Čuvena glumica Rahela Ferari ostavila je neizbrisiv trag u domaćoj kinematografiji, ali malo ko zna kroz kakve je životne drame prolazila. Rat joj je odneo najbliže članove porodice, decu nikada nije imala, a iza osmeha na sceni krila se tuga i ogromna snaga.
Rođena je kao Bela Marija Rozalija Rohel Frajnd, 27. avgusta 1911. u Zemunu, u siromašnoj jevrejskoj porodici. U detinjstvu je maštom nadoknađivala ono što nije imala – od mrava u dvorištu pravila je svoje malo pozorište.
Kasnije je više puta menjala ime, a tek sedamdesetih godina uzela je umetničko ime Rahela Ferari, pod kojim je ostala upamćena.
Noć koja ju je zauvek promenila
Drugi svetski rat bio je najteži period njenog života. Kao Jevrejka odbila je da nosi žutu traku i bila primorana da se krije po podrumima i tavanima. Danima je živela u strahu, ali ono što se dogodilo pred njen 30. rođendan obeležilo ju je zauvek.
Jedne noći, dok se skrivala u Žarkovu pod imenom Ruža, na vrata njene kuće zakucao je Gestapo. Kućom su odjekivali udarci i povici, a Rahela je od straha zanemela – telo joj se ukočilo, a misao da je uhvaćena potpuno je obuzela.
U tom trenutku, strah je bio toliko snažan da je – prema sopstvenom svedočenju – za samo nekoliko minuta potpuno osedela.Dočekala je trideseti rođendan sa sedom kosom.
Spas u poslednjem trenutku
Dok je stajala pred vratima spremna da se suoči sa sudbinom, pojavila se komšinica Smiljka, jedina koja je znala njen pravi identitet. Prigrlila je Belu i pred gestapovcima glasno povikala da je primljena u pozorište u Pančevu.
Bela je u tom trenutku odigrala najvažniju ulogu svog života. Pridružila se predstavi komšinice, grlila agente i nudila ih rakijom, glumeći radost zbog "angažmana". Zbunjenim gestapovcima nije palo na pamet da je legitimišu, pa je uspela da se spase.
Već sutradan napustila je Žarkovo i utočište našla na tavanu kod Cvetkove pijace, gde je ostatak rata provela sa glumicom Kapitalinom Erić.
Od preživele do legende
Bela Rohel Frajnd bila je jedini član porodice koji je preživeo rat. Nakon oslobođenja vratila se sceni i postala jedno od najvoljenijih imena jugoslovenskog glumišta. Njena snaga i harizma krasile su je sve do smrti 1994. godine u 83. godini.
Na osnovu njenog dramatičnog života nastala je predstava "Rahelina kutija", koja podseća na sudbinu žene koja je u jednom trenutku zbog straha osedela, a u drugom uspela da pobedi i preživi.
