Tokom osamdesetih i devedesetih godina, pevač Radislav Rodić Roki bio je jedno od prepoznatljivih imena domaće estrade. Njegov najveći hit, pesma "Volela me jedna žena", obeležila je čitavu epohu i čak je izvođena u kultnoj predstavi "Audicija". Ipak, nakon velikog uspeha, Roki se iznenada povukao iz javnosti. Posle godina tišine, u emisiji "Ispovest" otvoreno je govorio o svojoj karijeri, nepravdama i događajima koji su uticali na njegov nestanak sa scene.
Sukob sa kolegama i "sečenje krila"
Pevač je otkrio da je na početku karijere naišao na neočekivane prepreke i otpore u muzičkom svetu.
"Treći kanal je tek počeo da se formira, bio je u začetku. Kako sam podneo? Kako bi ti počeo da letiš i da ti srežu kockice? Međutim, kada sam složio kockice video sam da su oni hteli da sačuvaju neke druge trendove, dva-tri lika i među njima jednu ženu, jer su videli da to ima munjevito i da bi moj uspeh bacio u senku ta njihova grla", rekao je Roki, ali nije želeo da otkrije imena.
"Znam ko su, ali neću da pominjem imena — to bi bilo patetika. Živi su i živeli su kroz sve naše frke i tenzije", dodao je pevač, priznajući da ih je kasnije sretao na nastupima.
Nevidljiva zabrana i sklanjanje sa televizije
Roki je otkrio da je posle velikog uspeha doživeo svojevrsnu medijsku blokadu.
"Nisam verovao da će toliko da me skrajnu. Mislio sam da će trajati mesec dana, ali nije bilo tako. Da sam otpevao nešto sporno, pa hajde, ali ništa od toga nije bilo. U to vreme sam bio veoma popularan i imao termine na svim televizijama bivše Jugoslavije za novogodišnje emisije. Međutim, ubrzo sam saznao da je RTS poslao cirkularno pismo svima, sa molbom da mi otkažu nastupe zbog, kako su naveli, ‘neprofesionalnog ponašanja na Mesamu’."
"Ljubo moja" – pesma koja je sve promenila
Pevač se prisetio i nastupa koji je, prema njegovim rečima, označio početak kraja njegove karijere na javnom servisu.
"Od 1986. do pred rat bio sam u samom vrhu. Na Mesam 1987. sam izveo pesmu ‘Ljubo moja’, inspirisanu manastirskim ambijentom i monaškom tišinom. Marina Tucaković ju je predivno napisala, Futa uradio muziku, a aranžman potpisao Kornelije Kovač."
Da bi atmosferu upotpunio, Roki je na sceni nosio kostim pozajmljen iz predstave "Karađorđe" u Narodnom pozorištu.
"Nastala je frka — rekli su mi da ne mogu tako da pevam i da se presvučem za drugu predstavu. Nisam pristao. Rekao sam im: ‘Ako glumci mogu da nose uniforme u filmovima o ratu, zašto ja ne bih poneo kostim iz istorijske drame?’ Izašao sam takav na scenu i otpevao pesmu. Posle toga mi je rečeno da sam ‘nadrljao’ i da će to biti kraj mog pojavljivanja na RTS-u", ispričao je pevač.
Povratak kroz sećanja
Danas, sa vremenske distance, Roki gleda na sve to sa nevericom, ali i bez gorčine. Njegova priča ostaje podsećanje na vreme kada je estrada imala svoja nepisana pravila i kada su, iza svetla reflektora, odluke često donosile sudbinu karijera.
