Srpski teniser Miomir Kecmanović (22) je na Australijan openu napravio veliki iskorak u karijeri, prvi put je stigao do osmine finala jednog grend slema, a iako je njegov pohod zaustavio francuski teniser Gael Monfis, mladi Srbin se iz Melburna vraća "punih džepova". Naime, ovogodišnjim nastupom na Australijan openu, Kecmanović je zaradio 328.000 dolara.
Hrabri Miša kako ga iz inače zovu, ima veoma specifičnu životu priču, a mnogi ljudi iz teniskih krugova širom sveta su za njega čuli pre nego što je ime Miomira Kecmanovića postalo poznato široj domaćoj javnosti.
Pogotovo u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je osvojio sve prestižne juniorske teniske turnire, odbranio na nekima titule što svojevremeno nisu uspeli ni Federer, Mekinro i Lendl, a ima takvu priču da mu je svojevremeno "Njujork Tajms" posvetio ogroman prostor.
Ta reportaža je išla ovako:
"Miomir Kecmanović je sa tetkom prvi put došao u Sjedinjene Države u avgustu 2013. Miša, kako ga inače zovu, imao je samo 13 godina i sve mu je, bar tada, izgledalo drugačije. Vazduh u Floridi je prosto gušći, topliji i teži za disanje. Jezik i hrana su bili neobični. Njih dvoje nisu raspolagali kolima, pa je kretnja centralnom Floridom bila izazov.
"Svuda smo išli peške. A to nije lako u Americi", kaže Tanja Pavlov, Kecmanovićeva tetka.
Jedna stvar koja nije bila različita je tenis, razlog zbog kog je Kecmanović i morao da ostavi ostatak porodice u Srbiji. Pozvan je da pohađa prestižnu IMG Akademiju da bi unapredio svoje veštine i ostvario cilj da postane elitni profesionalac kakav je danas. Najpre se mučio igrajući protiv dečaka koji su od njega stariji po četiri ili pet godina, da bi sa 17 završio juniorsku karijeru kao svetski broj 1.
"On je neverovatan mladić", rekao je Hose Lambert, dugogodišnji trener u IMG-u, gde je Kecmanović, uz nadzor tetke, proveo veći deo svoje adolescencije. "On je veoma pametan, veoma posvećen momak, talentovan za mnogo toga. Mislim da ima neverovatan potencijal".
Iako je Kecmanović iz Beograda, poput Novaka Đokovića, njegovo tenisko putovanje je drugačije od onog kroz koje su prošli Nole i njegova generacija srpskih zvezda. Neki od tih igrača su vežbali u praznim bazenima tokom ratova na Balkanu devedesetih godina prošlog veka.
Kecmanović, koji je rođen pri kraju ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji 1999., razvio je ljubav prema tenisu pre nego što je Đoković osvojio prvi od 20 grend slem titula. On se Novaku divi, sada su već i prijatelji, ali u tim danima je njegov prvi teniski junak bio Rodžer Federer.
Kao dete, Kecmanović je često umeo da bljesne, pokazujući svoj potencijal: imao je sedam godina kada je osvojio turnir za desetogodišnjake u Beogradu. A kada je pobedio na Kupu Kremlja u Moskvi 2013, stigao je poziv od IMG Akadmeije, ranije poznatije pod imenom Teniska akademija Nika Boletijerija.
"Nije to bila laka odluka za moje roditelje, jer sam imao 13 godina. Ali, mislim da su napravili dobar izbor", rekao je Kecmanović.
A Kecmanovići nisu obična porodica. Zajednički napor roditelja, baka i deka, pa i tetki, pomogli su Miši da se razvije u jednog od najvećih teniskih talenata na svetu.
Njegovi roditelji su hirurzi. Obe bake su ekonomisti. Njegov deda sa tatine strane je poznati doktor i profesor medicine. A Kecmanovićev deda sa mamine strane, Jovan Pavlov, usmerio ga je na tenis.
Tada je bučnog, šestogodišnjeg klinca upisao u školu tenisa na Zlatiboru, i to kako bi nekako kanalisao njegovu nezaustavljivu energiju.
Jovan Pavlov je bio general jugoslovenske vojske na početku sukoba na Balkanu 90-ih godina prošlog veka i bio je poznat po tome što se javno zalagao protiv konflikta, kaže Tanja Pavlov. On se penzinisao nedugo nakon početka ratnih dejstava 1991. (koje su ga zatekle u Sloveniji, kada je počelo otcepljenje te republike bivše SFRJ). Njegove ćerke, Tanja i Maja, Mišina mama, morale su da se presele u Srbiju iz Hrvatske, gde su u to vreme živele.
"Mi smo zbog njega smatrane 'neprijateljima' i morale smo da se preselimo u Srbiju. A naš otac se javno, na televiziji, zalagao za mir", kaže Kecmanovićeva tetka.
On je i bila ključna podrška Miomiru u SAD, dok mu se ostatak porodice nalazio u Srbiji. Kada su roditelji razmišljali šta da rade povodom IMG-ovog poziva, ona se ponudila da ide sa njim kao staratelj. Drugačije ga roditelji ne bi ni pustili.
"Bilo je to teško. Ali, to je bila njegova sudbina, ne moja", kaže Kecmanovićev otac Dragutin. "Nedostaje nam mnogo. Odete tako u sobu, isplačete se, pa izađete i sve je u redu".
