Alen Delon je trudnu ostavio i nikad nije priznao sina zbog frapantnog razloga, ona ga dala nesuđenoj svekrvi: Umrla prerano na šok način, sad unuk traži pravdu

Alen Delon, za mnoge ikona svetske kinematografije i najlepši francuski glumac svih vremena, imao je skrivenu mračnu stranu - svog prvog sina nikada nije pogledao, nije se obazirao ni na činjenicu da ga je usvojila njegova majka. Čak nije ni promenio mišljenje kada je njegov najstariji naslednik preminuo 2023. godine. Pravio se kao da ne postoji i kao da nikada nije bio sa čuvenom Niko. Takođe, posle smrtu sina, nije se posvetio ni unucima koje mu je Kristijan podario.

Iz te romanse rodio se Kristijan Aron Bulonj. Bio je fotograf, pisac, glumac. Više puta je preko suda pokušavao da slavnog Francuza privoli da prizna očinstvo, ali nije imao uspeha, iako je sličnost bila toliko očigledna, bio je bukvlno Delonova kopija.

Umro je u maju 2023, usled predoziranja heroinom. Nije dočekao da ga biološki otac prizna. Iza sebe je ostavio dvoje naslednika.

Jedno od njih, sin Šarl, nije odustalo od tužbe protiv Delona, nadajući se da će ipak dobiti deo kolača, odnosno imovine procenjene na 200 miliona dolara. Međutim, Apelacioni sud u gradu Poatjeu u pre tri dana je odbacio zahtev da Kristijan Aron Bulonj bude priznat kao sin pokojnog glumca. U obrazloženju se navodi da je došlo do zastarevanja, s obzirom na to da francuski zakon ograničava rok za odlučivanje u postupcima utvrđivanja očinstva na deset godina. 

Ko je bila Niko i kako je pala na šarm Alen Delona?

Nemačka pevačica-kantautor, pesnik, kompozitor, muzičar, model i glumica postala je poznata šezdesetih kao superzvezda Endija Vorhola. Iako je od njene smrti prošlo 37 godina, i dalje sudbina Niko intrigira javnost, posebno odnos sa Alen Delonom.

Rođena je 16. oktobra1938. u nemačkom gradu Kolnu. Početkom Drugog svetskog rata 1940. godine, ona i majka preselile su se iz rodnog grada u Berlin. Kraj rata dočekale su u Lubenu s majčinom sestrom Helmom Volf gde su se sklonile iz žestoko bombardovanog Berlina.

Već kao devojčica, svesna svoje urođene elegancije i neverovatne lepote, Krista Pafgen je odlučila da će se baviti modom i filmom. Posle rata školovala se u Francuskoj, Italijii i Nemačkoj i tečno govorila sedam jezika.

Petnaestogodišnju devojčicu za vreme praznika u Rimu, zapazio je kultni italijanski reditelj Federiko Felini na setu svog filma La Dolce Vita. Impresioniran njenom lepotom i talentom dao joj je manju ulogu. Ubrzo nakon toga usledile su naslovne strane Vog magazina.

Zašto je pravo ime zamenila nadimkom Niko?

Sa nepunih šesnaest godina mlada nemačka manekenka preselila se u Pariz. Krista nije volela svoje ”suviše germansko ime”, pa ga je tada promenila u umetničko Niko, prema grčkom filmskom reditelju Niku Papatakisu koji je bio dečko njenog modnog fotografa Tobiasa s kojim je sarađivala.

Za sebe je često tvrdila da živi poput ciganke, njen život i karijeru obeležila su lutanja, begovi, raskidi i odlasci u najnepogodnijem trenutku.

Ljubavna afera sa Delonom dogodila joj se 1963. godine

Niko i Alen bili su savršen par za naslovne strane modnih magazina šezdesetih godina prošlog veka.

Sve je počelo kada je stigla u Njujork gde je postala muza Endija Vorhola, potom i Boba Dilana, a francuski glumac, tek na početku svog zvezdanog puta, pokušavao da napravi karijeru i u Holivudu. Upravo tada planula je među njima strast,  a Niko je ostala u drugom stanju. Međutim, Alekn je i dalje u tom trenutku bio u vezi sa Romi Šnajder, pa je možda i to razlog što nikada nije želeo da prizna sina, odnosno prevaru.

