Prošlo je pet godina od smrti čuvene glumice Mire Furlan, žene čiji je talenat obeležio čitavu jednu glumačku epohu. Na veliku žalost njene porodice, ali i svih koji su cenili njen rad, smrt je prerano došla po ovu veliku umetnicu. Preminula je u 66. godini života, od komplikacija izazvanih virusom Zapadnog Nila. Umrla je u svom domu u Los Anđelesu, okružena članovima najuže porodice.
Njen suprug, reditelj Goran Gajić, posthumno je objavio njenu knjigu u kojoj se, između ostalog, posebno obraća njihovom sinu. U jednom od najpotresnijih odlomaka Mira piše:
– Da li pišem ovu knjigu za tebe? Da bi ti mogao da razumeš šta se dešavalo pre tebe? Kako bi mogao proviriti u daleki, davno nestali svet iz kog su potekli tvoji roditelji? Da li uopšte želiš da znaš nešto o tome? Da li ti treba taj težak prtljag, prtljag koji tvoja majka vuče sa sobom ceo svoj život, ne nalazeći načina da ga bar začas odloži? Ili pišem za sebe, sebi? Zašto? Da li zato da "bolje razumem samu sebe" pokušavajući da detektujem skrivenu "priču" u raštrkanom, nelogičnom, haotičnom narativu svojega života? Dok sam pokušavala da odgovorim na ta pitanja na koja odgovor nije moguć, boreći se s rečima jezika koji nije moj (iako se drsko pretvaram da jeste), desilo se nešto jako čudno: odrastao si. Ne samo to – Amerika je postala drugačija zemlja, zlokobno slična mestu koje smo nekada napustili s užasom i očajem. Više nema sumnje da su sile koje su nas isterale iz naših domova izvojevale globalnu pobedu. Već smo se jednom borili s tim silama. Sada smo umorni. Iscrpljeni ponavljanjem. Uz to, prilično neobično, ova knjiga postaje drugačija knjiga. To više nije knjiga sećanja na daleko mesto i daleko vreme. Ona postaje nešto puno drugačije: molba Americi i svetu.
Knjiga ima čak 640 stranica i predstavlja Mirin lični testament svetu.
Nakon smrti majke, njihov sin Marko Lav nastavio je da živi u porodičnom domu koji su Mira i Goran davnih godina kupili u Los Anđelesu. Završio je srednju školu, potom upisao IT studije i danas gradi uspešnu karijeru u toj oblasti.
Težak, ali veličanstven životni put
Mira Furlan rođena je 7. septembra 1955. godine u Zagrebu, u porodici univerzitetskih profesora. Kao dete slušala je američku rok muziku, a već u tinejdžerskim godinama okrenula se glumi. Diplomirala je na Akademiji dramskih umetnosti u Zagrebu, a već sa dvadeset godina počela je da dobija zapažene uloge u pozorištu i na filmu.
Osim glume, bila je posvećena i jezicima – tečno je govorila engleski, nemački i francuski. Tokom osamdesetih bila je aktivna i u jugoslovenskom feminističkom pokretu.
Poslovni uspesi su se nizali, a 1986. godine upoznala je i ljubav svog života – sedam godina mlađeg srpskog reditelja Gorana Gajića. Ljubav je rasla, a Mira je živela na relaciji Beograd – Zagreb, jer nijedno od njih dvoje nije želelo da se trajno preseli.
Bila je članica Hrvatskog narodnog kazališta, ali je igrala i u beogradskim pozorištima.
Rat, progon i izgnanstvo
Rat 1991. godine sve je promenio. Mira je dobila otkaz u kazalištu jer nije želela da se odrekne igranja u Beogradu. U Hrvatskoj je optužena da se priklonila Srbiji i postala je meta javnog linča, kleveta i pretnji. Oduzet joj je stan u Zagrebu koji je nasledila od bake, a postalo je jasno da više nije bezbedna u sopstvenoj zemlji.
Ni Srbija tada nije bila sigurno utočište za ovaj par, pa su u novembru 1991. godine, sa najosnovnijim stvarima, otišli u Njujork, gde su ostali jedanaest godina. U Americi je Mira radila kao konobarica da bi preživeli, povremeno se bavila muzikom i imala tek jednu televizijsku ulogu, dok je u tišini nosila težinu gubitka domovine.
Do povratka u Hrvatsku 2002. godine, Mira je neprestano patila zbog progona iz zemlje koju je volela.
Ljubav, majčinstvo i povratak na scenu
Jedino što je nikada nije napustilo bila je ljubav. Brak sa Goranom bio je stabilan i dubok, a 1998. godine dobili su sina Marka Lava Gajića. Te iste godine su se i zvanično venčali.
Godine 2002. Mira se vratila na hrvatsku scenu, a zatim je usledio veliki zajednički povratak sa Goranom serijom "Vratiće se rode" 2008. godine. Potom je igrala u još nekoliko srpskih ostvarenja, najčešće tumačeći likove ogorčenih, tragičnih žena kojima je društvo nanelo nepravdu – baš onakvih kakvu je i sama nosila u sebi.
Mira Furlan nikada nije prebolela uvrede i nepravdu koje su joj nanete. To je bila rana koju je nosila do kraja života.
Posthumna pravda i večna slava
Nakon njene smrti, reditelj HNK Ivica Buljan uputio je javno izvinjenje zbog načina na koji je tretirana početkom devedesetih. Hrvatski nedeljnik Globus takođe je objavio izvinjenje zbog feljtona iz 1992. godine koji su bili ključni u kampanji klevete.
Goran Gajić je posle njene smrti objavio i knjigu "Voli me više od svega na svetu", koju je Mira pisala pred kraj života.
Mira Furlan ostaće zauvek upamćena kao zaštitno lice osamdesetih, jedna od najlepših i najtalentovanijih glumica jugoslovenske kinematografije – multitalentovana, zanosna žena i umetnica čije su uloge i sudbina nadrasle vreme u kom je živela.
