Arkanu uradio frapantnu stvar, pa gorko zažalio, posle 37 godina otkrili njegovu najveću laž: Zbog zablude ga obožavali

Iso Lero Džamba, omaleni Dorćolac preke naravi sa neopisivom tugom u očima, iako je bio inicijator brojnih nedela, voleli su ga svi, pa čak i vrlo opasni momci. Niko nije mogao da mu kaže "ne", posebno ako nešto baš naumi da uradi. Od malih nogu ga je pratila strašna sudbina, a ni do danas nije poznato kako je zaista umro, iako se po prestoničkim kuloarima pričaju razne verzije.

– Iso Lero Džamba je bio možda najsrčaniji čovek u Beogradu. Nije imao neku fizičku snagu. Bio je pravi onaj beogradski kriminalac. Dorćolac. Nije imao mnogo potrebe da putuje. On je ovde od malena sam za sebe stvarao. Stanovali smo u istoj ulici. Iso Lero je jedan od retkih Roma koji je uspeo od sedamdesetih pa do današnjih dana da ostane upamćen kao simbol jednog vremena i simbol hrabrosti o kojoj su govorili najjači ljudi poput Ljube, Giške, čika Ćire… Od malih nogu sam ga znao, popne me na ramena, pa me vodi na ciganske svadbe. Ostao mi je baš u prijatnom sećanju – rekao je Milorad Tomić Toša, nekadašnji pripadnik obezbeđenja mnogih poznatih beogradskih klubova, za YT kanal "Balkan info".

Džamba je rođen 10. juna 1953. godine, odrastao je u Dobračinoj ulici na Dorćolu u veoma siromašnoj romskoj porodici. Delio je dvorište sa legendarnim pevačem Džejem Ramadanovskim koji mu je bio brat od tetke. Boreći se za bolje uslove za život, jer nisu imali ni za osnovnu egzistenciju, upadali su u razne nevolje.

Naime, Iso je počelo da se bavi kriminalom od malih nogu. Već 1976. godine završio je u Centralnon zatvor u Beogradu zbog otimanja tašni i tuče na Beogradskoj autobuskoj stanici. Međutim, ni tamo nije imao mira, te je naučio ceo Krivični zakonik i potom je pružao pravne savete drugim zatvorenicima. Takođe, nisu mi bile ni strane batine od čuvara zbog njegove buntovne prirode, a često je bio nasilan prema silovateljima i homoseksualcima.

Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, Džambo je kao i većina kriminalaca sa prostora Jugoslavije činio prestupništva u Italiji, Nemačkoj i Francuskoj, ali ne i u SFRJ. Bio je u sukobu sa Đorđem Božovićem Giškom, da mi se potom sprijateljili dok su bili u zatvoru u Italiji.

Intrigantni odnos sa Arkanom

Istorija sukoba između Džamba i Arkana potiče, kako su naveli oni upućeni u okršaje devedesetih, iz Kazneno-popravnog doma za maloletnike u Valjevu. Jedina poznata tuča koju je Željko Ražnatović imao u životu navodno je bila upravo sa Lerom koji je tada pobedio u duelu, ostavivši Arkanu ožiljak na licu. Navodno, Ceci muž je tada prošao kao kao bos po trnju, ali Isi do nije zaboravio.

Smrt do danas ostala pod velom tajni

Džamba je nestao 23. septembra 1992. godine. Poslednji put viđen je u ranim jutarnjim časovima ispred nekadašnje kockarnice "London" na uglu Kneza Miloša i Kralja Milana, posle tuče na šestom spratu Beograđanke. Njegovo telo do danas nije pronađeno, a spekulacije o tome šta se zapravo desio su brojne.

Naime, Iso je pripit došao u kockarnicu koju je tada obezbeđivala agencija "Delije", a čiji je vlasnik bio Arkan. Već na izlazu iz lifta Džamba se, navodno, sukobio sa žestokim momcima na vratima. Nije hteo da plati ulaznicu, a posle kraće prepirke pljunuo je sliku komandanta Srpske dobrovoljačke garde.

