Genijalnu meksičku slikarku Fridu Kalo često su nazivali ženskim alter-egom Salvadora Dalija. Kritičari su je svrstavali među nadrealiste, ali se ona celog života ogradila od te „etikete“, izjavljujući da osnova njenog stvaralaštva nisu efemerne aluzije i paradoksalne forme, već kroz prizmu ličnog doživljaja proživljena bol – zbog gubitka, razočaranja i izdaje. A na njene reči danas se osvrći mnoge žene u prelomnim momnetima, te je i dalje velika inspriacija pripadnicama lepšeg pola da postaju odvažnije i da izađu iz dosadnog okvira običnog života.
Detinjstvo i mladost
Magdalena Karmen Frida Kalo Kalderon rođena je tri godine pre Meksičke revolucije, 6. jula 1907. godine, u mestu Kojoakan (predgrađe Meksiko Sitija). Majka slikarke, Matilda Kalderon, bila je nezaposlena i fanatična katolkinja koja je strogo vaspitavala decu i muža, dok je otac Giljermo Kalo, koji je obožavao Betovena i Šopenhauera, radio kao fotograf.
Sa šest godina Frida se razbolela od dečje paralize, zbog čega joj je desna noga ostala kraća od leve za nekoliko centimetara. Stalne uvrede vršnjaka (nadimak joj je bio „drvena noga“) samo su ojačale karakter Magdalene. Uprkos bolu, igrala je fudbal s dečacima, plivala i trenirala boks. Svoj nedostatak je znala vešto da prikrije – dugim suknjama, muškim odelima i slojevima čarapa.
Zanimljivo je da je u detinjstvu Frida sanjala da postane lekar, a ne slikarka. Sa 15 godina upisala je Nacionalnu pripremnu školu „Preparatoriju“, gde je dve godine studirala medicinu. Hroma Frida bila je jedna od 35 devojaka koje su pohađale školu sa hiljadama mladića.
U septembru 1925. dogodio se događaj koji joj je promenio život: autobus kojim se vraćala kući sudario se s tramvajem. Metalna šipka joj je probila stomak, oštetila matericu i izašla kroz prepone. Kičma joj je bila slomljena na tri mesta, a noga – već oslabljena bolešću – slomljena na 11 mesta, uprkos tri sloja čarapa.
Tri nedelje je ležala u bolnici bez svesti. Iako su lekari tvrdili da su povrede nespojive sa životom, njen otac – za razliku od majke, koja je nije ni posetila – nije se odvajao od ćerke. Gledajući Fridino telo obavijeno gipsanim korsetom, smatrao je svakodnevni udisaj i izdisaj svojom pobedom.
Uprkos prognozama, Frida se probudila. Nakon povratka iz „onog sveta“, osetila je snažnu potrebu da slika. Otac joj je napravio specijalni ram za krevet, kako bi mogla da stvara dok leži, i okačio veliko ogledalo iznad uzglavlja da bi mogla da vidi sebe i okolinu dok slika.
Već naredne godine Frida je nacrtala svoj prvi crtež olovkom – „Nesreća“, u kojem je prikazala katastrofu koja ju je unakazila fizički i duševno. Kada je stala na noge, 1929. upisala je Nacionalni institut Meksika, a 1928. postala član Komunističke partije. Ljubav prema umetnosti tada je dostigla vrhunac: danju je slikala, a noću, obučena u egzotične haljine koje su skrivale ožiljke, išla na zabave.
Lični stil i društveni život
Elegantna, otmena Frida uvek je u rukama držala čašu vina i cigaru. Njene drske šale izazivale su salve smeha. Bio je to kontrast između vedrog, impulsivnog ponašanja i slika punih očaja. Sama Frida je tvrdila da iza luksuza i lepih reči stoji ranjena duša koju pokazuje samo na platnu.
Slikarstvo
Frida Kalo je postala poznata po svojim upečatljivim autoportretima (naslikala ih je 70), koje su krasile spojene obrve i odsustvo osmeha. Sebe je često prikazivala u okruženju nacionalnih simbola („Autoportret na granici između Meksika i SAD“, „Autoportret kao Tehuana“), koje je odlično poznavala.
