GlumicaTanja Bošković danas ima 71 godinu, a od kada se pojavila na našoj javnoj sceni važi za jednu od najlepših žena u celoj bivšoj Jugoslaviji. Pored lepote naravno krasi je talenat uz pomoć kog je ostvarila bogatu karijeru u domaćoj kinematografiji, međutim nije samo talenat dovoljan. Za uspeh koji je ostvarila može da se zahvali i disciplini kojoj ju je naučio otac i na tome mu je zahvalna.
Rođena je 27. juna 1953. godine u Beogradu, ali je detinjstvo i mladost provela u Aranđelovcu sve do svoje 17 godine kad se preselila u Beograd zbog studija na FDU. Njen otac Velizar je bio direktor gimnazije i profesor književnosti, kao i majka Ivanka, a slavna glumica ima i sestru Slavenku.
Pohađala je gimnaziju u kojoj je njen otac bio direktor, a kako se jednom prilikom prisetila, slavna glumaca od oca je naučila jednu od
najvažnijih životnih lekcija.
- U ono vreme direktor je stajao na kapiji i kontrolisao đacima nokte i odeću. Ekstravagantna kakva sam uvek bila, obukla sam najlonke koje su bile strogo zabranjene. Naravno, tata - direktor me je vratio kući i dobila sam neopravdani - ispričala je svojevremeno slavna glumica.
Tanja se seća da je njen otac bio strog i u školi su za nju važila ista pravila kao i za drugu decu iako je bila njegova ćerka.
- Tata je insistirao na pravilima, pa kad me razredna Nada Petković poslala kod njega, jer nisam naučila pesmu na francuskom, ispala je tragedija. S vrata sam počela familijarno: "Poslala me Nadica patkica"... počela sam jer nam je profesorka dolazila u kuću. Tata me je presekao rečima: " Gospođice Bošković, sedite! Kakvo je to ponašanje?" Šokirana što mi ni za dlaku nije popustio i što je
sa mnom na vi, zaplakala sam. Kad sam se smirila, poslao me je nazad u učionicu. Izašao je za mnom i na hodniku pitao: "Tanja, jesi li doručkovala?" - prisetila se Tanja.
Takođe, kao srednjoškolka Tanja je bila član kluturno-umetničkog društva, a igrala je folklor. Lekciju koju je jednog jutra naučila od oca nikad nije zaboravila.
- Sa folklorom sam imala nastup, kasno sam došla kući, oprala sam nošnju, jer je to bilo obavezno, istuširala se i bila je prošla ponoć kad sam legla. Sutradan sam prvi čas imala psihologiju, kod najtežeg profesora i vrlo neobičnog čoveka. Pritom, bio je i vođa folklora. Zamolila sam tatu da me probudi, međutim, kad sam otvorila oči, bilo je dvadeset pet do osam, što je značilo da obavezno
kasnim bar 15 minuta. Pored sata bila je cedulja: " Draga Tanja, ako si mislila da ću te celog života buditi, grdno si se prevarila.
Tata!" Nikad više nisam zakasnila nigde!
Stil / Srećna republika