Tanja Pavlov je doktorirala psihologiju, a njeno istraživanje o javnim ličnostima koji žive i rade u dve države pomoglo joj je da se pripremi za avanturu sa sestrićem. Kako nije bila udata i imala je posao koji joj je omogućavao da radi i od kuće, bila je očigledan kandidat da baš ona postane pratilac mladog tenisera na Floridi. Ali, i svi drugi u porodici su imali svoju ulogu.
Kecmanovićeva mama mu je bila trener u najranijoj mladosti, kada je izgradila u njemu disciplinu. Tata je pomogao da se donesu odluke koje turnire treba igrati, a i obavljao je najveći deo vozačkih obaveza. Baka je brinula o obrazovanju i kuvala unuku, a deda ga je vodio na one turnire na koje roditelji nisu mogli da odu zbog svojih obaveza.
Sve je to palo na Tanju Pavlov kada su došli na Floridu, gde je nastavila da putem interneta učestvuje u radu organizacije koja pomaže izbeglicama u Srbiji i Makedoniji. Na početku je jedva nešto malo znala da skuva, mučila se sa engleskim, a nije imala kola.
Najpre su ona i Miomir nabavili po bickl, a kasnije su se vozili kolima prijatelja. Posle nekoliko meseci, uz značajnu podršku ljudi iz IMG-a, njih dvoje su se ptpuno uklopili. Ona je sestriću poslala menadžer, vozač, direktor zabave i kuvarica. Članovi IMG-a pomogli su joj da za Kecmanovića osmisli dijetu u kojoj nema mlečnih proizvoda, glutena i šećera.
Plašeći se da tada tinejdžer ne bude previše zatvoren i previše ozbiljan zbog teniskog života, Tanja Pavlov je ohrabrila Kecmanovića da ide u bisokope, na plažu, da igra golf sa priajteljima, da vozi skuter i da u kampu IMG-a uživa kako to njemu prija. Ali, ona je ta koja mu organizuje dugotrajna međunarodna putovanja, koja ga prati na mnogim turnirima širom sveta, uključujući i letnju turneju po Evropi, kada mogu da posete ostatak njegove porodice.
Tenis je, najpre, bio izazov. Zbog neverovatnog talenta, Kecmanović je bio stavljen u grupu starijih igrača, kasnije je radio i sa nekim profesionalcima kao što su Kei Nišikori i Maks Mirnji. Neko vreme se Miomir pitao šta uopšte traži tu.
"Bio sam toliko nervozan, da nisam mogao ni lopticu da vratim preko mreže. Maks je bio prvi veliki profi-igrač sa kojim sam igrao kada sam došao ovde. On je specijalista za dublove, ali ja nisam toliko siguran na mreži, pa me je loptica mnogo puta pogodila, što ume da zaboli. Ali, bila je to dobra lekcija", rekao je Miomir.
Vremenom je on teniski stasao, postao tek treći igrač koji je uspeo da odbrani titulu na Oranž boulu. Poslednji put se to desilo 1974. godine, a u međuvremenu su titulu osvajali i Federer, Rodik, Meinro, Borg, Lendl, Kurijer... Kecmanović je, takođe, postao prvi teniser koji je od 2011, i tadašnjeg uspeha Dominika Tima, osvojio u istoj godini turnire Edi Her i Oranž boul. Tim, 23-godišnji Austrijanac, sada je osmi na svetu.
"Miomir je spreman da igra i sa velikim momcima. Ne bih da ga sad ubacujem u priču o brojevima, pozicijama na listi, ali sigurno je da je sposoban da se nadmeće sa njima", rekao je Mirnji tokomo Australijan opena 2016.
Ali, taj iskorak je zaista veliki izazov. Kecmanović je juniorsku karijeru završio kao prvi na svetu, a u seniorskoj konkurenciji je u isto vreme bio 659.
"Mislim da su svi oni daleko ispred mene. Ako budem radimo na tome, možda ih stignem jednog dana", rekla je tada velika teniska nada i nije se radilo o proročanstvu, već o predanom radu koji ga je doveo do velikog uspeha.
"Ja sam previše stara za Amerikanizaciju. Ali, Miša kao da je rođen ovde", kaže Tanja Pavlov.
Tu se reportaža Njujork Tajmsa završava. Da ne ostane na toj poslednjoj rečnici, dopisaćemo samo ovo:
Kecmanović, zapravo, ni u tim godinama nije zaboravio gde je rođen. Kada je stigao poziv da za Dejvis kup duel sa Britancima bude u reprezentaciji Srbije, stigao je istog časa. Nije dobio šansu da nastupi, ali je potom počeo da ređa pomenute juniorske titule. "Posle Dejvis kupa mi je sve krenulo! Voleo bih da ponovim to iskustvo, a jedva čekam da jednog dana i zaigram za Srbiju", rekao je sada već davno naš teniski as, čija je životna priča oduševila Amerikance.
Danas tenis igra na izuzetno visokom nivou i još uvek ima mnogo toga da pokaže na svetskoj teniskoj sceni.
Do grend slema u Melburnu, 77. teniser sveta je u karijeri ukupno zaradio 2.563.925 dolara od turnira, prema zvaničnom sajtu ATP.