Kao po komandi, momci iz obezbeđenja pretukli su ga. Snežana Lero, Isina supruga, tužila je kasnije sudu četvoricu Arkanovih ljudi koji su, tvrdi ona, pretukli i u nepoznatom pravcu odvezli njenog Džambu.

Još uvek se na ulici prepričava da je gomila Arkanovih Delija/Tigrova među kojima su bili Vuksan, Šuca i Gojak, pretukla do smrti Džambu rukama, nogama i kundacima pušaka, strpali ga u gepek i odvezli u Erdut gde su ga uzidali u temelje Pejine benzinske pumpe.

Međutim, postoji i drugi scenario koji se prepričava po kuloarima već više od tri decenije. I Gojak i Arkan su se tih dana kleli da oni nemaju nikakve veze sa Džambinim nestankom.

Vukašin Gojak, koji je bio šef obezbeđenja, po sopstvenom priznanju tada je naglasio da je prvi udario pripitog Lera.

- Udario sam ga nekoliko puta pesnicom da bih ga onesposbio, pa on je pre toga uperio nekakav pištolj u čelo mog kolege. Pošto smo ga smirili, ubacili smo ga u lift i izbacili na ulicu - pričao je Gojak, tvrdeći da ne zna šta se desilo s Džambom nakon incidenta.

U javnosti se, međutim, i dalje verovalo da "tu nisu čista posla".

- Zna se kako je završio. Nema šta tu mnogo da se mistifikuje. Meni je osoba koja je radila u kockarnici rekla da je onaj lift u koji su uveli Džambu bio do članaka u krvi! Kad su ga uveli u lift, tako su ga izbombardovali, da je već tu iskrvario. Posle sam čuo da je Željko hteo da mu pomogne. Hteo je da ga prevezu u Erdut kako bi mu tamo doktor pomogao pošto nije mogao u Beogradu to da uradi. Međutim, kad su ga odveli tamo, već je bio mrtav. Ja bih voleo da verujem da je to tako i da je Željko hteo da mu pomogne. Nije tačno da su Džambu zazidali u neki temelj. Raskomadan je i zakopan na različitim mestima. Tako je završio čuveni Iso Lero Džamba i zato Dorćolci ne vole Ražnatovića – ispričao je Toša.

Tokom kampanje povodom izbora za savezne poslanike u Veće građana Savezne skupštine SRJ decembra 1992. godine, Vojislav Šešelj je tvrdio da je Željko Ražnatović Arkan planirao ubistvo Džamba. Navodi se da su Arkan i Džamba imali nesuglasice, kada je Džamba navodno pucao u Arkanovu fotografiju u restoranu „Zona Zamfirova” u Beogradu. Prema Informativnoj službi emitovanja, Džamba je pripadao nizu ubijenih kriminalaca u Srbiji, koji su imali nedostatak podrške u policiji. Vukašin Gojak koji je optužen za ubistvo Džamba ubijen je iz snajperske puške 1997. godine.

Ubistva iz snajperske puške do tada su bila praksa koja se koristila u crnogorskom podzemlju. Iste godine kada je ubijen Gojak u Budvi su po istom scenariju ubijeni Saša Labović i Đorđije Minja Bećir, a njihove ubice i naručioci nisu pronađeni. Beogradski mediji su tada izveštavali da je "crnogorski recept" očigledno zaživeo i na "beogradskom asfaltu".

Snajper iz koga je još uvek nepoznati ubica ispalio jedan hitac u Gojaka dok je sedeo u svom dzipu "micubisi pajero" parkiranom ispred diskoteke "Ritz", pronađen je iste večeri u obližnjem šumarku. Ubica je, kako se pretpostavljalo, čekao Gojaka u zasedi puna dva sata koliko je ovaj bio u svom lokalu, a onda je hladnokrvno pucao sa udaljenosti od tridesetak metara. Hitac je probio staklo na džipu i pogodio Gojaka u predelu vrata.

