Lejla Pahvali, najmlađa ćerka šaha Reze Pahlavija i njegove treće žene Fare, zakoračila je u ovaj svet kao princeza, da bi preko noći sa vrha pala na dno zbog političkih previranja u čijem središtu se našao njen otac. Potom je delovalo da se uspešno uzdigla i krenula da gradi blistavu karijeru manekenke koja se pojavljivala na svim naslovnicama prestižnih magazina, odavala je utisak zadovoljne mlade žene, ali u dubini duše neke stvari iz detinjstva nikada nisu prestale da je bole.
Oko nje su se otimali modni kreatori, bila je zaštitno lice brenda "Valentino", putovala je privatnim avionima, bila je deo visokog društva, gošća na svim značajnijim događajima širom sveta, sa druge strane, bol u grudima postajala je sve veća.
Rođena je 27. marta 1970. godine u Teheranu, kada je imala samo devet godina, dogodila se Iranska revolucija i njena porodica je prognana pa su bili prinuđeni da započnu izbeglički život. Porodica se prvo preselila u Egipat, gde je Reza Pahlavi nakon samo godinu dana umro od Ne-Hodžkinovog limfoma. Ostatak porodice je tada odlučio da se presele u Ameriku.
Detinjstvo Lejle Pahlavi počelo kao san, da bi se kasnije pretvorio u pakao.
"Prešla je put od života sa ocem koji je bio na vrhu sveta do toga da su ih primorali da putuju svetom s bolesnim ocem kog niko nije prihvatao, dok je on samo tražio mesto na kojem bi se lečio. Nikad to nije prebolela", istakao je Mahnaz Afhami, Iranac koji vodi Fondaciju za iranske studije u Vašingtonu.
Princezi Lejli je bilo omogućeno vrhunsko školovanje, budući da je završila Međunarodnu školu Ujedinjenih nacija i Univerzitet Braun, a govorila je farsi, engleski, francuski, španski i italijanski jezik. Vreme je uglavnom provodila na relaciji Konektikat-Pariz, jer je njena majka odabrala Francusku za svoj novi dom. Ipak, uvek je ponosno isticala svoje poreklo i nije osećala da pripada nigde osim u Iranu.
"Ja ostajem Iranka, kao da nisam nikad otišla od kuće", rekla je jednom prilikom za poznati španski magazin.
Kako su izvori bliski princezi isticali, nikad nije uspela da se izbori s traumama koju je izazvalo proganstvo i sve posledice koje su ih kasnije zatekle, dok su njena braća i sestre, koji su bili stariji od nje, nastavili dalje sa životom, ne osvrćući se poput nje.
"Imam taj jedan san, strašan kao pakao", priznala je jednom za jedan američki magazin. "Nalazim se u palati, a ne smem tu da budem. Ako me neko uhvati, odrubiće mi glavu."
Po pisanju određenih stranih medija, Lejla je napustila Braun, gde je studirala uporednu književnost, pre nego što je došla do diplome zbog zdravstvenih problema s kojima se borila.
Nije krila kako se osećala i često je pričala o traumama iz detinjstva u ljubavi prema Iranu, ali je u javnosti ostavljala utisak srećne i zadovoljne devojke.
Zato je svet bio šokiran kada je u nedelju, 10. juna 2001. godine objavljeno da je princeza Lejla Pahlavi pronađena mrtva.
Princeza je patila od niza mentalnih bolesti. Pored bulimije, anoreksije nervoze, koju je sama sebi donela zbog niskog samopoštovanja, Lejla je patila od depresije i sindroma hroničnog umora. Čitav ovaj skup nedostataka je iznenađujući, s obzirom na to da je Lejla bila prilično uspešan model.
Devojka je provodila dosta vremena u američkim bolnicama, uključujući i posete psihologu. Princeza je imala omiljenu sobu u hotelu Leonard, koji se nalazio u Londonu. Ostavljala je 450 evra po noći da bi spavala u svojoj sobi i opustila se od problema. U nedelju, 10. juna 2001. godine, oko 19:30, Leilu je pronašao mrtvu u svojoj sobi u hotelu Leonard lekar, imala je 31 godinu.
Leila je uzela pet puta veću dozu lekova za spavanje. Takođe je uzela sekobarbital, barbiturat i malu dozu kokaina. Nedelju dana kasnije, princeza je sahranjena na groblju Pasi u Parizu, u Francuskoj. Godine 2010, francuska pevačica Milen Farmer napisala je istoimeni album u Leilinu čast. Razlog je bio njeno poznanstvo sa princezininom majkom.