Ipak, Delonova majka Edit nije tako razmišljala. Usvojila ga je sa svojim drugim suprugom Polom Bulonjom, čije je prezime Kristijan Aron zvanično nosio.

Alen nikada nije priznao svog sina Arija. Dečaka je odgajala Delonova porodica dok je Niko stvarala karijeru pod okriljem Endija Vorhola u bendu Velvet Underground. U odgajanju svog sina Niko se ponela nalik svom mitskom ocu, porodična istorija se ponovila.

Nakon Delona zaljubila se u Brajana Džounsa

Nakon Delona, Niko se zaljubila u kasnije tragično preminulog Brajana Džounsa, koji ju je pak upoznao s Bobom Dilanom. U Njujorku upoznaje Endija Vorhola preko pesnika i boema Žerarda Malange. Poezija i muzika polako preuzimaju prevlast nad njenim glumačkim talentom. Želela je što pre da se otarasi manekenske karijere i to joj je vrlo brzo uspelo.

Niko je od rane mladosti bila ćutljiva, ali samostalna i samosvesna devojka koja je tačno znala šta želi. Već 1965. godine izdaje svoj prvi singl I’m Not Sayin, pesmu u folk-rok maniru. Kasnije će u samostalnom radu žanr folka preobraziti u lični izraz tražeći nadahnuće u srednjevekovnoj muzici s “a cappella” pevanjem u duhu nekog davnog vremena. Među muzičarima tog vremena izdvaja se sviranjem harmonijuma – instrumenta kojeg je tad koristio i njen ljubavnik Leonard Koen.

Kada ju je Endi Virhol upoznao s članovima Velvet Undergrounda, Niko je iza sebe imala već snimljen singl, Vorholov film Chelsea Girls, a redovno je nastupala u njujorškom Blue Angel klubu. U proleće 1967. izlazi prvi LP Velvet Undergrounda i Niko gde ona peva tri pesme Lu Rida: Femme Fatale i I’ll Be Your Mirror, ali i All Tomorrow’s Parties.

Niko je u grupi izdržala do kraja 1967. kada se ponovo pojavljuje kao solo pevačica u klubu Dom, gde je i počela s Velvetima, nastavljajući saradnju s Kaleom i Ridom, ali upoznavši i sedamnaestogodišnjeg muzičara Džeksona Brauna u kojeg se zaljubila. Braun joj je napisao dve balade, These Days i The Fairest Of The Seasons za njen debi album Chelsea Girl, koji izlazi 1968 godine.

Hladna i fatalna plavuša

Na početku muzičke karijere prezentuje se kroz imidž hladne, nedokučive i fatalne plavuše što predstavlja vizualni kontrapunkt strasnim i mračnim muzičkim eskapadama Velvet Undergrounda. Njen glamur izmešten je iz modne scene posleratne Evrope u prostor društveno-umetničkih provokacija Vorholovog studija i novih muzičkih tendencija Njujorka šezdesetih, a Niko je dala lepo lice koje je bilo paravan za tematiziranje prostitucije, narkomanije i bede jednog metropolisa.

Saradnju s Velvet Underground obeležile su strastvene svađe i ljubavne intrige. Niko je bila presnažna ličnost da bi se svela na znak, simbol ili dekor. Lice i glas koje je pozajmila Velvet Undergroundu skrivalo je duboko razumevanje patnje, beznađa i tuge kao neprolaznih istina čovekovih traženja i sudbine.

Debitantski album bio je daleko od prave Niko. Chelsea Girl bila je tek projekcija muzičara pisana za njihovu muzu ili ljubavnicu. Tek drug album Marble Index otkriva njen poetski svet i umetnički potencijal.

