je prohodala kada je imala devetnaest godina, ali je za života patila od teških bolova i duže vremenske periode provodila je po bolnicama.
Operisana je više od trideset puta, a kako bi olakšala patnju, utehu je pronalazila u alkoholu i drogama. Kada je uspela da se oporavi, tada su je zarobili finansijki problemi , zbog čega je morala da napusti školu i pronađe posao. Iako samouka, od svih poslova jedino je umela da slika.
Imala je želju da završi studije i postane lekarka kako bi, zbog osetljivog zdravlja u detinjstvu, bila u prilici da pomaže drugima da izbegnu njenu sudbinu.
Međutim, svi njeni snovi su se raspršili kada je 17. septembra 1925. kada je doživela tešku saobraćajnu nesreću u sudaru autobusa u kojem se vozila sa dečkom Alejandrom i tramvaja. Zadobila je teške povrede. Dugačka metalna šipka iz autobusa probušila joj je stomak i izašla na drugu stranu, desna kraća noga bila joj je prelomljena na jedanaest mesta, a stopalo potpuno smrvljeno. Kičma joj je bila presečena na tri dela, a karlica takođe zdrobljena, kao i rebra i ključna kost. Lekari se nisu mnogo nadali da će preživeti, a tvrdili su da nikada više neće prohodati.
Mesec dana je provela u bolnici, te je puštena je na kućno lečenje gde je mesecima od glave do pete bila u gipsu. Kad su bolovi malo uminuli, majka joj je dala boje i platna da slika, a otac joj je namestio ogledalo na plafonu kako bi mogla da vidi svoje lice. Kist ju je opuštao, a inspiraciju je pronalazila u jedinoj stvari koju je mogla da vidi - sopstvenom liku.
Svog prvog supruga, Dijega Riveru, upoznala je preko prijatelja 1929. godine, a od nje bio stariji 21 godinu. On je u to vreme bio već priznati slikar, zbog čega je Frida želela da baš on pogleda i oceni njene radove. Dijeo je bio fasciniran njenim delom. Zbog velike razlike u izgledu i visini često su ih nazivali “slon i golubica”.
Ubrzo nakon venčanja koje je održano 21. avgusta 1929, Frida je shvatila da Riverina ljubav prema njoj ne isključuje i njegove veze sa drugim ženama, među kojima je bila i njena sestra. Čeznuo je za slobodom i želeo da poseduje svaku ženu, a to mu je obezbeđivao neprikosnoveni ugled. Fizički je bio neprivlačan, ali žene su se bacale u njegovo naručje. U Meksiku je bio Bog: kao slikar, predstavnik meksičke renesanse i ideolog radničke klase. Mnoge dame želele su da mu poziraju i budu ovekovečene na njegovim muralima. Gledale su na romansu s njim kao na put do večnosti. I njegovo političko uverenje nije bilo isključivo prema neistomišljenicima - bio je vatreni komunista, ali je flertovao sa kapitalizmom i uzimao njihov novac.
Dijego ju je često varao , a ona kako bi mu se osvetila upuštala se u razne avanture i sa muškarcima i ženama. Sve to je ostavilo duboki trag na Fridu u vidu duševnog bola. Nije imala dece.
Iako je poznata priča kako njen muž nije želeo decu, Frida je ipak prvu trudnoću morala da prekine zbog svojih zdravstvenih problema. Zatrudnela je i drugi put, tada je odlučila da zadrži dete, iako su doktori smatrali da njeno slabo telo ne može da izdrži porođaj. Kasnije je doživela spontani pobačaj, koji je bio ogroman emotivni udarac za nju.
