Ava Gardner je bila neverovatno lepa i smela. Širokih ramena, visoka, divne figure zahvalne pravilnoj ishrani na svakih par sati.
Njena karijera je počela slučajno, poznati fotograf je stavio njenu fotografiju na prozor malog studija... Dovoljno je bio baciti jedan pogleda na tu fotografiju, i posmatraču bi bilo odmah jasno da je u pitanju vrsna lepotica.
Njena karijera je vrtoglavom brzinom rasla do 1960. godine, ali tada naglo opada. Ava je punih 40 godina bila bez posla. Čak ni svemoćni Frenk Sinatra nije mogao (ili nije hteo) da joj pomogne, jer su se 1957. godine razveli.
Verovatno se pitate kako je neko sa takvom lepotom mogao biti zapostavljen? Upravo je njena lepota bila glavni krivac.
Jer se veliki reditelji uvek plaše lepih glumica! Prvo, lepotica na ekranu uvek izgleda kao lutka, i drugo, lepotice prebrzo postaju dosadne. Kao što je Lorens Olivije rekao: "U bilo kojoj lepoti mora da postoji nedostatak, neka vrsta drame, traume, duhovnog ožiljka, dubokog traga... što sliku čini dubokom i smislenom, a lepota - privlačnom i nezaboravnom."
Ali Ava nije imala manu i nije imala „duboki trag”... Nije htela da obilazi pragove studija i da se ponižava i posvetila je više od polovine svog života putovanju po svetu, kući u Londonu, čitanju knjiga i upoznavanju novih prijatelja...
Strmoglavi pad karijere, Ava je objasnila osvetom jedne uticajne i svemoćne osobe koja je dugi niz godina tražila njenu pažnju i ne dobijajući je, počela nemilosrdno, sistematski da uništava njenu karijeru, zatvarajući joj vrata Holivuda.
Lepota uvek nosi visoku cenu, Ava je to najbolje osetila.
Starost je provela sama, bez dece, gledajući filmove u kojima je dosegla svoj vrhunac!
