Stan Vesne i Đoleta Đoganija od juče je mesto u kom telefoni neprestano zvone. Mediji su brzinom svetlosti preneli informaciju da se jedan od najskladnijih parova javne scene rastaje posle 20 godina ljubavi. I dok se mediji bave nagađanjima, Vesna i Đole uživaju u svom ušuškanom domu na Novom Beogradu.
– Godinu i po tragao sam za idealnim životnim prostorom. Obišao sam na desetine stanova, a onda sam zakoračio na ovu terasu – ispričao je popularni denser svojevremeno za HELLO!.
Stan Vesne i Đoleta Đoganija ima 125 kvadrata
Na sto dvadeset pet kvadrata elegantno su raspoređeni tri sobe, kuhinja, trpezarija, dva kupatila i prostrana terasa, sa koje puca veličanstveni pogled.
Stan je opremljen u minimalističkom stilu, jer, kako Đole kaže, nikada nije bio opterećen materijalnim vrednostima i najvažnije mu je da se on i njegova porodica osećaju prijatno.
– Većina nameštaja rađena je po meri, po uzoru na atraktivne komade koje sam video u stranim žurnalima u kombinaciji sa mojim idejama. Prostor nismo želeli da opterećujemo suvišnim detaljima, čak smo i tepihe izbacili. Ganc novi nameštaj sam presvlačio, za pojedinim detaljima tragao i po dva meseca.
Stan Vesne i Đoleta Đoganija luksuzno je opremljen
– Šta da vam kažem kad sam promenio tri televizora dok nisam došao do idealnog. Jedno je kada ga gledate u prodavnici, a sasvim drugo kada to činite kod kuće. Na kraju sam se odlučio za OLED, model koji je tih dana tek stigao u Beograd. Ekran je tanak kao HELLO!. Kada mi je prodavačica saopštila cenu, umalo se nisam srušio. Budući da sam bio prvi kupac tog modela, od gospodina Vese Jevrosimovića, vlasnika kompanije “Comtrade”, dobio sam svojevrsnu plaketu – iskreno govori Đole.
Vesna je otkrila Đoletovu novu pasiju:
– Kada smo u inostranstvu, ja obilazim butike, dok su Đoletova nova opsesija prodavnice nameštaja. Do te mere je zaluđen, da neće da krene kući ako ne kupi bar čašu.
– Vesna, istina, nije preterano vična za šporetom, ali tu je njen supermuž. Italija mi se i u tom smislu uvukla pod kožu. Volim sve vrste testenina, fuzile, taljatele… Sa lazanjama se, priznajem, ne snalazim najbolje, ali sam zato za paste “master chef”. „Pene arabiata“ su mi uža specijalnost, jednostavno, a savršeno jelo. Kod kuće uglavnom pripremamo lagane obroke, dok za komplikovanije u pomoć zovemo restorane.
Poslednjih godina feng šui je postao neizostavni metod uređenja doma, kako kod poštovalaca istočnjačke kulture, tako i kod onih sa viškom novca ili vremena. Međutim, Đole kaže da je pronašao sopstveni model.
– Iskustvo nam je pokazalo da bi nameštaj trebalo prilagođavati sebi i svojim potrebama, nikako obrnuto.
Iako je stan Vesne i Đoleta Đoganija izuzetno luksuzan, Đoletu je na prvom mestu skladan porodični život.
– Godine su me naučile da cenim suštinu i sve privilegije koje mi je život pružio. Najvažnije mi je da kao porodica besprekorno funkcionišemo, da smo zdravi, srećni i da se volimo. Ne maštam o velikom novcu, o skupom automobilu, ne patim da me drugi vide za volanom “besne mašine”. Dopada mi se kako je Dino Merlin to formulisao: “Mahanje iz skupog automobila ostavljam ljudima koji nemaju sluha za prostor i vreme u kome žive”. I zaista je tako.
Zrelost mi je donela sasvim drugačije poglede na svet, uspeo sam da dosegnem određeni duhovni nivo. Veći užitak pričinjava mi da kupim dve prelepe čaše koje će se slagati sa jastucima u dnevnom boravku, nego da stisnem gas na novom BMW-u. Zaista nisam opterećen novcem. Dovoljno mi je da živimo pristojno, da možemo da ručamo u finom restoranu, da odemo na neko lepo putovanje i da uštedimo koji dinar deci za školovanje. To će ujedno biti kraj naše finansijske obaveze prema njima. Veoma je važno da im u najranijem detinjstvu ukorenimo radne navike, da ih naučimo da se bore i usmerimo ih da svoj dinar sami steknu. Što pre shvate da život nije med i mleko biće im bolje.
Ušuškan porodičnim skladom, Đole se, simbolično, za kraj priseća nimalo lagodnog detinjstva.
– Rođen sam u Mirijevu, u izrazito siromašnoj porodici. Otac, majka i nas devetoro braće i sestara živelo je u trideset pet kvadrata. Spavali smo kao sardine. Nisam mogao ni da pretpostavim da ću jednog dana sedeti na ovoj terasi, da ću gledali u Beogradskog pobednika, spomenik koji sam kao mladić, doduše iz druge perspektive, posmatrao kao opčinjen. Kada deca odu u krevet, volim da se osamim na terasi, dugo razmišljam i tiho zahvaljujem sudbini što je bila tako velikodušna. Što sam dobio život koji mi je nekad bilo toliko dalek da o njemu čak nisam ni sanjao. Pobedio sam zahvaljujući želji za uspehom. Za uspehom, ne za parama, i po tome sam se razlikovao od većine vršnjaka.
– Danas imam šezdeset pet godina, četvoro dece, dve žene, doduše druga nije “legalna”, ali ni to nije bez razloga – papir definitivno nije garancija skladnog odnosa muškarca i žene. Sa Vesnom sam dvadeset godina, duže nego sa Slađom, a nismo u braku. Deda sam po zvanju, ali, kao što vidite, ne i po stanju. Peto dete ne planiram, ali, ako se desi, svakako da ću mu se radovati. Idol mi je Čarli Čaplin, koji je, ako se ne varam, u sedamdeset drugoj postao “čale”.
(Hello)
