Da li ste se ikada zapitali ko je bila omiljena pevačica Josipa Broza Tita? Odgovor na to pitanje krije se u imenu Vere Cvetinović – novosadske novinarke, televizijske voditeljke i muzičke umetnice, žene čiji je glas oduševljavao jugoslovenskog maršala gotovo dve decenije. Kao ćerka poznatog tamburaša Mirka Cvetka, Vera je odrasla u svetu muzike i umetnosti, ali sudbina joj je namenila neobičan put – onaj koji će je povezati sa jednim od najmoćnijih ljudi tog vremena.
Početak karijere – od amaterskog hora do prvog glasa Vojvodine
Vera Cvetinović je rođena u Novom Sadu, u porodici u kojoj se muzika oduvek poštovala. Njen otac Mirko Cvetko bio je tamburaš iz Kutjeva, poznat po svom umeću i ljubavi prema narodnim melodijama. Od njega je Vera nasledila ne samo talenat već i strast prema muzici.
Dok je studirala književnost u Novom Sadu, Vera je počela da peva amaterski u KUD-u Svetozar Marković. Njene kolege odmah su primetile raskošan glas koji je odskakao od proseka, pa nije prošlo mnogo pre nego što je 1971. godine proglašena prvim glasom Vojvodine. Ubrzo je postala solistkinja Radio Novog Sada, gde je svoj glas posvetila pesmama koje su tada osvajale jugoslovensku publiku.
– „Tih godina sam pevala pesme Ivice Šerfezija, Đorđa Marjanovića i Tereze Kesovije. A na turneji po Južnoj Americi naučila sam i tatine zagorske i mamine srpske pesme“, prisetila se jednom Vera.
Prvi susret sa Titom – haljina od zavesa i pesma koja je osvojila predsednika
Sudbinski trenutak dogodio se 1974. godine kada je Izvršno veće Vojvodine organizovalo prijem za Josipa Broza Tita u Mošinoj vili na Fruškoj gori. Među pozvanima da uveličaju događaj našla se i mlada pevačica iz Novog Sada.
– „U to vreme su se nosile mini suknje, ali ja sam obukla dugu bakinu haljinu sašivenu od starih zavesa. Nisam ni slutila da će baš ona privući Titovu pažnju“, pričala je Vera.
Tito je bio oduševljen njenom pojavom i upitao je odakle potiče baršunasti somot od kojeg je haljina napravljena. Kada je čuo da su zavese donete iz Zagorja, raznežio se i nasmejao, rekavši da ga podseća na detinjstvo. Te večeri Vera je Titu otpevala dve pesme koje će postati njen zaštitni znak – „Tiho noći, moje zlato spava“ i zagorsku „Fala“. Od tada pa do kraja njegovog života, te dve numere bile su obavezni deo njenog repertoara kada bi nastupala pred predsednikom.
Danju novinarka, noću pevačica
Iako je pevanje donelo Veri veliku popularnost, muziku je uvek doživljavala kao hobi. Nakon što je diplomirala novinarstvo, zaposlila se na Radio Novom Sadu kao muzička urednica i voditeljka, a kasnije je postala i televizijsko lice. Tokom dana vodila je emisije i razgovarala sa umetnicima, a uveče je pevala u poznatom novosadskom hotelu Park, gde je često okupljala publiku iz čitave zemlje.
Publika ju je obožavala zbog topline i neposrednosti, a poklone nije dobijala u novcu, već u knjigama, vinima i sokovima. Uprkos skromnosti, njeno ime se sve češće povezivalo s krugom oko Tita, koji je, kako se kasnije saznalo, pomno pratio njen rad.
– „Čujem da ste diplomirali? I da ste imali saobraćajni udes? Kako ste sada?“ – pitao ju je Tito tokom jednog druženja u Karađorđevu, pokazujući da o njoj zna mnogo više nego što je mogla da pretpostavi.
Titova “najlepša žena” i nezaboravne anegdote
Na jednom od lovova u bosanskom lovištu, posle modne revije Aleksandra Joksimovića, Tito je navodno rekao: „Meni je Vera najlepša, jer je njena haljina najelegantnija.“ Iako je mislila da se Broz šali, te reči su joj ostale u sećanju.
– „Joksimović je prikazao mini haljine i kratke suknje, a ja sam bila zakopčana do grla. Mora da se šalio“, govorila je Vera kroz smeh.
Često se događalo da Titovo obezbeđenje pošalje vozača i mercedes da je doveze na nastup – ponekad u tajnosti, ponekad javno. Posebno se pamti novogodišnja noć 1976. godine, kada su Tito i Jovanka Novu godinu dočekivali u Novom Sadu, zajedno sa više od 600 gostiju i desetinama izvođača. U toj gužvi Vera je uspela da mu priđe i otpeva omiljene pesme, a ubrzo zatim je obezbeđenje diskretno izvelo iz sale da bi nastupili drugi umetnici.
Pesma do poslednjeg susreta
Bez obzira na to što je muziku uvek stavljala u drugi plan, Vera je Titu pevala sve do njegovih poslednjih dana. Pred smrt, prema njenim rečima, tražio je da sedi pored njega i da mu peva.
– „Poslednji put sam ga videla u Karađorđevu, na dočeku Nove 1980. godine. Bio je vidno bolestan, ali je insistirao da mu otpevam ‘Tiho noći, moje zlato spava’. Dok sam pevala, njegove pudlice su skakutale po meni, a on se samo smejao. Tada sam znala da se opraštamo“, rekla je kasnije Vera Cvetinović.
Nasleđe žene koja je spajala umetnost i dostojanstvo
Vera Cvetinović ostala je upamćena kao žena koja je uspela da spoji tri sveta – novinarstvo, televiziju i muziku. Njen glas, prepoznatljiv po toplini i emociji, pratio je generacije slušalaca, ali i obeležio jedno istorijsko razdoblje Jugoslavije.
Za Tita je bila više od pevačice – bila je simbol skromne umetnosti i ženske elegancije. Iako nikada nije koristila svoju bliskost s njim za ličnu promociju, ta veza postala je deo jugoslovenske legende o vremenu kada su pesma i harizma mogli da spoje običnu devojku iz Novog Sada i predsednika jedne velike zemlje.