Boemska duša

Grešnika sa beomskom dušom voleli su i glumici i pevači, ali i opasni momci. Međutim, posle 37 godina čuveni kompozitor Aleksandar Futa Radulović, otkrio je veliku tajnu. Naime, do sada cela javnost je mislila da je baladu "Teško je živeti" Iso je napisao u zatvoru i da krije njegovu isitinitu priču

Ali, onda je Futa sasvim slučajno saznao ko je zaista bio autor čuvenog hita Džeja Ramadanovskog.

- Džamba je bio njegov brat od tetke, koji je bio s one druge strane zakona i koga mi on u startu nije pominjao. Znao sam samo da postoji taj neki brat, koji je bio ozbiljna faca. Inače, svi iz tog kraja su bili "ti neki", ali on je bio taj koji je bio kao privatni delilac zakona. On je rešavao ono što ne može da se reši ni po institucijama, ni po milicijama, ni po sudovima. Jednom je došao Džej sa pričom: "Imam jednu pesmu, znaš od mog burazera, on je malo nezgodan i mi treba da snimamo tu pesmu". Ja sam ostao zbunjen, nisam znao da li mi moramo da je snimimo ili šta. Tada mi Džej kaže da će se on jako naljutiti ako to ne uradimo, a onda smo svi u problemu. I ja reko okej, nema veze što je brat kriminalac, mi ćemo to da snimimo. Tada meni Džej otpeva tu pesmu, bez instrumenta, bez ičega. Mogu da kažem da uopšte nije bila loša pesma - ispričao je kompozitor.

Nakon 4 decenije suočio se sa pravnim problemima.

- Sniminimo mi to kao što je poznato, 1987. godine i do pre par meseci se ta pesma vodila kao "Teško je živeti". Ne bi li mi sad, kad je izašao film "Nedelja" i kad je bila promocija filma u Hrvatskoj, javio producent filma, Vladan Anđelković, da imamo problem sa pesmom. Tada mi je rekao da se ne uklapaju podaci Hrvatske agencije koje štiti autore HDS, ZAMP i SOKOJ. Ja sam ostao u šoku i ništa nisam razumeo. Mi smo uredno potpisali sve autore, i za "Nedelju", i za "Uspeo sam u životu", znači sve. Tada on meni saopštava da je problem u toj pesmi "Teško je živeti", zato što se ta pesma zove "Težak je život moj" i autor nije Džambo, originalni autor muzike i teksta je Đorđe Novković. Ja sam ostao u šoku, tada sam prvi put čuo za to - naveo je Futa, pa za "Telegraf" tad nastavio:

- Onda su krenule karte da se otvaraju i cela priča izlazi na videlo. Autor pesme "Teško je živeti" je Đorđe Novković. On je pisao tekst i muziku za tu pesmu. U originalnoj verziji je peva pevač Alaga Gagić i objavljena je 1973. godine, a pesma se zove "Težak je život moj". Postoji na Jutjubu. E sad, bio je problem što je Boris Novković sin originalnog autora, pa je on shvatio o čemu se radi. Mogao je da nam napravi veliki problem. Tako da, ja tek posle 37 godina saznajem da smo mi bili u zabludi. Tada sam ja razumeo tu Džambinu neku priču. Jednostavno je on, ako uđe da opljačka neku u radnju, on to uzme, prisvoji i to je njegovo. Njemu se verovatno tekst dopao, on je tu video neku svoju životnu priču, tužnu i on je to. Jednostavno ju je prisvojio i plasirao kao svoje - objasnio je Futa.

A kako izgleda Džambina ćerka pogledajte u galeriji ispod:

Bonus video: ARKAN SIGURNO NIJE UBIO DŽAMBU! Bliski prijatelj Isa Lera otkriva NEPOZNATE DETALJE ubistva kralja Dorćola EVO KO STOJI IZ SVEGA