Tea Tairović ima 27 godina i zvezda je u usponu. Ona spada u novu generaciju devojaka koje pune hale i stadione. Lepa, atraktivna i eksplozivna na nastupima, lansira pesme koje su po ukusu publike i dugo u trendingu. Nije to slučajno, jer ona pametno vodi svoju karijeru, ozbiljno ulaže u albume i zna da bira pesme. Obrazovana je i idealan primer šta volja, rad i ljubav prema poslu mogu da donesu.
Tako ste mladi, a skoro 10 godina se bavite muzikom. Vaš poslednji album "Balerina" obara rekorde u slušanosti. Jeste li očekivali ovakav uspeh?
- Negde sam naučila da živim bez očekivanja. Mislim da je to najbolja stvar koja mi se desila zato što mogu neometano da stvaram i nastupam. Međutim, kad veoma vredno radite, insistirate na kvalitetu, da se obrati pažnja na svaki detalj, onda je uspeh normalan sled događaja. Stvarno sam srećna što je publika najbolji monitor i o uspehu ne treba da pričam ja, već oni. Njih ne možete slagati i oni su uvek surovo iskreni. Ako su rekli da je album uspešan, onda je to tako.
Rođena ste Novosađanka, završili ste tamošnju gimnaziju, spremali se da studirate psihologiju... Zbog čega je muzika pobedila?
- Muzika je uvek pobeđivala u mom životu i trenutno vodi sa deset prema nula u odnosu na sve druge sfere. Ali nisam preskočila studije. Donele su mi mnogo toga lepog. Studirala sam bez obzira na to hoću li se baviti time. Upisala bih i drugi fakultet kad bi mi vreme dozvoljavalo. Možda ću to i da uradim za desetak godina, zašto da ne? Počela sam da pevam još u srednjoj školi i nikad nisam popustila sa ocenama. Ali kad sam prvi put uzela mikrofon u ruke, znala sam gde želim da stignem i imala sam viziju svega ovoga. I kad sam upisala fakultet, znala sam da neću biti psiholog, neću raditi u školi s decom ili nekoj ordinaciji. Najzad, i roditeljima sam to obećala. Svima bih preporučila da ne zapostave školu, čime god se bavili.
Roditelji su vam intelektualci. Kako komentarišu vaše bavljenje muzikom?
- Oni su bili svesni svih mojih talenata odmalena, ali su se nadali da ću biti doktor ili advokat, ha-ha. Međutim, s obzirom na to da mi je otac multimedijalni umetnik, očito je da krv nije voda, genetika je pobedila. Bezuslovno su me podržavali, ali naravno da su se plašili svega što ovaj posao nosi, a to je pre svega izloženost milionskom auditorijumu. Da ne pričam o putovanjima, gde vam je glava stalno u torbi. Nisam roditelj, ali sada, kad sam malo sazrela, razumem taj strah. Sa 15 godina nisam, već sam mislila: "Šta može da mi se desi?!" Ipak, nisu mi sekli krila i držali me u kući kako bi me sačuvali. To je prava ljubav. Kad budem imala svoju decu, znam da ću se plašiti za njih, kao što i sada brinem o svojim bližnjima, stalno ih zivkam. Za decu ću se bojati duplo, ali ih neću sprečavati da se bave čime žele. Biću im vetar u leđa, ali i jastuk, ako padnu, da se ne povrede mnogo.
Kako su vas vaspitavali kao malu? Liberalno, tradicionalno? Šta su vam usadili u glavu?
- Na oba načina, uzeli su od svega ono što je dobro. Definitivno su mi usadili da budem jaka, samostalna, da ne dam na sebe, ali da ne budem samoživa. To znači da ne radim sve po svom nahođenju, bez obzira na to kako će to uticati na druge. Nisam takva, jako vodim računa o svojoj porodici, prijateljima, zanima me kako se osećaju u svakom trenutku.
Šta znači kad nekom kažu: dobro došao u svet estrade? Kako je vi doživljavate, plivate li dobro?
