Tanja Savić, jedna od najvećih muzičkih zvezda sa ovih prostora, iza sebe ima veoma uspešnu godinu. Brojni koncerti, druženje s publikom, mirna luka koju ima pored partnera Muhameda Mukija Bešića, sjajan odnos sa sinovima Đorđem i Maksimom, daju joj snagu da u 2026. uđe srećna i rasterećena.
U intervjuu za Stil, Tanja, koja je na sceni od 2004. godine, govori o počecima svoje karijere, koji trenutak smatra prelomnim, o odnosu s dečkom, a otkriva i kako vaspitava svoje naslednike.
Bliži se kraj 2025. godine. Kad se osvrnete iza sebe, kakva je ova godina bila za vas?
- Godina na izmaku bila je poput tihe reke - nije uvek bila mirna, ali je znala kuda ide. Donela mi je zrelost, unutrašnje razumevanje i jednu novu vrstu tišine, u kojoj sam naučila da slušam sebe. Bila je to godina u kojoj sam birala manje buke, a više istine.
Šta želite u 2026. godini?
- U 2026. želim zdravlje, mir i pesme koje se ne pevaju samo glasom već i srcem. Želim godinu u kojoj će se rad i ljubav prepoznavati, a ne nadmetati.
Koji trenutak smatrate prelomnim u karijeri?
- Prelomni trenuci često ne dođu uz fanfare. Kod mene su se dešavali u tišini - onda kad sam shvatila da glas nije moja jedina snaga, već i hrabrost da ustanem posle padova. Jedan od takvih trenutaka bio je onaj kad sam odlučila da ostanem verna sebi, bez obzira na cenu. Tada sam prestala da jurim očekivanja drugih i počela da gradim karijeru koja ima smisla za mene.
Šta vas je najviše inspirisalo na početku karijere, a šta vas danas, posle 20 godina i brojnih uspeha, pokreće?
- Na početku me je nosio san. Čista emocija, mladalačka vera da je sve moguće ako dovoljno jako želite. Danas me pokreće istina. Život. Iskustvo. Ljubav prema onome što radim, ali i svest o tome koliko je važno ostati čovek. Inspiraciju sada nalazim u tišini, u pogledu, u svakodnevnim, malim pobedama koje se ne vide s bine.
Radite li trenutno na novim pesmama?
- Da, ali bez žurbe. Pesme mi danas dolaze kad sam spremna da ih čujem. Radim na muzici koja je iskrena, koja ne pokušava da se dodvori, već da ispriča priču. Želim da svaka nova pesma bude kao razgovor - tih, ali dubok.
S kim biste voleli da snimite duet?
- Dueti su za mene susret energija, ne samo glasova. Volela bih saradnju s nekim ko nosi emociju, ko razume tišinu između stihova. Imena su manje važna od osećaja da se dve priče prirodno dodiruju.
Koji koncert ili nastup pamtite kao najemotivniji i zašto?
- Najemotivniji su uvek oni nastupi kad publika peva glasnije od mene. Tada shvatim da pesme više nisu moje, već njihove. Takvi trenuci me podsete zašto sam izabrala ovaj put - zbog povezanosti, zbog razmene emocije koja se ne može odglumiti.
Kako uspevate da uskladite javni posao i privatni život?
- Učim svakog dana. Naučila sam da ne mora sve da bude dostupno javnosti da bi bilo stvarno. Privatni život čuvam kao svetinju, jer samo iz tog mira mogu da dam najbolje na sceni. Granice su važne, ne kao zidovi, već kao prostor u kojem ljubav može da diše.
Šta radite kad želite da se potpuno isključite i odmorite?
- Povlačim se u jednostavne stvari. Tišinu, prirodu, muziku bez obaveze. Najlepši odmor mi je onaj u kojem nema plana - samo prisutnost u trenutku.
U srećnoj ste vezi s dečkom Mukijem Bešićem. Koliko vam znači njegova podrška u momentima kad je posao najintenzivniji?
- Podrška je kad neko razume i kad ćuti zajedno s vama. U teškim i zahtevnim periodima najvažnije mi je da imam nekoga ko me vidi onakvu kakva jesam, bez reflektora. Takva podrška ne traži objašnjenja, ona se podrazumeva.
Šta najviše cenite kod njega?
- Stabilnost. Smirenost. I ono retko, a dragoceno - iskrenu brigu koja ne guši, već daje snagu. Kad imate nekoga ko vam je oslonac, lakše je nositi sve ostalo.
Kako se on nosi s tim što ste poznata ličnost i često ste u centru medijske pažnje?
- Prihvata to mirno, bez potrebe da se ističe ili da pripada toj buci. On razume da je moj posao deo mene, ali ne dozvoljava da nas taj svet definiše. U njegovom pogledu ja nisam javna ličnost, već žena. I upravo ta normalnost je ono što mi daje sigurnost.
Šta smatrate ključem zdravog odnosa, posebno kad je u pitanju život pod okom javnosti?
- Istina i poverenje. Kad se dvoje ljudi drže istine, spoljašnji svet gubi moć. Važno je znati šta pripada samo nama i to sačuvati. Ne mora sve da se objašnjava niti da se dokazuje. Neke stvari postoje samo da bi trajale.
Kako vaši sinovi gledaju na to što im je mama muzička zvezda?
- Za njih sam pre svega mama. Ona koja sprema doručak, koja ih grli i sluša. Muzika im je bliska, ali slava ih ne zanima. I to mi je najlepše. Želim da rastu bez tereta mog imena, slobodni da budu ono što jesu.
Kako uspevate da organizujete vreme tako da i pored posla budete što više s decom?
- Organizacija je važna, ali je namera presudna. Kad sam s njima, tada sam potpuno tu. Bez telefona, bez misli o poslu. Naučila sam da se kvalitet ne meri satima, već prisutnošću.
Šta ste naučili o roditeljstvu tokom poslednjih nekoliko godina?
- Da ne postoje savršeni odgovori. Naučila sam da slušam, da učim zajedno s njima i da greške nisu porazi, već lekcije. Roditeljstvo me je naučilo strpljenju i da ljubav nije kontrola, već poverenje.
Šta je za vas najvažnije kad je u pitanju vaspitanje?
- Da izrastu u dobre ljude. Da imaju empatiju, poštovanje i osećaj za druge. Uspeh bez ljudskosti nema vrednost. To je poruka koju im svakodnevno, tiho, prenosim.
Kako izgleda vaš savršeni porodični dan sa sinovima?
- Bez planova i obaveza. Jedan običan dan ispunjen smehom, razgovorima i sitnicama koje se pamte. Ti trenuci su moja najveća nagrada i moja sigurna luka.
Kad spremate nove pesme, pitate li ih za mišljenje?
- Ponekad. Njihove reakcije su iskrene, nenaučene. Ako se nasmeju ili zapamte refren, znam da pesma ima dušu. Deca ne znaju da glume emociju, a to je najbolji kompas.
Autor: Sandra Rilak
