Možda retko ko može da prepozna ime Giorgio Cantarini, ali njegov lik, svako ko je pogledao čuveni film "Život je lep" ne može da zaboravi. Mladi glumac svojevemeno je otkrio kako je došlo do toga da dobije ulogu koja će mu obeležiti život, kako je na to gledao tada, a kako sada i otkrio čime se danas bavi:
"Bilo je to 1997. godine. Jedva sam imao pet godina kada sam glumio Giosuèa, Guidovog sina, kojeg je glumio Roberto Benigni. Zajedno smo oživeli priču o nežnosti usred užasa. Ta uloga mi je promenila život.
Danas imam 33 godine, ali za mnoge sam još uvek taj mali dečak usred koncentracijonog logora, zaštićen očevom ljubavlju. I to je u redu. Giosuè je deo mene. Ne želim ga se odreći.
Audicija je bila srećna slučajnost. Moji roditelji su videli oglas u novinama: tražili su dete s određenim karakteristikama za film. Rekli su da ličim na tog muškarca. Nije bilo velikih očekivanja, ali su me ipak primili. I dodelili su mi ulogu.
Nisam znao šta se dešava. Bio sam znatiželjan, inteligentan za svoje godine, ali nesvestan težine te priče. Ipak, dao sam svoj doprinos nečemu što je dirnulo milione srca. I ponosan sam.
2019. godine sledio sam svoj san o nastavku glume i preselio se u New York. Ubrzo nakon toga, pandemija je udarila. Sve je stalo. Vratio sam se u Italiju. Radio sam u pozivnom centru. Sarađivao sam sa Civilnom zaštitom.
To su bila teška vremena, ali su me takođe podsetila na nešto bitno: život je lep, čak i usred haosa. A ponekad, priča ispričana očima deteta može biti snažnija od bilo čega drugog."
