Pepeo svog oca pomešao s kokainom i ušmrkao: Kit Ričards je kralj bizarnosti, ali ga vadi žena koju obožava preko 40 godina

Sa licem kakvo ima Kit Ričards, jednostavno znate da je živeo punim plućima. Čak i da niste znali da je jedan od najuticajnijih gitarista u istoriji muzike ili član benda koji se zove The Rolling Stones, postoji nešto u njegovoj pojavi što jasno govori – ovaj čovek je svašta preživeo. I uprkos decenijama razuzdanog života, porocima i skandalima, on je i dalje tu, živ, zdrav i uvek u centru pažnje. Ali koje su zapravo najluđe priče iz njegovog života?

Zato se sada vraćamo unazad, kroz neke od njegovih najneverovatnijih poduhvata – barem onih koji su javno zabeleženi. A možete li uopšte da zamislite kakve priče nikada nije ispričao? Mnoge od ovih anegdota zauvek su sačuvane u njegovoj autobiografiji Life, ali njegov život bi bez problema mogao da ispuni još nekoliko knjiga.

Koje su najluđe stvari koje je Kit Ričards ikada uradio? Koliko puta je, realno, trebalo da umre? Nastavite da čitate i sami procenite.

Kada je rekao da je ušmrkao sopstvenog oca

Godine 2007. Kit Ričards je dospeo u svetske medije nakon intervjua za britanski muzički časopis NME. Na pitanje o najčudnijoj stvari koju je ikada ušmrkao, odgovorio je bez imalo zadrške:

„Mog oca. Ušmrkao sam svog oca. Bio je kremiran i nisam mogao da odolim da ga sameljem sa malo kokaina. Mom ocu to ne bi smetalo. Sve je prošlo sasvim u redu – i evo me, još sam živ.“

Novinar je ostao zatečen, a izjava je munjevitom brzinom obišla svet. Menadžer Kita Ričardsa ubrzo je izdao saopštenje tvrdeći da je u pitanju bila šala, ali mnogi i danas veruju da je priča – u potpunosti istinita.

Kada mu je neko ubacio strihnin u drogu

Nije tajna da je Ričards tokom života koristio najteže opijate, ali kada su ga pitali koje mu je iskustvo bilo najgore, ispričao je jednu zaista jezivu priču iz sedamdesetih godina:

„Neko mi je ubacio strihnin (otrov koji se koristi kao pesticid) u drogu. Bilo je to u Švajcarskoj. Bio sam potpuno u komi, ali sam bio svestan. Čuo sam sve oko sebe – ljudi su govorili: ‘Mrtav je, mrtav je’, mahali mi ispred očiju i gurali me. A ja sam u sebi mislio: ‘Nisam mrtav.’ Deset godina sam bio broj jedan na listi ljudi za koje se verovalo da će prvi umreti. Bio sam stvarno razočaran kada sam spao s te liste.“

Kada ga je gradonačelnik Bostona izvukao iz zatvora zbog koncerta

Dana 18. jula 1972. godine, The Rolling Stones su imali zakazan koncert u Bostonu. Međutim, postojao je mali problem – Kit Ričards i Mik Džeger bili su uhapšeni u saveznoj državi Rod Ajlend nakon sukoba s fotografom.

Tadašnji gradonačelnik Bostona, Kevin Vajt, uradio je nešto što je ušlo u legendu: organizovao je da „loši momci“ budu pušteni iz pritvora i stavljeni pod njegovu ličnu odgovornost – samo da bi koncert mogao da se održi.

Obrativši se publici u Boston Gardenu, rekao je:
„Stonsi su uhapšeni, ali ja sam ih izvukao!“

Tim potezom, kako mnogi tvrde, postao je najvoljeniji gradonačelnik u istoriji tog grada.

Koncert na Altamontu – haos koji je ušao u istoriju

Koncert na Altamontu 1969. godine ostao je upamćen kao jedan od najmračnijih trenutaka u istoriji rokenrola. Kada je bend stigao na besplatan koncert, Mik Džeger je odmah po dolasku udaren u glavu. Ubrzo je nasilje eskaliralo – jedan fan je ubijen nakon što je potegao pištolj na člana Hells Angelsa koji je obezbeđivao događaj.

Grateful Dead su odbili da nastupe, a tokom dana dogodile su se još tri smrti usled nesrećnih okolnosti.