Album je snimljen u četiri dana početkom septembra 1968. u Elektrinom studiju u Los Anđelesu. Na albumu kao aranžer radi Džon Kejl, još aktivan u Velvet Undergroundu. Uvršteno je osam pesama, a izbačene su pesme na francuskom i nemačkom jeziku. Među „odbačenima” našle su se Nibelungen i Roses In The Snow, dve umetnički najzaokruženije pesme. Legendarna Frozen Warnings nosi celi album na kojem harmonium čini amorfni centar neobičnih orkestracija. Za vreme snimanja albuma Niko upoznaje Džima Morisona kojeg ističe kao srodnu dušu i čoveka koji ju je naučio da piše pesme.

Vreme je pročistilo vezu njenog umetničkog izraza uz scenu Njujorka 60-ih godina i ostale su tek činjenice, korišćene često u zloj nameri, o tome da se pojavila niotkuda, ali u pravo vreme i upoznala moćne muzičke saveznike i mentore (Džon Kejl, Lu Rid, Džim Morison, Dejvid Bouvi, Bob Dilan, Brajan Džouns).

Zavisnica od heroina

Bila je zavisna od heorina više od 15 godina. U jednoj biografiji, Džejms Jang, koji je bio sa njom u bendu 80-tih godina, rekao da je mnogo patila zbog te bolesti. Niko je tvrdila da nije uživala droge dok je bila u bendu Velvet Underground, već da je počela da se drogira 70-tih godina kada je bila u vezi sa renomiranim filmskim rediteljem Filipom Garelom. Niko je, takođe, upoznala i svog jedinog sina sa ovom drogom. Nekoliko meseci pred smrt, navodno je prestala da uzima heroin i započela terapiju metadonom ali počela i da se bavi fizičkom aktivnošću - biciklizmom.

Pala sa bicikla i umrla 

Kada je bila na odmoru 17. jula 1988. godine na Ibici sa svojim sinom Arijem, Niko je pala s bicikla. Taksi koji je prolazio, pronašao ju je onesvešćenu. Umrla je u 8 uveče istog dana, a kao uzrok smrti navedeno je - moždani udar.

- Prepodne, tog 17. jula 1988. godine, moja majka mi rekla da mora da ode do rada da nabavi marihuanu. Sela je ispred ogledala i vezala crnu maramu oko glave. Provela je dosta vremena nameštajući je ispred ogledala. Kada je odlazila rekla je: "Vratiću se brzo." Otišla je u podne, sećam se da je taj dan bio najtopliji te godine", rekao je Kristija o smrti majke svojevremeno.

Zakonita deca Alen Delona se otimaju oko nasledstva

Sa druge strane, zvanična deca legende Holvuda vode bitku oko nasledstva, a najuporniji u borbi je najmlađi sin Alen Delona koji želi da obori očev testament kojem je bogatstvo ostavio jedinoj ćerki.

Kako piše Le Monde, Alen-Fabien tvrdi da poseduje nove medicinske dokaze koji ukazuju na to da njihov otac u trenutku potpisivanja drugog testamenta nije bio sposoban da donosi racionalne odluke. Zbog toga zahteva da se poništi dokument kojim je celokupna imovina ostavljena Anuški Delon.

Testament koji najmlađi sin osporava potpisan je u Ženevi i predstavlja drugu verziju glumčeve poslednje volje. U njemu je Anuška proglašena jedinim naslednikom, čime je poništena prethodna odluka iz 2015. godine.

Prema prvobitnom testamentu, imovina vredna stotine miliona evra bila je raspodeljena na sledeći način: 50% Anuški, a po 25% Entoniju i Alen-Fabienu. Iako je u novoj verziji imanje u potpunosti dodeljeno Anuški, i Entoni je obuhvaćen tužbom, jer zakon nalaže da svi potencijalni naslednici moraju biti uključeni u postupak poništenja.

Pored testamenta, Alen-Fabien zahteva i ukidanje donacije iz 2023. godine, kojom je Anuška dobila 51% vlasništva nad kompanijom „Adid“ (Alain Delon International Distribution), nosiocem prava na glumčev zaštitni znak i lik.

Prvo ročište pred pariskim sudom zakazano je za 9. mart 2026. godine.