- Iskreno, ne razumem šta to znači. Ovaj posao je težak kao i svaki drugi ako želite da stignete daleko. Kad hoćete da budete najbolji lekar u svom okruženju, biće vam teško. Tako je i s pevačima. Ne volim kad ljudi moj posao gledaju kao bauk, nešto specijalno drugačije. Razlika je samo u tome što smo jako izloženi, prati nam se svaki korak i što ste uspešniji, više vam se meri sve što izgovorite i uradite.
Jeste li stekli dosad neko iskreno prijateljstvo sa estradnim ljudima? Dva albuma, mnogo saradnji...
- Nemam vremena za upoznavanje novih prijatelja. Imam lepa estradna poznanstva, ali toliko smo zauzeti da ne stižemo bolje da se upoznamo. Otvorena sam za šalu, smeh, ćaskanje, ali teško prihvatam nove ljude da mi se približe. Imam velika i duga prijateljstva iz detinjstva. Teško se otvaram, ali jednom kad me stekneš kao prijatelja, imaš me za ceo život.
Na šta uglavnom trošite zarađeni novac? Koliko ima istine da se izvođači bahate?
- Ovaj posao zahteva mnogo ulaganja, ali nisam rasipnik. Znam s novcem, mada ne spadam u stipse. Volim da potrošim na ugođaj, čak više nego na skupu garderobu. Obožavam dobru hranu, dobro vino, uživam da sam u dobrom hotelu. Ugađam sebi i ljudima oko sebe. Potrošim, ali znam meru i sposobna sam što se tiče novca. Da mi bilo ko poveri firmu, jako bih se dobro snašla. To mi baš mi ide, ha-ha.
Koliko ulažete u izgled i gde je za vas granica ukusa?
- Nije mi jasno ovo "granica ukusa". Volim lepo da izgledam, ne znam ko ne voli. Sređujem se, želim da sam lepa sebi, drugima i publici. Evo primera: kad izađem na binu, sva šminka i frizura spadnu! Budem mokra, to ni na šta ne liči. Ali frizura i šminka ne mogu da zamene energiju. Da izađem u džaku, ako je energija dobra i dajem sve od sebe kao i uvek, džak se ne bi ni video! Dajem prednost energiji i harizmi u odnosu na izgled. Možda bi ono što ja obučem na nekom drugom izgledalo neukusno, zato što ne zna da ga iznese. Ako ste me to pitali.
Da li robujete fenomenu rivaliteta na estradi? Bojite li se pesama drugih pevačica svoje generacije ili furate svoj fazon?
- Više puta sam rekla da nemam konkurenciju. Delovalo je prepotentno, ali ne mislim da sam najbolja i jedinstvena. Tako svako od nas treba da razmišlja. Svi smo po nečemu prepoznatljivi. Rivalstvo zapravo ne postoji, jer ne mogu ja da ugrozim nekog ko vredi, niti neko mene ako vredim. Treba gledati u svoju stazu, lepše će vam biti u životu. Što se tiče mojih kolega, ne pravim se da nisam čula tuđe pesme, nisam taj lik. Volim da preslušam nečije albume, ne samo što volim muziku već i da vidim gde smo na tržištu. Osluškujem ukus publike, a slušam samo ono što mi se sviđa, ne zbog radoznalosti.
Imate li vremena za ljubav s obzirom na ogroman broj nastupa?
- Biće ovo kratak odgovor jer nemam šta da kažem. Ništa se ne dešava. Nije fraza. Čak i kad bih nekog upoznala, ne verujem da bih stigla nešto da ostvarimo. Sigurno da će se u budućnosti naći neko za mene, trenutno ništa!
Kakva biste zrela žena voleli da postanete?
- Želela bih da budem ostvarena privatno i poslovno. Na putu sam da u poslu to učinim, a privatni život sam jako zapostavila. Muzika zasad vodi, kao što rekoh, a volela bih da i na ovom drugom polju uspem. Tada ću biti kompletna. U zrelijim godinama sanjarim da budem na nekoj grčkoj plaži, jedem masline, sir, pijem vino i ponekad dođem na neki koncert na ovim našim prostorima, ha-ha...