Ipak, Kit Ričards je kasnije lakonski prokomentarisao:
„Sve u svemu – dobar koncert.“

Kada je pao s palme na Fidžiju – sa 62 godine

Godine 2006, u 62. godini života, Kit Ričards je pao sa palme dok se, zajedno sa Ronijem Vudom, penjao na drvo tokom porodičnog odmora na Fidžiju. Nakon pada hitno je prebačen helikopterom u bolnicu, gde je morao na operaciju zbog krvnog ugruška u mozgu.

Da, sve to – sa 62 godine.

Proveo je tri nedelje u bolnici na Novom Zelandu, a samo šest nedelja nakon nesreće vratio se na turneju sa The Rolling Stonesima, kao da se ništa nije dogodilo.

Kada je umalo stradao od strujnog udara na bini

Jedan od prvih ozbiljnih susreta Kita Ričardsa sa smrću dogodio se još 1965. godine, tokom koncerta u Sakramentu. Dok je izlazio pred mikrofon da otpeva prateće vokale u pesmi „The Last Time“, primetio je da je mikrofon okrenut na pogrešnu stranu. Umesto da ga pomeri rukom ili sačeka tehničara, Ričards je – u svom prepoznatljivom stilu – odlučio da ga odgurne vratom gitare.

To se pokazalo kao kobna odluka. Mikrofon je bio pod naponom, a strujni udar je bio toliko jak da ga je momentano oborio i onesvestio pred publikom. Žice na gitari su izgorele, a on je ostao da leži na bini, dok su svi mislili da je mrtav.

Kasnije je taj trenutak opisao kao svoj „najimpresivniji scenski momenat“, dodajući da mu je život spasla jedna banalna stvar – nove čizme sa gumenim đonom, koje su sprečile da struja prođe kroz celo telo.

Kada mu se zapalio krevet u vili 

Tokom 1971. godine, Kit Ričards i njegova tadašnja partnerka Anita Palenberg živeli su u čuvenoj vili Nellcote, na jugu Francuske, gde su The Rolling Stones snimali legendarni album Exile on Main St.. To je ujedno bio i period kada su oboje bili duboko zaglibljeni u heroinsku zavisnost.

U to vreme nije bilo neobično da Ričards zaspi sa iglom u ruci ili zapaljenom cigaretom, potpuno nesvestan okoline. Jedna takva noć mogla je da se završi tragično – njegov krevet se zapalio, a plamen se brzo proširio.

Srećom, njih dvoje su uspeli da se probude i pobegnu u poslednjem trenutku, ostavivši za sobom zapaljenu sobu i još jedan dokaz koliko je Ričards tada živeo na samoj ivici.

Kada je kao dete preživeo bombardovanje Londona

Mnogo pre slave, droge i rokenrola, Kit Ričards je kao dete doživeo ratni užas. Tokom bombardovanja Londona 1944. godine, on i njegova majka bili su evakuisani iz svog doma. Kada su se vratili, zatekli su stravičan prizor – neke komšije su poginule, a dečji krevetić u kojem je Kit spavao bio je potpuno uništen.

Ričards je kasnije o tome govorio sa crnim humorom, rekavši:
„Hitler je bacio jednu od svojih V-1 raketa pravo na moj krevet! Bio je na mene, verujte mi!“

Ta epizoda često se navodi kao jedan od prvih trenutaka kada je „prevario smrt“.

Kada je umalo nasrnuo na Donalda Trampa

Godine 1989, The Rolling Stones su planirali da završe turneju Steel Wheels velikim koncertom koji bi se prenosio putem pay-per-view sistema. Jedina odgovarajuća lokacija bila je – Plaza Hotel and Casino Donalda Trampa u Atlantik Sitiju. Bend je bio izrazito nezadovoljan tom činjenicom i nije želeo nikakvu povezanost sa Trampom.

Ipak, nakon uveravanja menadžera turneje Majkla Kola da će „držati Trampa pod kontrolom“, bend je nevoljno pristao.

