Relja Bašić je bio jedan od najvećih hrvatskih glumaca i reditelja kojeg je obožavao ceo region! Slovio je za neverovatnog šmekera, vrlo duhovitog čovek, iskrenog prijatelja i sjajnog kolegu. Našao se rame uz rame sa Elizabet Tejlor, a i sa predivnom Milenom Dravić. Znao je kroz šalu da kaže da je zavideo glumcima koji su imali više talenta od njega, ali da je toliko radio, te nije mogao da se posveti tom "razočarenju". Isticao je da je posebno voleo to što je radio u vreme kada se nije vodilo računa ko je srpski, a ko hrvatski ili slovenački glumac.
- Znate, u to doba nije bilo nekakvih oštrih podela. Problema tada nije bilo. Oni su nastali podelom Jugoslavije na tu veliku količinu malih država od kojih se svaka danas bori za svoju egzistenciju. Zbog talenta za strane jezike, imao sam prilike da radim sa velikim svetskim zvezdama i da glumim na pet jezika. Svi smo bili spremni da učimo od tih naših stranih partnera. Nije bilo antagonizm - govorio je u svom poslednjem intervjuu Relja za "Kurir".
Tokom bogate višedecenijske karijere odigrao je više od 3700 pozorišnih predstava, glumio u 56 domaćih filmova, ali i brojnim stranim ostvarenjima, osnovao je i trideset godina vodio putujuće pozorište "Teatar u gostima", a u hrvatskoj kinematografiji ostaće zapamćen kao 'gospodin Fulir' iz legendarnog filma Kreše Golika “Ko peva, zlo ne misli”.
Bašić je rođen u Zagrebu 14. februara 1930. godine. Njegova majka Eli Bašić je muzički pedagog i pijanistkinja. Dobio je prezime po svome očuhu Mladenu Bašiću, hrvatskom dirigentu.Diplomirao glumu na ADU, a pri kraju studija 1955. godine, redatelj Bojan Stupica ga uključuje u dramski ansambl HNK u Zagrebu. Potom je 1968. postao slobodan umetnik.
Mnogo je radio sa Milenom i Draganom Nikolićem i uvek je isticao da su bili posebni ljudi
- Milena Dravić i Dragan Nikolić su bili sjajni ljudi. S njima se čovek u mnogim stvarima mogao slagati, ali smo isto tako i u mnogim neslaganjima cenili mišljenje onog drugog i bili zahvalni za sve informacije koje dobijamo jedni od drugih. Znate, uvek bude razlika među ljudima, ali Milena i Dragan su bili ljudi koji su uvek imali tu nit prijateljstva i dobronamernost - rekao je za "Kurir".
Od svih glumaca, naročito mu je nedostajao Bora Todorović.
- Najviše mi nedostaje Bora Todorović. On je bio neobično duhovit čovek. Kad je došao u Zagreb, vrlo brzo smo došli do jednakih konstatacija o tome da nije važan rodoslov, već da je bitno imati vrlo slične poglede na kulturu. On je svakako bio glumac s kojim sam bio najiskrenije i najduže povezan - govorio je Relja.
Nije krio da je tokom svojim prvih glumačkih koraka bio ljubomoran na dva legendarna glumca - Miju Aleksić i Čkalju.
- Bio sam od početka ljubomoran na uspehe Mije i Čkalje, koji su pronašli načine da se približe raznoraznim kulturama. I mislim da je to bio idealan momenat da tako teramo i dalje, sve do današnjeg dana. Uvek sam bio ljubomoran na ljude koji su imali talente koji su meni nedostajali. Međutim, ja sam radio toliko da nisam mogao da se posvetim tom razočaranju u svom životu.
Imao je priliku da deli kadar i sa čuvenim čuvenim holivudskim parom - Elizabetom Tejlor i Ričardom Bartonom.
- Od njih se moglo mnogo toga naučiti, naravno, ako si bio voljan da slušaš ili da ih imitiraš. Te velike zvezde su toliko finansijski bile jake da nisu zavisile od veličine honorara. Ipak, sve nas je povezivala jedna zajednička stvar, a to je ljubav prema ovom poslu - govorio je Relja svojevremeno za "Kurir", te je istakao da je u to vreme Barton igrao Josipa Broza Tita u filmu „Sutjeska“:
- Tito je izrazio želju da vidi snimanje tog deo filma u kom Barton igra njega nakon što smo mi već snimili tu scenu. Od producenta je došla molba za nas da priredimo jedan „lažni kadar“. Plan je bio da tom snimanju prisustvuju Tito i Jovanka. Mi smo u roku od sedam dana izmislili scenu koja je delimično odgovarala originalu, a delimično je napravljena tako da mu se mogla svideti - objašnjavao je.
A potom je otkrio i da je Jovanka Broz imala nameru da se našali sa njima i napije ih, a da je u svemu podržavao Tito.
- Da, da. On se tome duboko ismejavao. Ali, eto, ona je pazila da uspe sa tim svojim štosom, koji smo mi zapravo odglumili za nju. Mi smo se pretvarali da je to neki jak alkohol, a to je u stvari bila neka ofarbana vodica. Tito je tu, naravno, bio mnogo veći profesionalac u odnosu na svoju suprugu, ali se sa dosta simpatija odnosio prema njoj.
Kit Ričards, gitarista Stonsa, bio je Reljin veoma dobar prijatelj, te ge čak, glumio njegovog slugu, ali ga naterao i da porba drogu.
- On je veoma talentovan čovek sa ogromnom količinom ličnog šarma koji je kod njega bio urođen. Neviđeno je bio šarmantan, pametan i mudar u iskazivanju svog mišljenja o najrazličitijim stvarima. Vrlo rado bih bio u nekoj stranci koju bi on osnovao. U jednom filmu je igrao mog slugu. E, a kad više nije bilo scena u kojima bi glumio mog slugu, on je onda obučen u žensko igrao moju prijateljicu. Tako imam dosta jedinstven segment u filmu gde se on pojavljuje i kao muškarac, ali i kao žena u suknji - govorio je Relja i prijateljstvu sa poznatim gitaristom za "Kurir" i dodao:
- Jeste. Probao sam hašiš. Ali, iskreno, droga me nikad nije privlačila. To je bilo toliko daleko od realnosti i svakodnevnog života da sam ja bio svestan opasnosti da se čovek prepusti tom uticaju. Da zapravo može umisliti sve ono što se čitav život trudio da izbegne - zaključio je tada.
"Ja ne znam ni definiciju šarmera, mislim da to nešto što drugi moraju videti i osetiti, to je vrlo teško kazati", govorio je Relja Bašić, kada bi ga pitali kako mu polazi tako lako za rukom da sve šarmira.
