Dušica Žegarac ostala je upamćena kao jedna od najelegantnijih i najautentičnijih glumica jugoslovenskog filma. Rođena je 1944. godine u Beogradu, u vremenu velikih društvenih previranja, a odrasla je u porodici koja je gajila snažan osećaj za čast, obrazovanje i ličnu odgovornost. Ta unutrašnja stabilnost obeležila je i njen privatni život i karijeru.
Od samog početka izdvajala se ne samo fizičkom lepotom, već i ozbiljnošću, dostojanstvom i nekom tihom snagom koju su prepoznavali i publika i reditelji.
Neobičan susret koji je promenio sudbinu
Njena glumačka priča počela je gotovo filmski. Kada je imala samo šesnaest godina, po povratku iz škole, na Terazijama joj je prišao nepoznat čovek i nasred ulice je upitao da li bi želela da glumi u filmu. Taj trenutak, koji je delovao kao slučajnost, zapravo je bio prekretnica.
Ubrzo potom dobila je ulogu u filmu "Deveti krug", koji ju je lansirao među zvezde jugoslovenske kinematografije. Publika je bila očarana njenom pojavom, a kritika je u njoj videla novu glumačku snagu. Uspeh filma doneo joj je i popularnost, ali i veliki pritisak.
Porodica se tada preselila na Dedinje, ali Dušica je često isticala da nikada nije imala osećaj da pripada tzv. elitnom svetu.
Vrednosti iz kojih nikada nije odstupala
Uprkos slavi i novom društvenom krugu, ostala je verna onome što je ponela iz detinjstva. O svom poreklu i porodičnim idealima govorila je sa posebnim poštovanjem:
"Imala sam sreću da sam se rodila i odrasla u porodici koja je imala jasan, čvrst sistem i moralnih i porodičnih vrednosti na koji sam se oslanjala. Sa posebnom toplinom i poštovanjem se sećam šire familije moje majke koja je svoju veru u mogućnost jednog boljeg i pravednijeg sveta dokazala i delom: svi su učestvovali u Drugom svetskom ratu, u borbi protiv fašizma. Bilo je to vreme stradanja i iskušenja. Cenu svojih političkih zabluda platili su godinama provedenim na Golom otoku, ali ih nikad nisam čula da se odriču svojih ideja i vere u mogućnost socijalno i politički humanijeg društva", rekla je jednom prilikom glumica.
Te reči oslikavaju ženu koja nije bila samo filmska ikona, već i osoba dubokih uverenja.
Ljubav koja ju je odvela daleko od Beograda
U jednom trenutku svog života zaljubila se u Pedra Masana de Amorima. Ljubav ju je odvela iz Jugoslavije u Lisabon, gde je započela novi život. Udala se i pokušala da se uklopi u sasvim drugačiji svet – kulturno, porodično i mentalitetom.
Međutim, razlike su se brzo pokazale kao ozbiljna prepreka. O tome je otvoreno govorila:
"Ja sam bila ta koja je trebalo da se prilagodi i uklopiti u porodicu i njihovo shvatanje braka. Bila sam neko koga ne poznaju, strankinja, i još glumica. Ova stara portugalska porodica bila je tradicionalna i konzervativna. Posle dve godine neizvesnog i turbulentnog života između Beograda i Lisabona bilo je jasno da se brak raspada, da nećemo moći dalje zajedno", rekla je jednom prilikom ona.
Ljubav nije uspela da premosti razlike u vrednostima i pogledima na život.
Borba majke koja nije odustala
U braku su dobili dvoje dece – ćerku Tatjanu i sina Franciska. Iako se odnos sa suprugom raspao, za Dušicu je majčinstvo ostalo najvažnija životna uloga. Razvod nije bio lak, a borba za starateljstvo trajala je čak sedam godina.
O tim teškim trenucima govorila je bez ulepšavanja:
"Posle niza nemilih situacija i događaja morala sam ući u borbu za decu. Posle dve i po godine uspela sam da ih vratm u Jugoslaviju i dovedem kući. Pre nego što sam krenula u tu najvažniju bitku, ljudi su mi govorili da dignem ruke, da život ide dalje. Ma kuda dalje? Meni bez njih života nije bilo! I uspela sam", govorila je glumica u intervjuu za "Café24".
Ta borba je pokazala koliko je bila snažna, istrajna i nepokolebljiva kada je reč o onome što je smatrala svetinjom.
Poslednji čin jedne dostojanstvene biografije
Dušica Žegarac preminula je 24. maja 2019. godine, u 75. godini života. Iza sebe je ostavila ne samo bogatu filmsku i televizijsku karijeru, već i snažan lični primer žene koja je znala ko je, šta želi i za šta je spremna da se bori.
Bila je više od lepotice sa velikog platna – bila je simbol unutrašnje čvrstine, lične slobode i majčinske hrabrosti.