Nije se plašila da prikaže ni svoje („Bez nade“, „Moje rođenje“, „Samo nekoliko ogrebotina!“), ni tuđe patnje. Godine 1939. naslikala je „Samoubistvo Doroti Hejl“ kao omaž prijateljici glumici koja je skočila kroz prozor. Poručilac slike bio je užasnut – očekivao je portret, a dobio jezivu scenu pada i telo u krvi.
Vredno pažnje je i delo „Dve Fride“, naslikano nakon raskida sa Dijegom Riverom. Na slici su prikazane dve verzije Fride – meksička, koju je Dijego voleo, i evropska, koju je odbacio. Bol gubitka prikazana je kroz arteriju koja spaja njihova srca i krvari.
Svetsku slavu stekla je 1938. kada je u Njujorku održana njena prva izložba. Međutim, zdravlje joj se pogoršavalo, a slike su postajale sve mračnije („Misliti o smrti“, „Maska smrti“). U periodima nakon operacija nastala su dela s biblijskim motivima – „Slomljena kolona“ i „Mojsije ili Jezgro stvaranja“.
Za izložbu 1953. u Meksiku više nije mogla da hoda. Dan pred otvaranje slike su premeštene, a krevet u koji su je položili postao je deo postavke. Nedelju dana pre smrti naslikala je „Živeo život“, sliku koja odražava njen odnos prema smrti.
Njeno delo imalo je ogroman uticaj na savremenu umetnost. Jedna izložba u Muzeju savremene umetnosti u Čikagu posvećena je tom uticaju i prikazivala je savremene umetnike koje je Frida inspirisala. Zvala se „Slobodni: savremena umetnost posle Fride Kalo“.
Lični život
Tokom studija upoznala je budućeg muža – slikara Dijega Riveru. Ponovo su se sreli 1929, a naredne godine 22-godišnja Frida se udala za 43-godišnjeg umetnika. Njihov brak su savremenici zvali „brak slona i golubice“ – zbog razlike u izgledu. Iako su ga zvali „žabljim princom“, Dijego je imao neodoljiv šarm.
Frida je znala za muževljeve nevere. I sama je 1937. imala aferu sa Lavom Trockim, kojeg je od milja zvala „jarče“ zbog sede brade. Par je Trockog, begunca iz Rusije, primio u svoj dom iz komunističke solidarnosti, ali je veza završila skandalom i njegovim odlaskom. Fridi se pripisivala i veza s pesnikom Vladimirom Majakovskim.
Ljubavni život Fride obavijen je misterijom. Govorilo se da je imala aferu i sa pevačicom Čavelom Vargas. Povod su bile njihove zajedničke provokativne fotografije, na kojima Frida, obučena u muško odelo, grli pevačicu. Dijego se nije obazirao – njene veze sa ženama nije smatrao ozbiljnim.
Uprkos burnom braku, Frida je sanjala da postane majka. Zbog povreda to nije uspela – imala je tri pobačaja. Nakon jednog, naslikala je slike posvećene izgubljenoj deci („Bolnica Henri Ford“), kako bi se izborila sa tugom.
Posle 10 godina braka, saznala je da je muž vara sa njenom rođenom sestrom Kristinom pa je odlučila da se razvede od njega. Tada je ošišala svoju prelepu dugu kosu i počela da nosi odela sa pantalonama.
Smrt
Frida Kalo je preminula nedelju dana nakon što je napunila 47 godina – 13. jula 1954. Uzrok smrti bila je upala pluća. Sahranjena je uz sve počasti u Palati lepih umetnosti, uz prisustvo Dijega Rivere, slikara, pisaca i bivšeg predsednika Meksika Lazara Kardenasa. Njeno telo je kremirano, a urna se i danas nalazi u kući-muzeju Fride Kalo.
Prema rečima očevidaca, Dijego se od Fride oprostio na bizaran način - nakon kremacije je uzeo urnu i pojeo šaku pepela.
Njene poslednje reči u dnevniku bile su:
„Nadam se da će odlazak biti srećan i da se više neću vratiti.“
