Kada se govori o Hedi Lamar, glumici koja je učestvovala u razvoju tehnologije frekvencijskog skakanja, značajne za kasnije bežične komunikacije, najčešće se pomisli na zlatno doba Holivuda, filmski glamur i lepotu koja je plenila pažnju publike. Međutim, iza imidža jedne od najpoznatijih glumica svog vremena krila se žena čiji je um bio zaokupljen izumima, tehnikom i načinima na koje bi nauka mogla da promeni svet. Njena životna priča pokazuje koliko nečiji stvarni doprinos može ostati u senci slike koju društvo odluči da zapamti.
Više od lepog lica Holivuda
Hedi Lamar rođena je 1914. godine u Beču, kao Hedvig Eva Marija Kisler. Još kao devojčica pokazivala je radoznalost i interesovanje za način na koji stvari funkcionišu. Njen otac, direktor banke koji je voleo da joj objašnjava kako rade različite mašine, podsticao je njenu znatiželju. Dok je kasnije gradila glumačku karijeru, ta sklonost ka istraživanju nije nestala, iako je javnost uglavnom primećivala samo njenu lepotu i filmske uloge.
Filmsku pažnju privukla je još u Evropi, a nakon dolaska u Sjedinjene Američke Države postala je holivudska zvezda. Publika ju je poznavala po upečatljivom izgledu i ulogama u filmovima poput „Alžir” i „Samson i Dalila”. Producenti su je predstavljali kao oličenje lepote, a upravo će taj imidž kasnije doprineti tome da njena druga, mnogo manje poznata strana ostane zanemarena.
Ideja koja je mogla da promeni tok rata
Tokom Drugog svetskog rata, Hedi je želela da doprinese savezničkim naporima na način koji nije imao nikakve veze sa glumom. Zabrinjavala ju je mogućnost da neprijatelj ometa radio-signale kojima su se upravljala torpeda. Ako bi protivnik uspeo da presretne ili ometa signal, oružje bi moglo da izgubi vezu sa svojim upravljačem i promaši cilj. Hedi je počela da razmišlja o tome kako bi takva komunikacija mogla da postane bezbednija, piše Smithsonian magazin.
Saradnja sa kompozitorom Džordžom Antajlom
Godine 1940. upoznala je Džordža Antajla, kompozitora poznatog po eksperimentalnoj muzici. Njih dvoje povezali su različita znanja i iskustva kako bi razvili ideju o sistemu tajne radio-komunikacije. Hedi je doprinela osnovnoj zamisli, dok je Antajl pomogao u osmišljavanju mehaničkog načina za njenu realizaciju, koristeći iskustvo sa sistemima za sinhronizaciju mehaničkih klavira. U njihovoj saradnji spojili su se glumačka karijera, muzičko eksperimentisanje i inovacija koja je bila daleko ispred svog vremena.
Šta je zapravo bilo frekvencijsko skakanje?
Njihova ideja zasnivala se na principu poznatom kao frekvencijsko skakanje. Umesto da se radio-signal prenosi stalno na istoj frekvenciji, predajnik i prijemnik menjali bi frekvencije usklađeno, prema unapred dogovorenom obrascu. Na taj način bilo bi znatno teže neprijatelju da ometa komunikaciju.
Zamisao je bila namenjena upravljanju radio-vođenim torpedima, ali je princip imao mnogo širi potencijal za razvoj bezbednih bežičnih komunikacija.
Patent koji nije odmah prepoznat
Hedi Lamar i Džordž Antajl podneli su patentnu prijavu 1941. godine, a patent za njihov sistem odobren je 11. avgusta 1942. godine. Američka mornarica tada nije prihvatila njihov izum za praktičnu upotrebu u ratnim uslovima. Mehanički sistem koji su predložili smatran je nepraktičnim za ugradnju u torpeda.
Hedi je umesto toga pomagala ratnim naporima prodajom ratnih obveznica, koristeći svoju slavu da prikupi novac za savezničku stvar.
Kako je njena ideja povezana sa Wi-Fi-jem i Bluetooth-om?
Priznanje za njen doprinos nije stiglo odmah. Tek decenijama kasnije, principi slični onima koje su Hedi i Antajl predložili dobili su širu primenu u vojnim i komunikacionim sistemima. Njihov rad danas se smatra jednim od važnih prethodnika tehnologija proširenog spektra i savremenih bežičnih komunikacija.
Ipak, nije sasvim precizno reći da su oni direktno izmislili Wi-Fi, Bluetooth ili GPS. Te tehnologije razvijene su mnogo kasnije, kroz rad brojnih naučnika i inženjera, ali ideja frekvencijskog skakanja pripada važnoj istoriji njihovog razvoja, navodi Smithsonian magazin.
Šest brakova i potraga za ljubavlju
Iako je važila za jednu od najlepših žena Holivuda, ljubavni život Hedi Lamar bio je daleko od bajke. Glumica se udavala čak šest puta, a nijedan od njenih brakova nije potrajao do kraja života. Prvi put izgovorila je sudbonosno „da“ austrijskom industrijalcu Fricu Mandlu 1933. godine, kada je imala samo 18 godina, ali je taj brak obeležila kontrola kojoj je bila izložena i iz kojeg je na kraju pobegla.
Nakon dolaska u Ameriku, pokušala je ponovo da pronađe sreću sa scenaristom Džinom Markijem, glumcem Džonom Loderom, muzičarem Tedijem Štauferom, naftnim magnatom, Hauardom Lijem i, na kraju, advokatom Luisom Dž. Bojsom. Svaki novi brak donosio je nadu u novi početak, ali su se svi završili razvodom. Iza slike fatalne holivudske lepotice tako se krila žena čiji je privatni život bio obeležen brojnim emotivnim preokretima, a koja, uprkos slavi i uspehu, nije uspela da pronađe trajnu bračnu sreću.
Priznanje koje je stiglo kasno
Hedi Lamar preminula je 2000. godine, a njen doprinos nauci postao je mnogo poznatiji tek pred kraj njenog života i nakon smrti. Njena priča danas se često navodi kao primer žene čije su intelektualne sposobnosti dugo bile potisnute u drugi plan zbog načina na koji ju je javnost doživljavala.
Bila je filmska zvezda, ali i inovativni mislilac i pokušala je da iskoristi svoje znanje i radoznalost kako bi rešila stvaran tehnički problem.
Nasleđe koje prevazilazi lepotu
Ljudi često pamte ono što prvo primete, a zanemaruju ono što zahteva više vremena da bi se razumelo. Hedi Lamar ostala je upamćena kao jedna od velikih lepotica Holivuda, ali njeno nasleđe ne završava se na filmskom platnu.
Ono pripada i istoriji inovacija, kao podsetnik da iza upečatljivog izgleda može stajati um sposoban da zamisli budućnost koju drugi još ne vide.
Stil/National Women’s History Museum