Problemi su nastali kada su Stonsi došli u pres-sobu u zakazano vreme za intervju – i tamo zatekli samog Trampa, koji nije imao nameru da se povuče. Nakon rasprave, Kol odlazi u garderobu da obavesti bend, a tada se, prema njegovim rečima, desilo sledeće:

„Kit izvlači nož, zabija ga u sto i kaže: ‘Za šta te ja plaćam? Da li treba ja da idem tamo i sam ga izbacim? Jedan od nas napušta zgradu – ili on, ili mi.’“

Kol je, naravno, otišao da reši stvar, pre nego što bi situacija eskalirala.

Kada ga je intervjuisao Hanter S. Tompson

Opisati susret Kita Ričardsa i legendarnog novinara Hantera S. Tompsona gotovo je nemoguće. Pre nego što je intervju uopšte počeo, Ričards je Tompsona dočekao na vratima držeći elektrošoker za stoku, očigledno spreman na sve.

Ono što je usledilo bio je jedan od najbizarnijih intervjua ikada – haotičan, paranoičan, pun apsurda, savršeno u skladu sa ličnostima oba učesnika.

Glasina o potpunoj zameni krvi

Tokom evropske turneje 1973. godine pojavila se glasina da je Ričards otišao u Švajcarsku kako bi mu bila izvršena potpuna zamena krvi, navodno da bi se „očistio“ od droga. Priča je godinama kružila kao urbana legenda.

Sam Ričards je kasnije priznao da je tu priču namerno pustio, rekavši da se samo šalio i da mu je bilo zabavno da vidi koliko će daleko glasina otići.

Kako je izbegao višegodišnji zatvor u Kanadi

U februaru 1977. godine, Ričards je uhapšen u Kanadi nakon što je policija u njegovoj hotelskoj sobi pronašla veću količinu heroina. Optužen je za posedovanje s namerom distribucije, što je moglo da ga košta od sedam godina zatvora do doživotne robije.

Pasoš mu je oduzet i mesecima nije smeo da napusti zemlju. Na kraju je dobio medicinsku vizu za lečenje zavisnosti i vraćen je u SAD. Optužba je kasnije preinačena u običan posed, priznao je krivicu i dobio uslovnu kaznu, čime je izbegao višegodišnji zatvor.

Kada su ga knjige u sopstvenoj biblioteci poslale u bolnicu

Ni sopstvena kućna biblioteka nije bila bezopasna za Kita Ričardsa. Godine 1998, dok je stajao na stolici pokušavajući da dohvati knjigu o Leonardu da Vinčiju i anatomiji, okliznuo se i pao. Knjige su se sručile na njega, a pad je rezultirao polomljena tri rebra.

Zbog povreda, turneja The Rolling Stonesa morala je da bude odložena. Ričards je događaj prokomentarisao filozofski:
„U takvim trenucima moraš da biraš – ili rebra ili glavu o ivicu stola. Sve je to deo bogatog životnog spektakla.“

Požar na imanju Redlands

Godine 1973, Ričards je ponovo zaspao sa zapaljenom cigaretom, ovog puta na svom imanju Redlands. Izbio je požar koji je primorao njega, Anitu Palenberg i njihovu decu da beže iz kuće kako bi spasli živu glavu.

U autobiografiji Life tvrdio je da je uzrok požara bio miš koji je pregrizao električne kablove, ali malo ko je poverovao da cigareta nije imala nikakve veze s tim.

Kada mu je slava prvi put spasla slobodu

Prvi ozbiljan sudar Kita Ričardsa sa zakonom dogodio se 1967. godine, u trenutku kada su The Rolling Stones već postajali simbol jedne nove, buntovne ere. Policija je, na osnovu dojave, upala u njegov dom i pronašla drogu, što je dovelo do hapšenja i suđenja i njemu i Miku Džegeru. Presude su bile oštre: Džeger je osuđen na tri meseca zatvora, dok je Ričards dobio čak godinu dana iza rešetaka.

Ipak, taj epilog nikada nije zaživeo. U žalbenom postupku presude su u potpunosti poništene, a britanska javnost, zajedno sa medijima, otvoreno je stala u odbranu muzičara. Mnogi su taj trenutak videli kao prvi dokaz da je Ričards već tada imao status osobe koja, na ovaj ili onaj način, uspeva da se izvuče i iz najtežih situacija.

