Aleksandar Sergejevič Puškin je rođen u Moskvi 6. juna 1799. godine u osiromašenoj aristokratskoj porodici. Pradeda po majci mu je bio crnac, Etiopljanin Ibrahim Petrovič, koji je doveden u Rusiju kao rob.
Međutim, Petar Veliki ga je usvojio kao svoje kumče. O Puškinu su se starale dadilje i učitelji, koji su ga vaspitali u francuskom duhu. Učili su ga da čita i da voli književnost, pa je od najranijeg detinjstva provodio dane u biblioteci. Od bake je čuo mnoge ruske bajke i pesme. Na njega najviše utiče francuska književnost i dela racionalizma (Volter, Didro, Ruso). Elitnu gimnaziju u Carskom selu upisao je 1811. godine i tamo ostaje do 1817. godine.
Puškin je svoju prvu pesmu objavio sa petnaest godina, još kao učenik, u časopisu "Evropski glasnik". Tada je počeo da piše i svoje prvo veliko delo "Ruslan i Ljudmila", koje je izdato 1820. godine. To delo je zasnovano na bajkama koje mu je baka pričala. Njegov talenat su odmah prepoznali i književnim krugovima.
Aleksandar Sergejevič Puškin je već sa osamnaest godina živeo pravim mondenskim životom i oblačio se veoma smelo, po poslednjoj modi. Nakon škole se zaposlio u ministarstvu unutrašnjih poslova u Sankt Peterburgu. Kako je voleo da piše sarkastične i podrugljive stihove upućene svima, a naročito caru, Puškin je prognan kada je imao dvadeset i jednu godinu u južnu Rusiju, gde je bio šest godina. Njegove revolucionarne pesme su bile cenzurisane i zabranjene.
Rusi se kunu u Puškina. O njemu govore samo reči hvale i nema čoveka na planeti koji ne zna barem jedan stih ovog nesrećnog pisca
