Iako ih publika uglavnom prepoznaje kao ozbiljne likove iz kriminalističkih serija poput Ubice mog oca ili Pevačica, glumci Vuk Kostić i Marko Janketić u stvarnom životu dele nešto mnogo dublje od scenarija – neraskidivu vezu koja traje još od detinjstva.
Njihovo prijateljstvo nije nastalo na snimanju, već mnogo ranije, kroz porodične odnose. Vuk je sin čuvenog glumca Mihajla "Pljake" Kostića, dok je Marko sin glumačke legende Miše Janketića. Njihovi očevi bili su nerazdvojni prijatelji, kolege u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a njih dvojica su, kako često sami kažu, "nastavili tamo gde su naši očevi stali".
– Sve više žudim za prirodom. Beograd je postao nepodnošljiv kada je u pitanju gužva i trudim se da kad god mogu negde pobegnem. Moj otac i otac Vuka Kostića bili su najbolji prijatelji, i igrali su zajedno u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a sada Vuk i ja nastavljamo tu tradiciju. Često smo zajedno u našem zavičaju, u Crnoj Gori. To nas opušta i u tome uživamo – ispričao je Marko.
Prijateljstvo koje se ne glumi
Iako su sarađivali u više projekata, njihova glumačka hemija dolazi upravo iz stvarne bliskosti. I na setu i van njega, Vuk i Marko deluju kao braća. Njihovo prijateljstvo krase iskrenost, humor i duboko međusobno poverenje.
"Marko je najgori glumac s kojim sam radio", izjavio je Vuk kroz smeh u jednom intervjuu, a zatim dodao: "Ali i najbolji. Kad radiš sa nekim koga znaš ceo život, sve ide lakše."
Marko mu je na to uzvratio jednostavno: "Brat moj."
Od detinjstva do zrelosti
Vuk i Marko zajedno su odrastali, provodili detinjstva u pozorištima, među kostimima i scenografijom, a danas često odlaze zajedno na izlete, posebno u Crnu Goru, gde obnavljaju porodične uspomene i dele trenutke mira daleko od kamera.
U javnosti ne prave spektakl od svog odnosa, ali njihovi nastupi, intervjui i objave na društvenim mrežama jasno govore – to je prijateljstvo koje se ne stvara, već nasledi i neguje.
Emotivna nit koja traje
Jedan od najdirljivijih trenutaka dogodio se kada je Vuk objavio staru fotografiju njihovih očeva uz poruku: "Naši su bili prijatelji, mi ćemo biti još bolji, jer smo gori ljudi." Marko mu je kratko odgovorio: "Brat moj." Ta razmena rečenica svedoči o dubokoj povezanosti koju godine i karijere nisu uspeli da promene.