Još jedno hapšenje koje se završilo – ničim

Samo nekoliko godina kasnije, 1973. godine, Ričards se ponovo našao u središtu ozbiljne policijske istrage. Ovog puta optužbe su bile znatno teže: u njegovom posedu pronađena je čitava kolekcija narkotika, pribora za konzumaciju, kao i vatreno oružje i municija. Spisak zaplenjenih stvari delovao je kao inventar kriminalističkog dosijea, a ne hotelske sobe muzičara.

Ričards je tvrdio da je u pitanju nameštaljka i da deo oružja uopšte nije bio njegov, već vlasništvo osobe koja je boravila u istom prostoru. I pored težine optužbi, uspeo je da se izvuče i iz ove situacije, dodatno učvrstivši reputaciju čoveka koji uvek nekako ostane na nogama.

Incident u Arkanzasu koji je postao lokalna legenda

Hapšenje Kita Ričardsa i Ronija Vuda u Fordajsu, u saveznoj državi Arkanzas, i danas se prepričava kao gradska anegdota. Nakon ručka, Ričards je vozio automobil kada ih je policija zaustavila zbog navodno opasne vožnje. Policajci su tvrdili da su osetili miris marihuane i odlučili da pretraže vozilo.

Droga koju su očekivali nisu pronašli, ali su u akt-tašni jednog od putnika otkrili malu količinu kokaina. Iako je Ričards bez problema prošao test trezvenosti, prijavljen je zbog nošenja lovačkog noža, koji je u toj saveznoj državi spadao u zabranjeno oružje. I taj slučaj se, po njega, završio bez ozbiljnih posledica.

Žena koja je preokrenula njegov život

U moru haosa, poroka i neprekidnih skandala, u Ričardsov život ušla je žena koja je donela stabilnost kakvu ranije nije poznavao. Reč je o bivšoj manekenki Peti Hansen, sa kojom je započeo vezu u trenutku kada je iza sebe već imao brak i troje dece.

Sudbinski susret dogodio se u studiju, gde ju je prvi put video kako pleše. Kako je kasnije zapisao u autobiografiji Life, taj prizor mu se urezao u svest i nije ga napuštao mesecima. Iako ona u početku nije pokazivala naročito interesovanje, ponovni susret na njegovom 36. rođendanu bio je prelomni trenutak.

Ričards je taj period opisivao kao jasnu granicu između dva života – onog pre Peti i svega što je usledilo nakon nje. Četiri godine kasnije, na njegov 40. rođendan, venčali su se. Danas imaju dve ćerke, Teodoru i Aleksandru, kao i petoro unučića, a njihov brak važi za jedan od najstabilnijih u svetu slavnih.

Neobična prosidba i porodične anegdote

Prosidba se dogodila u Kabo San Lukasu, a prema Ričardsovim rečima, bila je toliko spontana i emotivna da je Peti, skačući od sreće, uspela da mu tom prilikom slomi mali nožni prst. Sa druge strane, ona tvrdi da ju je zaprosio čak dva puta pre nego što je rekla „da“.

Ni prvi susret sa njenim roditeljima nije prošao glatko. Tokom večere za Dan zahvalnosti, Ričards je izgubio živce i razbio gitaru o sto – incident koji bi za većinu parova bio nepremostiv. Ipak, Peti je ostala uz njega, a on je kasnije otvoreno govorio o tome koliko mu je njena podrška značila.

Ispadi koji su učvrstili legendu o njemu

U Americi se godinama prepričava šala da bi, u slučaju nuklearnog rata, preživeli samo bubašvabe i Kit Ričards. Razlog za takvu reputaciju leži u nizu neverovatnih situacija koje je preživeo.

Jedna od njih dogodila se 1972. godine u originalnoj Plejboj vili u Čikagu, gde je, tokom zabave kod Hjua Hefnera, izazvao požar dok se drogirao u kupatilu. Zahvaljujući brzoj reakciji osoblja, kuća je spašena u poslednjem trenutku.

Dani bez sna i granica izdržljivosti

Tokom rada na albumu Some Girls 1978. godine, Ričards je proveo pet dana bez sna, praktično ne napuštajući studio. Ipak, to nije bio njegov ekstrem. U autobiografiji je priznao da je jednom izdržao čak devet dana bez spavanja, nakon čega se srušio od iscrpljenosti, udario glavom i probudio se u lokvi krvi.

Stil / Ultimate Classic Rock / Daily Mail / The Guardian / The Encyclopedia of Arkansas History & Culture